Да ли заједничким хепенингом на Гробу Господњем почиње нова страница у односима између јерархије Православне Цркве и латинских прелата? Имају ли времена латини и источни екуменисти за лагано кување народа у лонцу за претопљавање или већ заједнички етос латина и екумениста захтева брже кораке у стварању функционалног јединства?
31.05.2014. ФБ страница „Православље живот вечни“
[youtube_sc url=“http://youtu.be/hI9YwUs4LrQ“]
Српски екуменисти, су први од свих осталих екумениста, после Вартоломеја, направили још један искорак ка јединству. Јерусалимска љубавна ватра нашла је свој одјек у Бечу, где су римокатолици поклонили екуменистима храм на кориштење. Беч, историјски познат као град у коме је плански припремана унија, спроводи своју историјску мисију прозелитизма на нов начин, осавремењен новим приликама у свету технологија. Посебна рањавост Православне Цркве стоји у томе што је данас њена јерархија постала веома приземна, дилетантска и корумпирана. Све ово видећемо и на снимку који је управо објављен у „Куриру“, који са осталим медијима присутним у Србији сентименталним текстовима припрема терен за масовну издају Православне Вере кроз екуменизам.
Ових дана је перјаница српске режимске штампе, лист „Вечерње Новости“ отпочео кампању прихватања јереси екуменизма. У овом листу се одабиром саговорника Србима вешто показује да „екуменизам није баук“, већ нешто уобичајено што сав модеран свет упражњава. Тако је сексуална револуција која је релатизовала и поништила институцију брака, добила свој пандам у екуменистичкој револуцији која је релатизовала и поништила институцију догмата и саму Истину.
Ако је постало популарно и општеприхваћено да се живи у паганском промискуитету, сада постаје популарно и општеприхваћено да се живи и у паганском пандемонијуму. Свака религија има свог „бога“ и сада ови „богови“ постају међусобно толерантни и заљубљени једни у друге.
Наравно, у тој бљутавости нема места за православног Бога, који остаје једини Бог за кога важи принцип вечне истине, и по цену најсуровијег прогона. Сурогати богова које поседују римокатолици и остали јеретици нису ни бледа копија истинитог православног Бога.
„Нема сумње да ће најтеже бити постићи сагласност око примата, јер је папа у првим вековима цркве био потпуно раван патријарсима у Јерусалиму, Цариграду, Александрији…“, напомиње Калезић у Вечерњим Новостима. Дакле, он већ оперативно разматра услове спајања, које ни теоријски ни практично није могуће.
„За протеклих 50 година дошло је до великог отопљавања односа између Цариграда и Рима, успостављен је однос поверења и сарадње чиме је трасиран пут помирењу. Опредељењем за будуће уједињење цркава, верски поглавари испољавају и библијски налог за јединство,“ говори филокатолик и набеђени „верски аналитичар“ Живица Туцић, човек који нема никакве додирне тачке са Православљем, али је непрекидно присутан у жутој штампи која се сервира православнима. „Библијски налог за јединство“ постоји само у његовој глави, док је по Јеванђељу Христос истерао трговце из храма.
„Кључну улогу у будућој изградњи односа између католичког и православног света може да има Москва. Иако у име свих православних цркава у свету наступа васељенски патријарх Вартоломеј, који има част „првог међу једнакима“,“ говори нам аутор Драговић из Вечерњих, правећи ненамерно или намерно грубу грешку, претварајући Вартоломеја у источног папу. Ко је Вартоломеја делегирао да представља „све православне“. Можда би Вечерње Новости ово желеле, али место ових новина у историји Православља је маргинално и углавном штетно, па тиме за православне не представљају никакав ауторитет.
Снимак који је објавио „Курир“, предлажемо Вам са напоменом да није за млађе и колебљиве у вери. Намера је екумениста да се јединство успоставља емотивним фразама и ТВ-монтажом, брисањем коментара и одсуством сваке критике преко цензуре. Потпуна издаја Православља је представљена као акт толеранције и међусобног уважавања. О погубљеним и изгубљеним духовним животима телевизија не извештава, као што се и у љубавним романима не говори о судбини абортиране деце.
Бригу над земљом и заповедништво над свим војскама је преузео управо архангел Михаил. Он је у време сатаниног пада у гордост и бездан, сабрао све чинове ангелске и громогласно ускликнуо: „Пазимо! стојмо смерно, стојмо са страхом пред Творцем нашим, и не помишљајмо на оно што је противно Богу! Погледајмо каква страдања претрпеше они који заједно с нама беху саздани, и досада заједно с нама беху причесници Божанске Светлости! Обратимо пажњу како се они због гордости изненада из светлости сурваше у таму и са висине стропошташе у бездан! Погледајмо како спаде с неба јутарња звезда Даница и разби се на земљи!“ Тада сви чинови анђелски на челу са Михаилом сложно запеваше: Свет, свет, свет, Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје!“ (Из Светог Предања Цркве)
Извор: http://facebookreporter.org
Припремила екипа ФБ странице „ПРАВОСЛАВЉЕ ЖИВОТ ВЕЧНИ“
