ПРАВОСЛАВНА ПОУКА: Свет воли победнике и идолопоклонство – сви за једног на власти

Oд врха до дна друштвене лествице идолопоклонство влада. Сви верују у Златно теле. Сви воле победнике и њима се клањају. Свет је покоран власти.

Свет воли победнике

Велике вође. Непогрешиве вође. Одувек је волео и дивио им се. Градио им пирамиде, споменике, тријумфалне капије, величао их у одама и химнама, клесао их у стенама и стећцима, изливао у бронзи, балсамовао их и метао их у саркофаге након смрти. Победник је био увек на цени и његов култ се неговао, као својеврсна нада поданика у сигурност трајне победе, силе, снаге и сигурности коју им вођа обезбеђује и после смрти. И стална је намере идолопоклоника великог вође да се та победа непогрешивог вође провуче кроз време и векове.

Позната је библијски прича о јеврејима и Златном телету. Сам Бог је у то време био присутан са јеврејима и водио их, био је међу њима, био је видљив у стубу од ватре и дима, којим их је водио кроз пустињу. Објављивао им се, чинио чуда, давао им упутства преко Мојсија. И једног дана када је Бог позвао Мојсија да му на Светој гори Синај издиктира Божије законе – таблице са Божијим заповестима, што је трајало 40 дана, нестрпљиви Jевреји који су чекали Мојсијев повратак, задњег дана нису знали шта ће са собом без вође, па су и поред Божјег упозорења да не праве себи идоле и божанства, натерали првосвештеника Арона да им излије статуу Златног телета, да би се некоме клањали. То их је ђаво хушкао да њега обожавају.

И тако и неразумно урадише, направише Златно теле и почеше му се клањати као идолу. То разгневи Бога и Он нареди Мојсију да уништи Златно тело и побије сав народ који се клањао ђаволском идолу. Мојсије делимично то и учини, разби идола, а Бога измоли да поштеди цео јеврејски народ, а да само казни неке међу њима, оне најнеразумније, што се и зби. Међутим, изненадићете се, и поред тако очигледне демонстрације Божијег гнева, и дан данас има јевреја и нејевреја, који се клањају Златном телету, односно ђаволу који иза њега стоји. То је та моћ ђавола да вас убеди у невероватне глупости. То је недостатак разума.

Како је јуче било тако је и данас, идолопоклонство је на цени. И не одумире. И данас се многи слепо клањају некоме живом човеку или нечему апстрактном, без смисла, духа и разума. И данас свако има своје Златно тело у које верује. Неко верује да је Европа или Америка његово Златно теле, или пак словенска Русија, комунизам и класна борба, либерализам и дивље слободе, верски синкретизам и паганизам, велики партијски вођа или велики спортиста, фудбалски клуб за који слепо навија, фацебоок упознавање, статусно занимање, итд.

За прошла времена смо могли наћи оправдање да су људи били неуки, нешколовани и неслободни, да није било развијених комуникација и да је народна свест зависила само од дворских трибуна који су објављивали слику и прилику вољеног краља, стварали масовне споменике и правили сјајне феште у којима се уздизао култ личности победника и ојачавало идолопоклонство. С ове дистанце, нама се то чини као ментални терор, али је то у ствари била играрија у успоредби са психолошким третманима којима смо данас изложени од стране разних ПР служби, група за лобирање, независних медија, невладиних организација, ТВ реклама, холивудских филмова и група за стратешко планирање.

Савремено идолопоклонство је добрим делом и научно утемељено.

Али ипак, има и то нешто што чуди, а то је потпуно некритичка свест инетелектуалне елите. И она воли победнике и она је покорна ауторитету на власти. Интелектуалци су ти који највише подржавају великог и непогрешивог водју и следе га. Свакоме ко иоле објективно прати савремену историју, што света а што локалне заједнице балканских племена, одмах упада у очи потпуна неаутентичност мишљења и делања интелектуалне и сваке друге елите. Било на којој страни да се та елита налази, лево, десно, центар, увек је демагошки покорна својим ауторитетима и локалним владарима. И то своје идолопоклонство не скрива и не ставља под лупу објективности.

Ту ми је посебно занимљиво идолопоклонство левих идеологија, које је било очигледно у величању лика Тита, Лењина, Стаљина, Мао Це Тунга у прошлим деценијама, али је сада још очигледније у социјалдемократији и либералним идејама и величању идеје слободног и отвореног света, јер ту имамо један парадокс који је довео до глобалне хипокризије и лицемерја несагледивих последица. У ствари, последицу су сагледиве, али ће бити јако трауматичне.

Наиме, након другог светског рата, леви и сви они који улево мисле, вођени утопијским идејама социјализма и социјадемократије, исиловали су стварање потпуно неравноправног света и класне поделе по свим основама: по богатству, статусу, политичкој моћи. Они који су се наводно залагали за радничка, људска, животињска и сва остала права, за владавину демократије и  закона, створили су никада подељенији свет. Створили су свет неједнакости, свет војних интервенција и дипломатског лицемерја, насилно наметање и убијање недужних у име демократије, владавину двоструких аршина и закона јачег, створили су свет ултра богатих и свет масовно сиромашних, и на крају су створили не слободан, него контролисан свет, у коме контрола над животом појединца и над животним ресурсима постаје све изразитија.

И ништа нису схватили они који се клањају таквим идејама назови слободног света. Идолопоклонство идеологији и некритички прихватаним идејама, све нас води у пропаст. Мало ко од те леве интелектуалне елите је у стању да схвати да је читав концепт промашај, да се заблуда о благодети демократије западног света своди на једну једноставну истину – њима на развијеном западу је демократија лепа и дивна, јер могу да је плаћају опљачканим парама из других делова света. Сав остали свет та демократија кошта, пуно кошта. Кошта нас то идолопоклонство у увезену демократију коју не разумемо, кошта нас идолопоклонство да је човек центар света и да му се све мора покорити, кошта нас вера у неко туђе и боље друштво неморала са све туђим правилима, а да не знамо шта она значи и какве последице носи за нас.

Тражили сте, добили сте жељено Златно тело. Нисте срећни у томе драги либерали, социјалисти, комунисти и остали изми?

Рушећи Бога тврдећи да је то заблуда и опијум за народ, на жалост отровали сте сопствене душе и постали идолопоклоници ђавола, који има више облика и појава, тако лукаво прилагођених човеку. Поверовали сте у његове идеје о томе да је све дозвољено, да човеку треба нови морал без Библијских забрана, да човеку треба дати свако право, па и да лаже, убија и краде ако је то у општем интересу државе, поверовали сте да осим науке, новца, самоизражавања и личног задовољства, ништа друго не постоји битно на овом свету. Поверовали сте да сте већи од Њега у својој гордости, туђе кипове сте почели да клешете и да им се клањате.

Јад сте себи натоварили, идолопоклоници. Златно тело у које верујете је превара.

Ш.В.