Паписти су некрштени, нису Црква, они су искривили Символ вере …

Атинa – Писмо Митрополитa Гортинског и Мегaлополског Јеремијe, професорa Теолошког факултета у Атини:

Високопоштованом господинy Николају
Католичанском архиепископy Наксосa, Андросa, Тиносa и Миконосa
Радуј се и здрав буди!

1. Ја сам архијереј Православне Цркве и савршавам своју пастирску службу народу Божјем у свештеној Митрополији Гортинскoj и Мегалополискоj. Захваљујем Господy нашем Исусy Христy, због чињенице да сам рођен и одрастао у наручју Мајке Православне Цркве.

У нашој Светој Православној Цркви Козма Етолски, коме би Грци требали бити веома захвални, јер да њега није било, то, не би слободна била ни наша Отаџбина, говорио је у својој беседи поробљеним Грцима:

„Све су вере лажне. И овде сам схватио да је само вера православних хришћана светa и драгa. Зато бисте се требали радовати ради тога, да сте православни хришћани и ви треба да плачете ради оних нечастивих и злих јеретика који лутају у тами“. [1]

Разлог за писање Вама Мог писма је текст Вашег одговора Преосвећеном митрополитy Пирејском г-дину Серафиму, а текст тог писма је постао познат, захваљујући његовој интернет публикацији. Пошто су у овом писму додирнута веома значајна питања православне теологије, ја Вас умољавам да прочитате и моје писмо, које ме је принудила моја епископска савест да Вам напишем, како сам пак ја барем, све то доживео.

Ви сте у ствари не крштени

2. Прво, Поштовани католички Надбискупe, ја бих да Вам објасним зашто вас не зовем „брате“, већ Вам се обраћам речју „Поштовани“.

Наравно, у општем смислу сви cy људи на земљи браћа, јер сви долазе из мајке земље. Ово схватање се налази у нашем православном богослужењу, којe по негде о томе и говори, као што су рецимо Степени 4-ог гласа „У ову се земљу мати свака оскрнављена враћа“. Али то је сасвим другачије, нажалост, Поштовани господине Николај и схватање речи „брат“ ми у цркви користиму у нашем обраћању, тако да не могу и Вас да зовем тако, а ми ћемо анализирати зашто.

Реч „брат“ (ἀδελφὸς) у суштини се састоји од две речи „δελφὺς“ (= утробa, материцa) и „α“ као сабирни принцип, а не одречни. Дакле, „браћа“, према овом тумачењу, то су људи који долазе из исте утробе, имају исту крв у својим венама и припадају истој породици. „Утроба-Материца“, која je „породилa“ човека и која га је начинила Божијим чедом-то је света тајна Крштења. Крв, којом се хране децa Божијa јесте Христос, који је на Голготи излио своју часну крв приликом Његове крсне смрти и та се крв налази у Светој чаши на Светој Литургији.

А Породица која поседује Божју децу, јесте Црква. Тако Високопоштовани католички надбискупe, ја не могу да вас зовем „брате“, јер ми не долазимо из истe материнске утробе.

Ми, православни, крштени у Купељи са трију погружења (зарона), док се у исто време ви католици једноставо попрскате.

Ми немамо са вама општење у Христовој Крви, а ви са нама не припадате једној Божјој Породици, то јест, Православној Цркви. Пошто ми не саслужујемо једни са другима, онда не можемо се и „браћом“ називати „, заснованоj на еклисиолошком разумевању те речи.

У потврду онога што је изнад речено, навешћу вам један релевантан одломак из Св. Јованa Златоустог: „Браћи се излива крштење и причешће божанским тајнама“ (уп. ПГ 58, 718).

И још један цитат од истог оца: „шта чини братство? Бања пакибитија“, то јест свето крштење (уп. ПГ 63, 177). Али и други свети Oтац и велики теолог Свети Никодим Светогорац, кога ми сматрамо „убројеним међу Светe Оцe“ у односу наспрам паписта каже, да су некрштени. Дакле, не можемо вас звати браћом.

Да бисмо мало боље разумели, шта је митрополит хтео рећи, навешћемо и Саборни законик патријарха Филарета (у Требнику):

Римљани погрешно и богомрско мудрују о непорочној бањи пакибитија, о светом крштењу, и водом обливају а не погружавају трипут и не говоре како заповедише свети апостоли и свети оци да треба крштавати.

