Свједочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА
На моју несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао крај рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаја у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдје није било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдје у шуми, или према Мрсињу, или према Увалици и планини Кик. Али све се брзо разјаснило.
Ту одмах крај кућа наишао сам поред једне ограде и угледао стравичан призор. На једном коцу – набијено дијете. Хрватски зликовци су дјевојчицу набили на колац и тако је оставили. Набијена на колац између ножица, и тако остављена смрзла се на студени и изгледала је као каква лутка. Била је потпуно гола. Само јој је између ножица цурила крв, па низ колац и тако црвени млаз крви се заледио. Једва сам скинуо то дјете са коца. Ко је то од нас видио, није могао а да се не следи или да не заплаче. Што је то дјете зликовцима било криво? Проклето им и десето кољено!
На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, која је рођена 1944. године. Није имала ни годину дана а крвници је бездушно набише на колац. Кроз мјесец дана Лика је била ослобођена од фашиста. Могла је Милена у миру да расте и да се игра са осталом дјецом да туда не прође хрватска неман.
Кад смо видјели тај ужасан призор, схватили смо да се становницима овог српског села догодило велико зло. Обилазећи згаришта кућа, наишли смо на поједине дијелове људског тијела: печене ноге, руке и понека глава. Усташе су људе затвориле у куће и запалиле. Ако је неко и покушао да побјегне, сустигли су га, убили и бацали натраг у ватру. Народ се гушио у ватри, понеко је покушавао да се избауља из пламена, али су га усташе докрајчиле. Тако је нечије тијело остало до половине у згаришту, а друга половина је била ван згаришта. Колико смо могли, разградили смо и рашчепркали ово згариште и пронашли угљенисана људска тијела. Језив призор. Нико се није спасио.
Тако је у ватри изгорјела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорјели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стојан 1934. и двије кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године.
У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побијено је 37 душа, а из Пањковића шест. Побијени су Раде Паравина и Пера Станић.
Није било никога из тога села да сахрани жртве. А како и да их сахране кад је од њих остало само нешто испечених костију. Ипак су ти остаци некако сакупљени и закопани, у близини запаљеног села, да их не би гладни пси или курјаци разносили.
Ево списка житеља села Хомољац који су побијени и изгорјели у својим кућама у безумном усташком злочину, само мјесец дана прије слободе:
| – Лалић Илије Аница, 1898. | – Лалић Стевана Милка, 1923. |
| – Лалић Миле Анка, 1903. | – Лалић Стеве Милка, 1935. |
| – Лалић Илије Богдан, 1937 | – Лалић Бранка Милорад,1932. |
| – Лалић Илије Босиљка, 1935. | – Лалић Лазе Милош, 1896. |
| – Лалић Илије Даринка, 1932. | – Лалић Илије Неђа, 1934. |
| – Лалић Јакова Драга, 1924. | – Лалић Јакова Никола, 1932 |
| – Лалић Милана Драга, 1922. | – Лалић Јована Васо, 1873 |
| – Лалић Буде Илија, 1910. | – Лалић Васе Никола, 1906. |
| – Лалић Стеве Илија, 1933. | – Лалић Буде Перка, 1901. |
| – Лалић Благоја Јека, 1894. | – Лалић Дане Савка, 1913. |
| – Лалић Бранка Јово, 1933. | – Лалић Дмитра Смиља, 1882. |
| – Лалић Илије Коса, 1936. | – Лалић Илије Сока, 1936. |
| – Лалић Буде Љуба, 1908. | – Лалић Вује Стана, 1896. |
| – Лалић Стеве Љуба, 1941. | – Лалић Илије Стево, 1933. |
| – Лалић Милоша Мане, 1932. | – Пањковић Илије Душан, 1929. |
| – Лалић Милоша Мара, 1932. | – Пањковић Милете Илија, 1900. |
| – Лалић Милоша Милан, 1928. | – Пањковић Буде Мара, 1895. |
| – Лалић Милоша Милица, 1938 | – Пањковић Тодора Мара, 1894. |
| – Лалић Милоша Стојан, 1934. | – Пањковић Илије Милка, 1937. |
| – Лалић Раде Мика, 1891. | – Пањковић Илије Перка, 1924. |
| – Лалић Стеве Милена, 1944. | – Паравина Николе Раде, 1934. |
| – Лалић Јакова Милица, 1930. | – Станић Вује Пера, 1890. |
Тога дана, 14. марта 1945. године, у Хомољцу је побијено: 22 дјеце узраста од једне до петнаест година, шест особа од 16 до 23 године, једанаест особа од 32 до 49 година и шест особа од 51 до 72 године.
МИЛЕНИН ПОГЛЕД
(Милени Лалић, дјевојчици старој само годину дана, коју су усташе на бестијалан начин убиле 1945. године у Лици)[1]
| Милена је плакалаКада су јој мајку отрглиМиленуТо дијете
Ту сушту доброту Звијери су оставиле На сеоском плоту Милена То дијете Та сушта доброта Ни слутила није Да се у човјеку Толико зло крије Милена То дијете Та сушта доброта У задњем тренутку Своје дјечије свијести Задржала је поглед |
Ка кући у пламенуМилена је плакалаКада је без мајке осталаКада је (у једном народу)
Мржња до злочина нарасла Када милости ни за дјецу није било Када су руке биле крваве Када си бастије Умјесто људи Друмовима ходиле И народ у јаме одводиле Миленин поглед их прати И опомиње за злочин Који пред свијетом крију Да су Милену То дијете Ту сушту доброту Разапету оставили На сеоском плоту. |
Вељко Стамболија, професор из Глине
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
http://www.jadovno.com/lika/articles/milena.html#.UwcCSrQwBFs
