У Томину недељу када Православна Црква слави васкрсење Христово, и сећа се апостола Томе као сведока тог васкрсења, у ове светле дане попразничја Пасхе, упокојио се драги наш отац Антоније, сабрат манастира у Љуљацима, и “наше горе лист”. Годинама је носио крст Православне Вере живећи и у време комунизма као хришћанин, градећи цркву у свом родном селу у близини Ниша, водећи монашки живот у Епархији рашко-призренској и Нишкој.
Један је од првих монаха Црне Реке по обнови овог манастира у време епископа Артемија. Када је дошло до прогона на правди Божијој овога епископа, када су га многи напустили епископа Артемија изговарајући се годинама и тешкоћама, монах Антоније није прихватио безакоње прогонитеља и кренуо је за својим духовним оцем. Увек је била потресна појава видети седе власи овог изгнаника, о. Антонија, како се са осталом својом млађом сабраћом потуца у изгнанству, чувајући оно што је од највеће драгоцености – Веру Православну. Ипак, он није роптао, никога није оптуживао, већ је, напротив, био утеха и укрепљење и за остале монахе и за побожне хришћане који су га са љубављу окруживали.
Он није желео да изда ни по коју цену! Нека му Господ то урачуна! Вјечнаја памјат!
Извор: Братство Светог Доситеја – http://bratstvosvdositeja.wordpress.com/2014/04/27/antonije/