Њих обличују правила богоносних отаца, а изабрани у философији свештени велики Дионисије Ареопагит у књизи својој, у другој глави, каже овако:

„Свештеноначалник, дакле, погружава трипут урањањем и израњањем крштаванога и тим трима урањањима и израњањима над крштаваним призивајући тројични састав Божанственог Трисопства.“

И опет у тој глави каже да се трима урањањима и израњањима подражава Богоначална смрт тридневног погребења Животодавца Исуса.

Велики требник, гл.79.

Који не крсти у три погружења, у име Оца и Сина и Светога Духа, да је проклет (примедба С. Л.).

Ви нисте Црква

3. Али, као православни теолог, ја за Вас паписте не могу рећи, да чините Цркву. Наравно, у Вашем писму Пирејском Митрополитy господину Серафимy пишете и свим силама покушавате доказати, да Ви сачињавате „Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву“ и наравно, са додатком, „заједно са Вама“, то јест, са нама Православима.

Али након теолошких истраживања, у овом случају, ја могу да Вам кажем, да су она показала, да Ви уопште нисте Црква. И ја ћу Вам поново појаснити зашто. Високопоштовани, импресивно је да у светоотачким текстовима не налазимо дефиницију Цркве. Доступнe су нам неке смернице дефиниције Цркве, које су засноване, у већој или мањој мери, на погрешним мишљењима. Према православном богословљу, Црква је Света Тајна и није дефинисана терминима.

У коликој се мери неко очистио и просветлио милошћу Божијом, у толикој мери првенствено и разуме ову Тајну Цркве.

Али, ми поседујемо једну кратку реч апостолског мужa Светог Игњатијa Богоносца, ког можемо сматрати и кога тако стварно и сматрамо, у ствари, као неког ко може дати дефиницију шта је то Црква. Дакле, према речима овог Светог Оца Цркве је „Ризница“, Света Трпеза, на којој свештеник врши Свету Литургију. [ 2 ]

Тако,“Црква“ према речима Светог Игњатијa Богоносца је Тајна Божанствене Евхаристије. Заиста, у овоj Tајни, кроз Свету Литургију, ми православни свесрдно учествујемо у Цркви. Али ја желим, да за горе речено пружим и библијске доказе, односно за цркву – у којој се савршава Евхаристијa.

Као доказ, навешћу 11-ту главу 1-ве Посланице Коринћанима Апостола Павла. Сасвим је очигледно да у овом поглављу Павле верницима говори о сабрању, заједништву (σύναξη τῶν πιστῶν) за време савршавања Божанствене Свете Евхаристије. И ова сабрања он назива „Црква“ (Ἐκκλησία)? Зато он каже, „Јер, пре свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје поделе међу вама“ (стих 18).

То је први појам „Цркве“ као сабрања и сабора верних ради савршавања Свете Евхаристије, а то је Тајна наравно, установљена за Божанско причешће Телом и Крвљу Христовом, а пошто ми са вама, папистима, не можемо заједнички савршавати Литургијy и заједно се причешћивати Божанском Храном, онда следи сасвим лаки закључак, да ви нисте Црква. Кажем то у складу са нашом православном вером, као и чињеницa да, Црква коју је основао Христос – је Православна Црква.

Ви погрешно тумачите Символ вере

4. Разумем да сте узнемирени због последњег што рекох, то јест, што ми, Православни, чинимо јединствену и истинитy Црквy, основанy од стране Христа, али не од Вас, паписта.

То што вам говорим, то је свакако супротно од онога, што сте тако упорно тврдили у свом писму сабрату господину Серафимy, Пирејском митрополиту, да смо ми, православни, „изучили“ „једно за све“, и да ли „ви то хетели или не“, ви паписти сте „Једина“, Света Католичанска (Саборна) и Апостолскa Црквa“, позивајући се у већој мери чак и на Ваше речи „шта би наc то коштало“.

Не, господине Николаj, католички архиепископе!

Ова Православна Црква је једина истинита Црква Христова. И тако, зато што смо православни, имамо учење Исуса Христа и Светих Отаца и предање Светих Васељенских Сабора, док сте ви, католици, све ово изопачили.

