Главна тема овог излагања које предлажем вашој пажњи биће библијска анализа таквих појава савременог живота, као што су: међународна банка, међународни суд и “светска влада“.
Можда ће вам се учинити да карактер питања које разматрамо није у домену религије. Овакво погрешно мишљење имају сви који желе да религију сатерају у некакав гето или резерват. Исто тако погрешно мишљење имају и они, који су се, сматрајући себе религиозним људима, помирили са сличним дискриминацијским стањем ствари, када је Црква заиста одвојена од државе, а држава, својом прекомерном бригом и пореским надзором никако неће да се одвоји од Цркве.
Апостол незнабожаца, првоврховни Павле, активно се супротстављао самовољности светске власти, бранећи своја Грађанска права. У књизи Дела Апостолска приметићемо следеће цитате:
“А Павле им рече: избише нас јавно без суда, људе Римљане, бацише у тамницу; а сад хоће тајно да нас пусте? Не тако, него сами нека дсфу и изведу нас. А служитељи казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани, И дошавши извинише им се, и кад их изведоше, мољаху да отиђу из града”. (Дап. 16)
Затим други цитат: “А кад га притегоше кајишима, рече Павле капетану који ондје стајаше: Човјека Римљанина, и неосуђена, зар вам је дозвољено да бијете? А када то чу капетан, приступи заповједнику и јави говорећи: Пази шта ћеш чинити, јер овај човјек је римски грађанин. А заповједник приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да. А заповједник одговори: Ја сам за велику цијену ово грађанство добио. А Павле рече: а ја сам се и родио у њему. Онда одмах одступише од њега они што хтједоше да га испитују, а и заповједник се уплаши када дознаде да је Римљанин и што га бјеше свезао”. (Дап. 22)
За хришћанина заштита својих права и слобода не спада у дисидентске активности на професионалној бази, већ природну тежњу према праведности, засновану, пре свега на познавању Божијих Заповести. Активан став, пре свега мирјана, према овоме питању, могао би да промени односе ствари на боље. Мирјани! Захтевајте црквени суд! Залажите се за своја права остварљива путем канонски исправних решења спорних питања, игноришите светске законе који се налазе у супротности са вољом Онога, Који је рекао: “Нека буде свод… и би тако” (Пост. 1,6-7), “нека буде светлост. И би светлост” (1,3), стваралачком вољом Онога, Ко је створио сунце, звезде и месец, “и земљу објесио ни на чем”, (Јов. 26,7), и дунуо “дух животни” у нос човеку (Пост. 2,7).
Светска Влада
Нови светски поредак, који се намеће људском друштву, претпоставља престанак постојања граница. Нарушавају се природне области битисања људске заједнице. Свето Писмо нас учи да за сваки народ постоје “међе његовог борављења”. ”И створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њихова борављења.” (Дап. 17,26).
До рушење граница и вештачког смањења броја становника на земаљској кугли долази због интереса 6% људи на земљи. САД су већ прогласиле за зону својих стратешких и економских интереса “целу земаљску куглу”. Иза ових политичких норми крију се политичари различитих уверења, који се боре за”ново мишљење”, “нови поредак” и ”западни начин живота”. Библија изобличава похлепне:
“Тешко онима који састављају кућу са кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи. Од Господа над војскама чух: многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога” (Исаија 5,8-9).
Већ данас 6% етничке елите света користи 75% коришћених средстава (извора, ресурса). Како би њима одржавали свој животни стандард до 2010. год, потребна им је контрола 110% свих коришћених природних сировина. Међутим, реална цифра наговештава економску кризу и за тих 6%, осуђујући остатак становништва планете на одумирање.
“Светска влада” се бори да очува стандард 6% становништва на рачун природних интереса осталих. Границе неких земаља једноставно су по-стале проходне за извоз сировина и јефтине радне снаге у економски развијеније земље. Они заиста живе, као што пише у Библији онако ”као да су само они остали на земљи”.
С друге стране, како сматрају економисти, који су верски оријентисани, планета би могла да прехрани и 20 милијарди људи. Творац је створио овај свет да људи на земљи обитавају ” по целом лицу земље”, и он неће престати да постоји. Присталице “еколошке кризе” би требало да знају, да је у Библији речено:
“И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље због људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних. Одсад докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.” (Пост. 8,21-22).
У Библији се говори о томе да ће се земља и небо изменити, да ће доћи Ново Небо и Нова Земља, али нигде не пише да ће Божија Творевина у потпуности ишчезнути. Измениће се и сам човек када се “распадљиво тело обуче у нераспадљивост”.
