Пре скоро 2000 година, то питање је поставио Пилат, Господу Исусу Христу, пре него што је дао да га разапну. Он је био заслепљен идолопоклонством и грехом, па није видео да пред њим стоји ИСТИНА (Бог). Данас, после скоро две хиљаде година, то питање се најчешће поставља у нашем народу Србском, који је исто као Пилат заслепљен својим грехом и идолопоклонством. Поред очију не види, а поред ушију не чује, заробљен у власти греха и испразности, обезглављен толико да не зна где више главом удара.
Гледајући – они га не виде, слушајући – не чују и срцем не разумеју.
Постоји једна, апсолутна, спасоносна и Богом дана ИСТИНА, која се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, ми само треба да је следимо да би смо се спасли. Увек је та ИСТИНА кроз историју нападана, изнутра од јеретика, а споља од неверника, међутим никада као данас на тако страшан, подмукао, лукав начин, при чему мноштво људи пада у јерес и губи душу. У данашња, последња времена најопасније и најболније је то што је ИСТИНА нападнута од оних који су најпозванији да је бране, а то су архијери Православне Цркве и то већински део. Данас велики део архијереја СПЦ, укључујући и самог патријарха, отворено пропагира оно што је Св.Јустин назвао свејерес, екуменизам и за себе каже да су екуменисти. Они просто вређају памет, разум Србског народа, јер желе да га убеде да када у чашу бистре и пијаће воде, наспете кап отрова да она остаје иста, што је ван сваке памети. Тако желе да нас убеде да је могућ компромис између ИСТИНЕ и лажи, између Православља и јереси, између светлости и таме, између љубави и мржње, између Бога и сатане. Свима је познато да већина архијера СПЦ, који се Бога не боје и људи не стиде, сматра да постоји још “цркава“, чије је порекло исто као и Православне Цркве и да са њима треба да се уједине, и то тако да на чело уједињене „Цркве“ дође папа. У ту сврху, како би лакше смућени народ убедили у њихове лаже, покушавају да у народу избришу из свести СВЕТИ ЗАВЕТ, захваљујући којем смо опстали и остали као народ. А то је ЗАВЕТ који је највећи икада рођен Србски син Свети Сава, наш други спаситељ, дао у име свога народа Господу, и који је крвљу запечаћен на Косово Пољу од стране Св.Цара Лазара и његове војске, а који гласи да смо ми Срби Христов народ. Свети Сава, усмери брод СПЦ према Истоку, јер са истока, а не са запада, долази мир душама нама, у сусрет нашем Спаситељу Господу Исусу Христу.Данас они који управљају бродом СПЦ, упорно покушавају да смер тога брода окрену према западу, у сусрет сатаниног намесника на земљи, папи. О намерама тих отпадника од Бога и рода, најбоље говоре речи њиховог блиског сарадника и саветника надбискупа Хочевара: “Не могу Срби са Св.Савом у Европу“. Док су се наши Свети преци, као и данашњи верни народ, молили Богу говорећи “Ходите, да се поклонимо цару нашем Богу“, екуменисти просто вичу по узурпираним храмовима и на свим медијима “Ходите, да се поклонимо папи, он је Бог на земљи“. И, поклонише се владика Лаврентије са 36 свештеника, владика Иринеј Буловић, митрополит Амфилохије и још многи други што јавно, што тајно, због чега су награђени крвавим јудиним сребрењацима, бискупским крстовима и прстењима, кључевима од пакла. Издадоше Христа, поклањајући се највећем издајнику на земљи после Јуде, ономе који је себе прогласио за Бога, архијеретику папи. За тог ватиканског крвника, Св.Козма Етолски је рекао:“Папу да проклињете јер ће он бити кривац за све“. А он и јесте кривац за страдање Србског народа у последњих више од осам векова. Оног момента када је Свети Сава окренуо Србе према Господу, тада је Ватикан на челу са папом објавио Србима крсташки рат до истребљења. Кад год су могли директно или преко неког другог, они су нас мучили, убијали и преводили у њихову јерес. Само у прошлом веку је у име те папске инквизиције или боље рећи модерним речником “екуменске љубави“, у Првом и Другом светском рату и рату деведесетих убијено преко четири милиона људи, од тога преко милион по логорима на најсвирепији могући начин, само зато што су били Срби Православне вере. То је учињено по благослову папе и директним учествовањем његовог клира. Међутим, оно што лукави латини, нису успели мачем, коцем, ножем, маљем и бомбама покушавају подмићивањем арјихереја СПЦ и њихових послушника у мантијама, да нас ставе под крваву шапу Ватикана и да се одрекнемо Бога и прихватимо папу. У СПЦ данас имамо огромну већину (која је годинама стварана) архијереја, који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а крсте за масне прсте, и мали број архијереја који се можда не слаже са њима, али својим ћутањем одобрава њихова (не)дела. Само један владика показао се достојан трона Светог Саве. Он одлучно, храбро и исповеднички сведочи и брани Православну веру, и због тога је на путу прогонства и мучеништва; то је владика Артемије.