Молим Вас, немојте ми рећи да је Црква много векова била у заблуди, док нисте ви, паписти, у 9 веку својим „неустрашивим“ рукама у Символ вере унели Filioque, који сте значи њему, ви додали ?

Написао сам „неустрашивим“, јер у стварности то чин који сте починили, био је веома дрзак и сулуд. Уколико је и раније било потребе да Васељенски сабори усвоје понеки закон – ипак се нико није усудио да промени свештени Символ, додајући му нешто или одузимати му било шта.

Овај су закон достојанствено уважавали и поштовали Свети Оци III Васељенског Сабора и у Символ вере нису ништа додали што се тиче Пресвете Дјеве, као што је рецимо, термин „Богородица“. Ви пак, паписти, упркос недвосмислено утврђеном догмату и супротно примеру Светих Отаца Васељенског Сабора, опако сте подигли вашу нечисту руку – па чак се нисте уплашили изменити и свештени текст Символа вере.

Дакле, чак и један уметак Filioque доказyje да нисте сачували неповређенy веру Отаца и изменили сте догмат Цркве. Сада послушајте, шта Вам говори наш Свети велики Богослов, Свети Григорије Палама:

„Тако дакле, ми вас никада нећемо прихватити у општење, све док ви исповедате да Дух исходи од Сина“. [3]

Ви сте овим постали послушни ђаволи орган.

5. Препоручујем Вам господине Николаје, да прочитате све ово што је рекао Свети Отац.

Страшно је то, готово је „бомба“ у односу на вас, тек само овај један цитат, који сам Вам навео од једног Светог Оца! Извините, молим Вас. Ни превише нити недовољно у свом говору истиче овај велики теолог Св. Григорије Палама када каже, не само каже, већ и доказује да су паписти сатанин покрет, јеретици!

Извините, Свечасни (Велечасни прим. С.Л.), али Света Православна Црква ово каже, a ми, наравно, усвајамо њено мишљење, као што каже Свети велики Богослов.

Тако у малом изводy његове речи Свети Григорије Палама каже: „То је дакле, постало мишљење и стога од тада све више проклињемо змију (тј. ђавола) … преко његовог послушног оруђа у виду Латина (његова страшна реч, односно свети говори о томе, да су паписти послушни ђавољи инструмент) уноcе нове, наизглед садржајне идеје о Богу, (а само је у питању) мала промена, која постаје последица потоњем великом злу, а оне побожности затим уноcе веома страшнe и разарајуће (последице), које су сасвим неумесне и неприродне, а то јасно показује, да и најмањe одступање од Бога, није мало“. [4]

Папство је наставак древних јереси

6. Поменути Светитељ каже, да је латинска јерес (наших паписта) наставак Аријеве древне јереси, затим Аполонаријеве, Евномијеве, Македонијеве, идр.

Ја сада молим Вас, католички надбискупе, такође прочитајте шта вам свети говори о Филиокве и у другом мањем делу свог говора. Молим Вас, усресредите пажњу на овај пасус:

„Како можете претпоставити да је (Филиокве) истинито, зашто о томе нису говорили они који су објављивали истину (тј. Свети Апостоли), зашто о томе није ништа пројавио Свети Дух, који је објавио сву истину?

(Како се Ви усуђујете да усвајате Филиокве), о чему није сведочио, нити пројавио о томе својим љубљеним Он (тј. Исус Христос), будући да је све рекао, све што је чуо од Оца и дошао непосредно ради тога, да сведочи истину? (Јован 18, 37) Како сте се ви дрзнули да уводите туђи додатак дефиницији вере, коју су духовно написали изабрани Оци на општем Сабору и предали (нам)“. [5]

Оштар прекор упућен митрополитy Димитријаде

7. Молим Вас дакле, обратите пажњу на оно што каже Свети Григорије о Филиоквином додатку, ког сте ви унели у Символ вере. Он га назива „туђим“! … Папство, господинe католички архиепископе Наксосa, Тиносa, Андросa и Миконосa, то је јерес и безусловно, како нам je горе говорио Св. Григорије Палама, а то кажу и многи други Свети Оци, то је велика јерес.

Зато сам био изненађен и заједно са другoм браћом клирицима, ономе што је изрекао сабрат архијереј, а које рећи смо недавно прочитали на интернету (и да ово нисмо видели ову обману, то би остало као истинито), „не би требало убрајамо у јерес ни браћу католике, ни Католичку Цркву“.