И савремени свет, који је Бог створио, свет природе могао би да обезбеди човечанству, и поред великог наталитета, све што је неопходно. О створеном свету је речено:
“Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома.” (Пост.1,31).
То, што људи називају демографска криза, није ништа друго него ђаволска замка како би се озаконило право на чедоморство (абортус). У неким земљама жене које се одлучују на абортусе сматрају да са тим актом убијања сопствене деце оне чине непроцењиву услугу целокупном човечанству. Децу убијају на олтару “хуманизма” (у име такозване религије човекобоштва).
Светска влада по схватањима хришћана представља “тајну безакоња”, која “већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава” (2 Сол. 2,7). То је власт, која контролише канале расподеле свих сировина, новчане масе, информација, производа и лекова, наркотика и нових технологија утицаја на свест и на подсвест. И они само чекају наређење свог “месије”, који им налаже када да људима дају “хлеба и игара”, а када да их лише свега.
” И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста својих и уништити појавим својега присуства; Онога је долазак по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; Да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду” (2 Сол. 2,8-12).
У Књизи Пророка Исаије, налазимо следећи призив: ”Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу” (Исаија 1,17). Зато, оно што се некима учинило да је врста правне или чак политичке делатности, за вернике је испуњење свог религијског дуга. Речено је: ”Но ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините” (Јак. 2,8).
Са друге стране хришћани испуњавају световне законе, само онда, када они нису у супротности са Заповестима Творца. Тамо, где захтеви световних закона долазе у сукоб са вољом Господњом (која је верницима изложена у Светом Писму), ми заједно са апостолом негодујемо: “…Богу се треба покоравати више него људима” (Дап. 5,28).
Свети Јован Златоусти је учио да “Црква не спада у домен владавине Императора, већ Бога. Одлуке власти по религиозним питањима не могу бити од значаја за Цркву. Само воља Божија може да буде извор црквеног закона. Онај ко носи круну није ништа бољи од последњег грађанина, уколико треба да буде осуђен и кажњен. Црквена власт треба да неодступно брани своја права, уколико се грађанска власт меша у њен домен одлука. Она треба да зна, да су једно границе царске власти, а друго границе свештене власти, и ове последње су изнад првих.”
У материјалима прошлог, јубиларног архијерејског сабора, ова позиција Цркве је нашла одговарајуће писмено уобличење, које је у складу са канонима.
Светска банка
Савремена политика “међународне” банке, служи интересима мултинационалних корпорација. Руски филозоф Владимир Соловјов концизно примећује да се разлика хришћанина од присталица марксизма, или “просвећеног егоизма” (- као типа буржоаског погледа на свет), састоји у следећем: хришћанин је ради општег интереса спреман да жртвује своје, док материјалиста отима туђе. Савремени систем банкарских шпекулација се може назвати организованом пљачком, која се у оквирима економске политике међународне банке не може упоредити ни са каквим “малверзацијама”, које праве ситни шпекуланти.
Услед тога, не само учешће појединих земаља, већ и појединих личности у економским играма Светске банке није само за осуду, већ се сматра за преступ (пре свега са тачке гледишта библијских начела). Власт мултинационалних корпорација, која има подршку међународног банкарског система све више утиче на продубљивање јаза између богатих и сиромашних. Национални бизнисмени средњег калибра нису у стању да конкуришу власти моћних мултинационалних корпорација и муњевито пропадају. Екстра-профит за једне значи и потпуно разарањедругих. Али казна од Судије тек предстоји. Записано је:
“Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. Богатство ваше иструну, а одијело ваше поједоше мољци; Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство против вас, и изјешће тијела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у последње дане. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. Наслађивасте се на земљи, и живјесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви.” (Јаков 5,1-6).
Са друге стране, савремено стање целокупног банкарског система (са изузетком појединих “исламских” земаља) је такво, да хришћанин не може да узима учешће у сваком облику сарадње са банком, као са друштвеном институцијом. Извор повећања капитала банака је зеленаштво. Библија категорички забрањује да се новац позајмљује уз камате, и да се узимају зајмови са каматом.
“Кад дајеш у зајам новаца народу мојему, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате. Ако узмеш у залогу хаљину ближњему својему, врати му је прије него сунце зађе; Јер му је то све одијело чим заклања тијело своје; у чем ће спавати? па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив” (Излазак 22,25-27).
“Не даји на добит брату својему ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит. Странцу подај на добит, али брату својему немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему зашто се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наслиједиш… ” (Закон пон. 23,19-20).
Дакле, Библија забрањује систем дугорочних зајмова и позајмљивање новца уз камату. Изузеци су допуштени само у односу према странцима, који немају статус” дошљака” – емиграната на нашој територији.