“Ћутањем се Бог издаје“
Нормалном и разумном човеку је и ово доста да схвати шта се данас догађа и шта нам је чинити. Нажалост, Србском народу ово није довољно, јер више не размишља главом, него стомаком. После вишедеценијског тровања разним интернационалама комунизмом, глобализмом, хуманизмом, екуменизмом, европеизмом, Србски народ је постао као зомби, хладан, незаинтересован, равнодушан и лак за манипулисање. Постали су Срби безлична маса, коју је преко медија лако обликовати по жељама светских моћника. Као никада у својој историји Србски народ је пао ниско, скоро да је дотакао дно, са кога више нема повратака. Некада, када су нам силом наметали унију, Срби су то препознавали и нису прихватали, својим животима су бранили веру и слободу. Данас, када хоће да нам из душе ишчупају наше свето, чисто и спасоносно Православље, а из тела срце Косово и Метохију, Србски народ ћути. Као што биљка без корена не може живети, тако ни народ наш не може постојати без Православне вере, нити Србија без Косова и Метохије. Како каже Његош:“Племе моје сном мртвијем спава“. Некада су Срби били увек спремни да умру за ИСТИНУ, а данас тргују ИСТИНОМ, праве компромисе и продају је на пијаци. Дошло је време коначне одлуке, или ћемо устати и борити се као људи, или ћемо нестати као нељуди.
Србине, док се ваљаш у брлогу греха и питаш се што су те оволике невоље снашле, док окривљујеш друге за своју несрећу, потруди се бар на трен да отвориш духовне очи да би видео оно што због греха не видиш: Богомајка плаче и анђели плачу, плаче Свети Сава и цела небеска Србија и сви се моле да Бог спасе Србски народ, али Бог неће да чује нити да им услиши молитву, док се Србски род не покаје.
Лажи су као никада досад, објавила рат Истини,
а отац лажи је сатана.
Да ли смемо стајати по страни и гледати тај рат?
Свако коме је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не може да гледа немо на тај рат, да се понаша као да се то њега не тиче или да каже да он ништа не може променити и да због некаквог мира неће да се меша у то. То није мир од Бога, него издаја Бога или како се каже у Старом завету:“Људе ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова“(приче Сол.1-32). Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против Истине, или како каже Св.Григорије Богослов:“Ћутањем се Бог издаје“! Треба да се запитамо шта ћемо рећи на страшном суду Господу, када нас упита шта смо учинили у одбрани вере и земље коју смо добили од Њега. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану ИСТИНЕ. Сваки човек може да допринесе борби за ИСТИНУ, без обзира на таланте које има: прво, не сме да се сложи са лажима; друго, да својим животом сведочи ИСТИНУ, живећи хришћански по Јеванђељу и Божијим заповестима; треће, да у сваком месту и сваком тренутку храбро и одлучно проповеда ИСТИНУ и разлобличава лажи; четврто, да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за ИСТИНУ; пето,да се прикључи свакој Богом благословеној борби за ИСТИНУ. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити. Нас треба да одликује дух исповедништва, по потреби и сходно положају који свако заузима.
Сигурно се многи питају шта је то Богом благословена борба. С пуним правом, јер многе су борбе вођене у име Србског народа, посебно у последњих двадесет година, које су завршавале страховитим поразима, понижењима и губицима. Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и роду (коренима), да завапимо Господу покајнички скрушена срца да нам опрости личне грехе и грехе нашег народа, са чврстом одлучношћу да се мењамо набоље и тек тада ће Господ, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и свих Светих Срба стати уз народ свој и опет ћемо бити непобедиви за непријатеља наше. Србски народ упорно полаже наду и очекује помоћ од оних који ни себи не могу помоћи, од политичких странака, лидера, идола, светских сила било са запада или истока. Заборавио је Србски народ да му једино може помоћи Свемилостиви и Свемогући Бог, који је из ничега створи земљу и човека, који може учинити и да Србија поново васкрсне. Заборавио је Србски народ речи из псалтира:“Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше“Пс.59-12), и речи из Јеванђеља:“Иштите и даће вам се, тражите и наћићете, куцајте и отвориће вам се“(Мат.7,7). Све ће Господ, по својој сили и премудрости да уреди, али ако има за кога. Треба да будемо достојни тога, треба да ревнујемо у чувању наше Свете Вере Православне или како Свети Јован Златоусти:“„Ви учините што до вас стоји, а остало даће Бог. До смрти се бори за ИСТИНУ и Господ ће побеђивати за тебе“ .
Владика Артемије је запалио малу светосавску искрицу, која се уз Божију помоћ претвара у Светосавски пламен, који ће се сагорети све јереси и Србију очистити од духовног кукоља. Потребно је да се сви саберемо под један Светосавски барјак у борби за чистоту вере и очување Православља. Многи су разочарани, неки су пали у очајање и изгубили наду због тешког времена у коме се налази наш народ и наша Православна Црква. Ми поручујемо њима, али и онима који од Бога и рода отпадоше:
БРАЋО И СЕСТРЕ С НАМА ЈЕ БОГ И ПОБЕДА ЈЕ НАША!
Дана 03/16.06.2013. лета Господњег
С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу, Братство Светог краља Милутина- Шабац