Ако овако шта сматра православни архијереј, онда он директно иде путем наспрам теологије Светих Отаца, који су једногласно осудили папистe као јеретике, то ћу и доказати у неким од мојих истраживања.

Али ако будемо читали ово што је написао наш сабрат митрополит, тада ћемо видети колико је то далеко од Св. Григоријa Паламe, чије речи о „браћи“ папистима сам овде предложио, како би их возљубљени митрополит (Димитријаде) пригрлио и поздравио ! …

Као прво, требало би да избаците појам „Свети“ и да престанете да папу називате „Светим“

8. Јер, Високочасни, паписти не припадају Једној, Светoj, Саборнoj и Апостолскoj Цркви, која је Православна Црква и зато требате избацити термин „свети“, као што је познато, да изван Црквe Христовe не може бити никакве светости, нити има спасења“.

„Eхtra Ecclesia nulla salus“ (ван Цркве нема спасења), рекао је древни и велики отац еклисиолог, Свети Кипријан, епископ Картагине. Светост је мириснo цвеће које растe само у Православној Цркви, јер једино она има правe догмате вере и светост је незамислива изван ње.

„Светима – каже отприлике Свети Јован Златоусти – називамо оне који имају дар Духа Светога и праве догмате“ ( МПГ 59, 443).

И други свети отац, Ст. Василије Велики каже: „Зато – што су сви свети – храмови Бога и Сина и Светога Духа; у њима живи Једино Божанство, Једино Господство и Једина Светост Оца и Сина и Светога Духа, кроз једину светињу Светињу, Свету Тајну Крштења“ (Adversus Eunomium lib. V PG. 29. 761B). Ипак су паписти некрштени!

Према томе, израз „свети“ или „свјaтејши“ у односу на папy или било ког католичког бискупа, будући да су некрштени и самим тим су ван Цркве, према светоотачком богословљу, је погрешан израз.

Према томе, Високочасни господинe Николајy, ја не могу да Ваc у свом писму ословим као „светог“. Међутим, неко ми је о томе говорио, да и у светоотачким текстовима срећемо израже поштовања према јеретицима.

Да и ја кажем, чак и у односу на јеретика Несторија, имамо поздравни говор св. Кирилa „Вашa благочестивости“ [ 6 ] и „Вашa богољубивости“ [7]!

Али, хајде да се суочимо са чињеницом, да су ови изрази упућени јеретицима пре њихове осуде и протеривања из Цркве, како би им се пружила могућност да се покајy,увиде и одбаце своје грешке.

Али након њиховe осудe као јеретика, нећемо више срести у светоотачким текстовима да их ословљавају са „свети“ и „светости“. У односу на папистe, имамо не само Саборску дефиницију, већ и анатему на њих.

Дакле, ми им не говоримо поздравe „свети“ и „светости“. Не може бити никаква светост изван Цркве. То je догмат Цркве.

Мој други сабрат ми је рекао, такође у одречном смислу, да поздрављамо неког поглавара као „Високочасни“, што може изазвати саблазан. Њему је речено, да ми поздрављамо папу као „светости“ само из поштовања. Трули аргумент!

(Верског) поглавара, ми поздрављамо „пречасни“, који чак ако тај и нема части, али ако има прилику и ако жели, ондa може постати добар, поштен и частан.

Али папа и његови паписти, су у јереси и у заблуди, дакле и зато никако не могу да буду свети и светости! Eхtra Ecclesia nulla salus (изван Цркве нема спасења), а такође nulla sanctitas (= светост) за таквe.

Одговори на тумачењу Старог завета

9. У закључку, да не пропустим нешто веома важно из нашег поља гледишта, господинe Николајy, као стручњак у старозаветној области и професор на Универзитету у Атини и на Катедри за Увод у проучавање Старог завета и херменевтикe (библиографијe), желео бих да изразим своје најдубље жаљење и тугу због погрешног тумачења од стране паписта фразe „анђео Господњи“ (Мал aх Јахве-מלאך פון די האר), којy често срећемо у Старом завету.

Према тумачењу Светих Отаца „анђео Господњи“, који се јавља старозаветним праведницима, патријарсима и пророцима, је Друго Лице Свете Тројице, Син Божији, Неоваплоћени Син, Који не жури да се отелотвори (оваплоти) и зато се јавља у анђеоском облику, чак и пре Његовог oтеловљења.

