У времену метастазираног богоодступништва и себеодрицања, каквим можемо назвати садашње историјско раздобље Србског светосавског народа, свако Истинско дело вере окрепљује богољубива срца верног стада Христовог. Ако по слабости својој сви ми грешни, али над капијом своје душе стражећи, каткад посустанемо у духовној борби, оно нас пале подиже. По Промислу Божијем, таква дела пројављују се у данима великих личних и свенародних искушења, утвђујући у вери војинствујуће, и прибројавајући „малом стаду“1 малодушне и колебљиве.
Таквом делу вере чланови Братства Св. краља Милутина и остали верни народ који се сабира око Катакомбне заједнице ЕРП у Бадовинцима имали су част и радост да буду очевици на дан Рођења Пресвете Богородице, у недељу 8/21. септембра. И не само очевици, већ и сатрудници. Тога дана Катакомбу у Бадовинцима (Мачванску лепотицу, како је неки Христу и њој одани верници од миља зову) походили су изузетни и ретки гости: благочестиви поклоници из Русије, учесници Крсног хода кроз србске земље у организацији Покрета руско-србског јединства преподобног Сергија Радоњешког и светог Николаја Србског. По установљеном плану прохођења србским завичајима и освећења земље и ваздуха великим светињама, којима су служитељи и сапутници (Надимска икона св. Цара Мученика Николаја, иконе Пресвете Богородице – Порт-Артурске, Донске, Пешчанске, Часни крст, барјаци и православне заставе), они су тог дана у преподневним часовима кренули из села Текериш на планини Цер.
После свете литургије, трпезе Љубави и братског разговора у манастиру Чокешина, наставили су пут према катабомбном манастиру Св. краља Милутину у Бадовинцима. На уласку у Бадовинце, око 18 часова, приључили су им се братија манастира на челу са игуманом јрм. о. Симеоном и верни народ. У цркви је прочитан акатист Св. цару Николају, уз присуство верника и монаштва манастира. Торжество тог молитвеног сабрања дубоко је дирнуло све присутне. Благодат која је испунила величином и украшеношћу скромни Дом молитве на ободу мачванске низине дотакла се сваког срца.
Часне иконе и остале велике светиње, које су га заједно са молитвословљем браће руских подвижника испуниле, доживљене су као благослов Божији нашој катакомби. После акатиста, поклоници су се окрепили уз скромну трпезу Љубави, и са нескривеном радошћу препустили се разговору са својим домаћинима. Наредне вечери преспавали су у кућама благочестивих Бадовинчана који су им понудили конак. Ујутру 9/22. септембра, уз молитву пред пут, поздравили се са својим домаћинима и кренули за Бјељину и даље предвиђеном маршрутом кроз Републику Српску и Федерацију БиХ до манастира Карно код Сребренице, крајњег одредишта Крсног хода. Братија манастира и мирјани из Бадовинаца, Шапца и околине су их испратили до етно села Станишић.
Посебно духовно ободрење и разбуђење верном народу причасном Крсном ходу чинила је Исусова молитва коју су са трепетом изговарала наша руска браћа, заједно са србским верницима који су им сапутници на читавом Крсном ходу кроз србске земље. Она је престављала истинску круну дела вере руских поклоника, који су дошли у ове крајеве на стоту годишњцу сатворења једног другог величанственог дела вере – опредељења за мушеништво Св. цара Николаја Романова одлуком да не дозволи уништење Србије од стране германске солдатеске.
Надомак дана када се србском народу спрема једно од највећих понижења у последњих четврт века – парада филосодомитства у престоном граду, добисмо и ми, грешни и недостојни, подстицај за духовну борбу по преимућству. И поруку да је наше мало стадо, под духовним руковођењем Преосвећеног владике Артемија, на правом путу. И подсетник да, ма колико великим да нам се чине световне невоље, по речима Св. апостола Павла, «не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју»2 И да наше дело вере мора бити засновано на том начелу.
Како радили, тако нам Бог помогао!
Братство Светог краља Милутина – Шабац
при Катакомби у Бадовинцима
1 (упор. Лк. 12:32).
2 (Еф. 6:12).