У вези питања о дошљацима Библија се категорички придржава позиције, да они, ступивши по закону у заједницу верника (у нашем случају када се крсте) добијају иста права као и ми:
“И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз свједок против врачара и против прељубочинаца, и против онијех који се куну криво и против онијех који закидају најам најамнику, и удови и сироти и дошљаку криво чине и не боје се Мене, вели Господ над војскама.” (Малах. 3,5)
У Књизи Немијиној се говори да ствари које дате у зајам треба да се врате без камате.
“Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимате од новца и жита и вина и уља.”
Међународни суд
У складу са библијским начелима хришћани не могу да се суде један са другим на световним судовима. Може се тражити помоћ светског суда само у случају да се појаве спорне и конфликтне ситуације хришћанина са невернима. У свим случајевима спорова у узајамним односима треба тражити ирквени суд. Исто као што и као доказ о склапању брака и рођењу детета треба тражити од Црквених власти у форми венчанице или крштенице.
Свето Писмо нас учи: “Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? Не знате ли да ће свети судити свијету? А ако ћете ви судити свијету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама? Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камо ли у стварима овога свијета? А ви кад имате суђења за ствари овога свијета, узимате за судије оне који у Цркви не значе ништа. На срамоту вама говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра који ће моћи пресудити међу браћом својом? Него се брат са братом суди, и то код невјерних! И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом. „ Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету? Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи!” (1 Кор. 6, 1-6).
Дакле, Библија забрањује верницима да се суде између себе код ”неправедних”,” који у Цркви не значе ништа”. Са друге стране, институција црквених судова и канонског права је укинута и предата забораву у совјетско време. Иако у данашње време постоји решење Цркве о обнављању црквених судова (синодског, епархијског и окружног), испоставило се да не само да обични верници, већ и представници црквеног клира нису још спремни за оживљавање овакве институције. Проблем се продубљује још и са тиме, што се међународно право, које је секуларизовано у својој бити, не залаже за принципе моралних приоритета, већ брани право апстрактне индивидуе – без пола, нације и религије, заступајући принципе плурализма без одговорности. Савремено друштво, које данас прокламује различите слободе, не поставља пред собом главно питање: Од чега човек жели да буде слободан? Разумљиво је, да секуларизовано (посветовњачено) друштво тражи слободу од власти Бога. А у Библији је речено:
“Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима.” (Гал. 5.13)
Заиста, савремени човек користи институције демократије ради угађања телу. У том смислу у основи савремене судске политике се налазе управо плотске жеље, које и стимулишу сав друштвени живот. Међутим, Цркви су стране савремене политичке пожуде. Њој су подједнако страни и идеали демократије, и фашизма, и комунизма – ова три лица отпадничког кежења антихриста који ће доћи.
Исповедајући своје служење Богу, ми постајемо заиста слободни; слободни од уза ђаволских саблазни и престајемо да носимо одговорност за колективне (политичке) грехе наших савременика. Схватање потчињености Богу заснива се на дубоком познању ПРАВОСЛАВЉА, које није само збир неповезаних са животом и чисто схоластичких појмова, већ ПРАВОСЛАВЉА КАО НАЧИНА ЖИВОТА.
Док су Јевреји један дан у животу посвећивали Богу, за хришћане нису постојала своја посла: шест дана ради и свршуј све послове своје.“ (Излазак 20, 9) “Сви послови” своји више нису постојали, не само послови, већ и дани, и поступци. Морал Новог Завета је објављивао: “И све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега” (Кол. 3,17). Све, сваки поступак у животу верника, испуњава се управо религиозним садржајем. Све се потврђује само Законима Божијим. То и јесте хришћански “тоталитаризам” у догматском, правном и теократском схватању ове речи.
Ми знамо за кога се скупљају сва богатства овога света, ради чије власти се врши контрола над свешћу човечанства. Ми знамо, ко је тај безаконик, који хоће да замени Божији Закон светским законима и уставима и чија власт се остварује помоћу система присиле Светске банке, Међународног суда и светске владе.
Свети Јован Златоусти је учио: “Заиста, нема никога слабијег од онога ко преступа Божанске законе, исто, као што нема никога јачег од онога ко брани Божанске законе.”
Јереј Олег Стењајев
(Беседа за округлим столом на тему “Идентификација личности изражена цифрама (идентификациони бројеви, лични кодови и др.) као основа Глобализационог процеса; њена оцена од стране друштвених и религиозних организација”, коју је спровео Комитет за друштвене заједнице и религиозне организације Државне Думе Федералног савета Руске Федерације.)
Преузето из зборника текстова „Гледајте да се не уплашите – духовни смисао нашег доба“
Визионарски
