Свој духовној деци – монаштву, свештенству и верном народу

Епархије рашко-призренске У ЕГЗИЛУ

сверадосни васкрсни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Осветлио је Господ небо, које је до тада црним oблацима греха људскога, било сакривено од очију човека; осветлио је земљу која се до тада налазила у канџама смрти као последици греха; осветлио је подземље где су тамновале душе жељне и жедне божанске светлости. Сви су се светови најзад испунили Божанском светлошћу, и тако обасјани, добили своју пуну лепоту и вечни смисао, ради којег су и створени од Творца свега, ”јер устаде Христос, весеље вечно”, како данас света Црква пева. То ”вечно весеље” је испунило и небо и земљу и подземље. Орадостио је Господ Анђеле на небу, који су до данас плакали због грехова људских и пропасти њихових душа; људе на земљи – јер се ослобађају тамнице смрти и наслеђују живот вечни; душе умрлих у преисподњој, уводећи их у поново отворени рај. Јер, где је Васкрсли Господ, тамо смрти више нема, тамо је ”весеље вечно”. Земља, долина суза, од данас је постала долина васкрсења, и тиме долина весеља и радости; острво смрти, постало је острвом бесмртности.

Вековима, па и данас, многи људи са разних страна света одлазили су и одлазе за Васкрс на хаџилук у Свету Земљу да тамо, на самом месту збивања, у пуноћи духовне радости дочекају и прославе Пасху Христову. А ми, браћо и сестре и драга децо, који смо се сабрали у ову нашу скромну богомољу, који нисмо у стању да отпутујемо тако далеко, вратимо се макар у духу мислима у то време од пре две хиљаде година, и радујући се, учествујмо у тим преславним догађајима који су се збили у ноћи Васкрсења Христовога.

Дакле, у ову недељу празнујемо живоносно Васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, које се назива и празником Пасхе. А реч Пасха, преведено са јеврејског језика значи – превођење или прелазак, као што се и пева у у данашњем Канону: ”Од смрти животу, и од земље ка небу, Христос Бог нас преведе”. Овај дан, НЕДЕЉА, јесте дан у којем је Бог у почетку свет превео из небића у постојање. Недеља је дан када је Бог јеврејски народ провео кроз Црвено море, избављајући га из руку Фараона. У тај дан недеље, опет, Син Божји је сишао са Неба и уселио се у утробу Дјеве Марије. И сада, у исти дан недељни, ослободивши род људски из чељусти ада, узвео га је на небо, и привео у првобитно достојанство нетрулежности. Ипак, сишавши у ад, Господ није васкрсао све ”од века умрле”, него само оне који су у Њега поверовали, а душе светих, од ада ослободио и свима омогућио да узиђу на небо. Због свега тога радујући се преобилно са светлошћу празнујемо Васкрсење Христово, којим је наша природа милосрђем Божјим обогаћена. Такође, Васкрсењем је разорено старо непријатељство између човека и Бога, које траје још од Адама, и ми смо поново сједињени с Богом.