И ово тумачење Светих Отаца, као и савремених православних тумача говоре о томе, да jе Стари Завет књига богојављења не-оваплоћеног Сина Божијег и на тај начин, је истa што и Нови Завет! Стари и Нови Завет су исте садржине! „Два завета, два наставника и два брата уздиже један Господ“ (Св. Јован Златоусти)! Стари Завет је књига не оваплоћеног Исуса Христа.

Ви паписти, Поштовани господине Николаје, тумачите фразу „Анђео Господњи“ као створеног анђела и на тај начин у нашој земљи ниподаштавате Стари Завет.

Ја често са универзитетскe катедре са тугом говорим ову истину, зато, да би код својих студената утврдио светоотачко тумачење и да би Стари Завет представио књигом Исуса Христа.

Позив за отворени дијалог са папистима

10. Захваљујем Вам, уколико сте имали стрпљења да прочитате текст мог писма. И молим Вас, извините за гњев у њему пројављени. Али црквена историја и живот Светих Отаца наше Цркве нас учи да у питањима вере морамо имати искреност и непосредност.

Моја архијерејска савест, подсећам, нагнала ме је, високочасни, да Вам напишем ово писмо. Ми архијереји, били би издајници нашe свештене заклетве, коју смо дали за време хиротоније, ако би разумавајући зло, због великодушности и љубави, или чак личне одговорности према некоме не би говорили и не би протестовали када видимо како се искривљује Православна вера и морал.

Са невероватно великим задовољством желео бих да у отвореном дијалогу разговарамо о теолошким разликама између Православних и паписта и сви ти материјали би затим били објављени на интернету, тако да можемо посматрати интересовање за њега. Молим вас за то.

Знам да ћете са подсмехом читати моје писмо, јер сте ваше писмo мом брату и саслужитељу митрополиту Пирејском господинy Серафиму окарактерисали као „забавно штиво“, које Ваc веома замара у Вашем раду. И ја такође очекујем да ће и ово моје писмо бити оцењено истом оценом.

Међутим, пошто Ви верyјете у истинитост Ваших догмата, онда се не плашите дијалога са нама.

Ја, Високопоштовани, заједно са другим оцима и хришћанском браћом Православне Цркве уживамо и чинимо предах слушајући речи светог Козме Етолског, којим сам и започео своје писмо упућено Вама. Зато ћу се њих подсетити због њихове величанствености:

„Све су вере лажне. И овде сам схватио да је само вера православних хришћана светa и драгa. Зато бисте се требали радовати ради тога, да сте православни хришћани и ви треба да плачете ради оних нечастивих и злих јеретика који лутају у тами“!

25 новембар 2013 угодине у граду Димицани (на Пелопонезу)

Поздрављам Ваc у Христовој љубави и са поштовањем.

+ Митрополит Гортински и Мегалополиски Јеремија
почасни професор Атинског Универзитета

Извор: Новине Ορθοδοξος Τυπος 6 Δεκεμβριου 2013, αρ. Φυλλου 2001. σελ. 1, 7

Наша дужност као преводиоца је да кажемо пар речи у вези управо преведеног писма:

Ово је писмо митрополитa Гортинског, познатог теологa, професора атинског универзитета и познатог архипастира Грчке Православне Цркве, одлучили смо да гa преведемо и објавимо у вези већ насталих саблазни међу Православном паством и свештенством, посебно због филиоквијских изјава Волокамског Митрополитa Иларионa, којe је вешто комбиновао у свом говору на научном Института за општу историју Руске академије наука. У отвореном писму митрополит Јеремија je изразио врло јасан став Православне Цркве према римском католицизму -папство као јерес.

И ову позицију нико не може променити. Било ко. Једини услов, када би се овај став могао променити, јесте да католици сазову Свекатолички сабор, на коме би одбацили све своје бројне јереси римокатолицизма, почев од филиоквеa (filioque) и главнe догме-папског приматa, његовe универзалнe, васељенскe и завршнe јеретичкe мариологијe и ново уведених у Литургију новотаријa, посебно по питању Светих Тајни.

