„Радим у биометрији већ двадесет година и она досеже тачку где ће бити немогуће не разумети где се људи налазе и шта раде. СВЕ ће бити надгледано.“
Водећи ИБМ-ов стручњак уверава свет да „пригрли“ свеприсутни надзор јавности преко биометрије јер је, како он каже, прекасно за борбу против тога, преноси Infowars.
„…покушавати зауставити ово је вођење погрешне битке.“ каже Питер Вагет, водећи програмер при ИБМ-овој технолошкој групи.
„Водимо погрешну битку кад питамо треба ли зауставити надзирање људи. То неће бити изводиво. Морамо разумети како боље искористити податке,“ додаје Вагет говорећи на „Неста“ конференцијској дебати о биометрији.
„Информација је већ прешла преко ивице – ми се морамо носити с последицама тога. Прихватимо изазов који имамо, покушајмо разумети то и усмеримо се на то шта учинити с новим подацима,“ аргументовао је уверавајући људе да престану бринути око спречавања таквог надзора да постане друштвена норма.
„Радим у биометрији већ двадесет година и она досеже тачку где ће бити немогуће не разумети где се људи налазе и шта раде. СВЕ ће бити надгледано.“
Вагет наставља.
Узбуњујуће за борце за заштиту приватности је то што је Вагет председава у „BSI British Standards Biometrics Committee“ – британском одбору за стандарде у биометрији, краљевској групи која се брине око развијања формалних стандарда у подручју биометрије и промоцији њеног коришћења од стране власти и индустрије.
Уфилмовимајесве „нацртано“
Током расправе, као што извештава Wired, Вагет се позвао на приказе у дистопијским филмовима као што је „Minority Report„, уверавајући да је таква технологија већ у примени и да је неизбежна.
У овом филму, екранизованом из приче Филипа К. Дика, јавност је подвргнута тоталном надзору у облику Ирис скенера повезаних с биометријском базом података. Надзор је често повезан с усмереним рекламирањем и промовисањем масовне конзумације.
„Оно што је у филму погрешно је да ви у стварности нећете знати да сте снимани – светлуцајућа црвена тачка у филму је ради ефекта, али сада је то све изводиво.“ Вагет истиче, посебно наглашавајући да се у неким трговинама већ скупљају подаци о старости, полу и раси сталних купаца користећи технологију препознавања лица.
„Притисак за идентификовање људи постаје све важнији…,“ Вагет указује додајући да би биометријски подаци људи већ требали бити доступнији. „Гоогле наочаре желе блокирати апликацију за препознавање лица јер је то преинвазивна технологија, али ја мислим да се многе ствари могу искористити за добро.“
Биометријскатехнологија је нашла примену у разним стварима
Вагет је такође говорио о другим облицима биометријске технологије као што су возила која реагују на људске мождане таласе и срчане ритмове.
„Биометријски системи постају све прецизнији и свепристунији,“ каже Вагет. „Немогуће је да не будете идентификовани преко неке врсте сигнала који сте оставили иза себе.“
ИБМ је недавно пунио насловнице скандалом око повезаности с НСА-ом. Компанија је тужена од стране једног од својих деоничара због наводног неуспеха око скривања уплетености у ПРИСМ програм. Компанија је порекла уплетеност у скандал с НСА-ом, и тврди да она никад није уступила никоме податке о клијентима, софтверским кодовима или шифрама.
На нама остаје да просудимо ко је у праву и шта је за нас добро. Недостатак информација је кључни проблем и треба вршити притисак за њихово добијање како бисмо се лакше и боље могли припремити на будућност која долази.
Дневно