Само пак Васкрсење јесте надумна тајна пропраћена многим и необичним збивањима. Док су војници чували Гроб Христов, у поноћ се земља затресла, јер Анђео Божји сишавши, одвалио је камен са улаза у гроб, а стражари су у ужасу побегли. И жене мироносице стигле су на Гроб врло рано. Васкрсење Христово најпре је објављено Божијој Матери, која је седела према Гробу са Маријом Магдалином, као што сведочи Јеванђелист Матеј. Али, да се не би посумњало у Васкрсење, као да се Мајци причинило, Јеванђелист говори ”да се најпре јави Марији Магдалини”, која је видела и анђела на камену где седи. А кад је поново погледала у Гроб, анђео јој је објавио Васкрсење, ”јер устаде, рекавши, није овде, ево места где Га положише”. А она, чувши ово, отрча и јави ученицима Петру и Јовану радосну вест о Васкрсењу. А кад се она враћаше са другом Маријом, срете их Христос говорећи: ”Радујте се”. Јер требаше да женски род, који је у почетку чуо реч Божију: ”У мукама ћеш рађати децу”, сада први осети радост Васкрсења. А оне, понесене љубављу, прилазе и дотичу се ногу Његових, желећи да се што боље увере. Апостоли, пак, који су дотрчали на гроб, Јован је само завиривши у Гроб, отишао. А Петар, улази унутар Гроба, и испитујући разгледаше, дотичући се плаштанице у коју је тело Христово било увијено, и убруса са главе Његове. И опет, Магдалина долази на Гроб рано ујутру са другим женама, желећи да се потпуније увери у оно што је видела. И изван Гроба стојећи, плакаше, а када је пришла Гробу, угледала је два анђела који блистаху светлошћу, и који јој се обратише, говорећи: ”жено, кога тражиш? Исуса Назарећанина распетог? устаде, није овде”. И чим је устала од Гроба уплашена, и окренула се назад, видела је Христа где стоји, и помисливши да је баштован (јер се у врту Гроб налазио), рече Му: ”Господине, ако си Га ти узео, реци ми, где си Га положио и ја ћу Га узети”? А Спаситељ погледавши, рече Магдалини: ”Марија”. А она, чувши познати умилни глас Христов, хтела је да га се дотакне. А Он јој рече: ”не дотичи Ме се, јер још не узиђох Оцу моме, како ти мислиш сматрајући ме за обичног човека. Него иди браћи мојој и реци им све што си видела и чула”. И Магдалина учини тако. А када се беше разданило, при рођају сунца, она по трећи пут долази на Гроб са Јованом и Саломијом. И, просто рећи, жене су више пута долазиле на Гроб, а са њима је била и Богородица. Она је та, коју Јеванђеље назива ”Марија Јосијина”, а тај Јосија беше син Јосифа обручника.

Па ипак, не зна се тачно у који је сат Васкрсао Господ. Једни говоре кад су петли први пут запевали, други, када се земља потресла, а неки, опет, различито. А када се Васкрсење догодило, гле неки од стражара дошли су и обавестили првосвештенике о свему шта се десило. А они, давши им сребренике, наредише да кажу: ”како су ученици Његови дошли ноћу и украли Га, док су они спавали”. Увече, пак, истога дана док беху ученици заједно сабрани у страху од Јудеја, кроз врата тврдо закључана, улази Исус к њима, јер беше у нетљеном телу, и објављује им мир кроз поздрав: ”Мир вам”. А ученици, видевши Га, обрадоваху се веома, и кроз дување примише савршено дејство Свесветога Духа.

И још, многи се збуњују када се говори да је Христос трећи дан устао из Гроба. Ево како се рачуна тридневно Васкрсење Господње. Од четвртка увече и дан петка, као што јевреји рачунају, чине целину – ноћ и дан, и то је први дан; петак ноћу и субота цела, јесте други дан. И најзад суботња ноћ и недељни дан, јер се од самог почетка све рачуна, јесте трећи дан. Али има и друкчије рачунање: У трећи час петка Христос је био разапет, а од часа шестог до деветог ”беше тама”, које се рачуна као ноћ, тако да од трећег до деветог часа јесте један дан. Онда, после таме део дана и ноћ петка чине други дан. И најзад, дан суботе и његова ноћ јесте трећи дан, као што каже Јеванђелист: ”А кад би ујутру првога дана недеље, Господ је васкрсао”, јер је Спаситељ и обећао: ”у трећи дан устаћу”.

Ми, пак, браћо и сестре, обраћајући се Васкрслом Господу, испуњени духовне радости, са умиљењем кличемо: ”Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се Господу Исусу, јединоме безгрешноме, Крсту Твоме клањамо се Христе и Васкрсење Твоје певамо и славимо, јер си Ти Бог наш, и осим Тебе другога не знамо, Име Твоје именујемо”. И у тој духовној радости обраћамо се свима, говорећи: ”Ходите сви верни, поклонимо се светом Васкрсењу Христовом, јер гле кроз Крст дође радост целом свету”. Стога, ”увек благосиљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово, јер претрпевши распеће, смрћу смрт разруши”. Зато, опет и опет рецимо сами себи и једни другима: ”Васкрсе Исус од Гроба, као што је прорекао, даде нам живот вечни и велику милост”. Њему слава и хвала у векове векова. Амин.

И још једном сверадосни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом

Епископ рашко-призренски у егзилу + АРТЕМИЈЕ

Хорепископ старо-рашки и лознички + НИКОЛАЈ

Хорепископ ново-брдски и панонски + МАКСИМ

О Васкрсу 2016. године