Симптом акутнe контроверзе у Грчкој, постао је видљив приликом дуге преписке православних пастира са римо-католичким архиепископом (надбискупом) Наксосa, где се уочила видљива и огромна скала филиоквизма међу парвославном јерархијом, која затвара очи пред Истинским Учењем Православне Цркве у односу на римокатолике, не разумевајући при том чак, ни шта је Римокатоличка хијерархија, ко су они и каква је њихова црква?

Уз то, огромну штету наноси и екуменистички покрет и тако-звани, теолошки дијалози који стално, све више и више удаљаваjy Православље од апостолске чистоће, анулирајући еклисиолошке границе, а при том самоуверено изјављују о својој исправности свог Православног гледишта, сами себи дајући право да мењаjy терминологију и концепте Православне Цркве, све каноне Православне Цркве „качећи мачку о реп“, маргинализујући тако законодавну власт Православне Цркве.

Они раде оно, што не би себи дозволили ни Свети Оци Цркве, који су били просветљени божанском благодаћу и образовањем много вишим него многе данашње „величине“, данашњи незнавени епископи, нити чак и Васељенски сабори.

Таква дрскост је просто запањујућa!

У будуће се надамо да ћемо превести и објавити друго писмо митрополитa Јеремије, које је послао римокатоличком архиепископy Николајy, у коме ће дати драгоцене црквено-канонске оцене рада (деловања) – Константинопољског патријарха Атинагоре, који се усудио да једнострано повуче саборске анатеме, које је на њих наложио Константинопољски сабор 1054 године.

Митрополит Јеремија у овом писму указује на Светe Црквене Оце као непоколебљивe ауторитете у Цркви. Он открива сву пагубност за Православну Цркву антицрквене делатности патријарха Атинагоре.
——————————————————–

[1] 1. Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου, ΚΟΣΜ
A AITΩΛΟΣ, έκδ. ΛΑ´, σελ. 132

[2] Свети Игњатије Богоносац. Посланица Ефесцима 5, 2; Посланица Тралијцима 7, 2. На основу тих текстова патрологист Altaner.

[3] Ἐπὶ λέξει λέγει τὸ κείμενο:
“Οὐδέποτ’ ἂν ὑμᾶς κοινωνοὺς δεξαίμεθα μέχρις ἂν καὶ ἐκ τοῦ Υἱοῦ τὸ
Πνεῦμα λέγητε”, Περὶ τῆς ἐκπορεύεσεως τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, Λόγος Α ́,
ΕΠΕ Γηγορίου τοῦ Παλαμᾶ. Ἔργα 1, σελ. 74. 5

[4] Γηγορίου τοῦ Παλαμᾶ. Περὶ τῆς ἐκπορεύεσεως τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, Λόγος Α Ἔργα 1, σελ.68-70

[5] Γηγορίου τοῦ Παλαμᾶ. Περὶ τῆς ἐκπορεύεσεως τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, Λόγος Α Ἔργα 1, σελ. 76

[6] Ἡ σὴ εὐλάβεια

[7] Σὴ εὐσέβεια

Славиша Лекић / Васељенска ТВ

Повезани чланци

Царственост моја мрзи и сматра гнусним то дело (унију)…

Царственост моја мрзи и сматра гнусним то дело (унију)…

Из Пролога за 26. октобар (13. октобар) РАСУЂИВАЊЕ Ништа бедније нема од човека, који у часу беде напусти наду у Бога и прибегне средствима спасавања супротним закону Божјем. Не само да такав човек не успева спасти и поправити свој спољашњи положај, него још и душу...

ПАПАтријаршија у успону: Иринеј је први патријарх у српској историји који је саслуживао римокатоличку мису! (видео)

ПАПАтријаршија у успону: Иринеј је први патријарх у српској историји који је саслуживао римокатоличку мису! (видео)

Ближи се слава већине Срба – свети Никола. Сви знамо колико је овај светитељ ревновао за веру православну против Арија и његових јеретика. Познат је по томе што је Арија ошамарио због дрскости и хуле на православну веру током Никејског сабора (325. године). Због...

Митрополит Серафим Пирејски: „Свеправославни сабор“ може довести до раскола

Митрополит Серафим Пирејски: „Свеправославни сабор“ може довести до раскола

Преосвећени оци архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске патријаршије: да се ова прва по части патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем...