МОНСАТО: ЕФЕКТИ УПОТРЕБА НЕДОЗВОЉЕНИХ “АГРОХЕМИЈСКИХ СУБСТАНЦИ” У АРГЕНТИНИ…
October 21, 2013, Boston.com
———————————————
Агрохемијско запрашивање у Аргентини је драматично увећано, са 9 милиона галона у 1990 на 84 милиона галона данас. Ипак, у овој јужноамеричкој нацији постоји мањак или непостојање регулативе по овом питању, што чини њихово становништво опасно изложено отровнним хемикалијама које контанминирају куће, школе и пијаћу воду. Доктори и научници упозоравају да неконтролисано запрашивање прети да изазове озбиљне здравствене проблеме за целу нацију…
********************************
Житарице соје, спремне за жетву, и управо “третиране”, се пресијавају на дневном светлу у близини Росона, провинције Буенос Аиреса. Америчка био-технологија (ГМО) је претворила Аргентину у трећег светског произвођача соје- али хемикалије које омогућују богат род, нису само садржане у соји, већ се шире и на плантаже памука и кукуруза. Оне такође рутински загађују куће, школе и пијаћу воду. Све је више лекара и научника који у хору упозоравају да је оваква неконтролисана употреба хемијских отрова узрок великог броја тешких обољења регистрованих у болницама широм јужноамеричке нације.
—————————————————————
Испражњени агрохемијски контејнери, укључујући Монсатове “испражњене” производе, леже бачени у центру за рециклажу у Кимили, провинцији Сантијаго дел Естеро- Аргентина, 2 мај 2013. Уместо да се смањи ово штетно и опасно хемијско запрашивање у Аргентини, оно је увећано више од 9 пута у последњих пар деценија- са 9 милиона галона на 84 милиона галона. “Glyphosate”, који је кључни састојак Монсатових концентрисаних производа, је коришћен овде између осам и десет пута више, него што то је то пракса у САД. Ипак Аргентина не примењује националне стандарде за пољопривредне хемикалије, препуштајући одлуке о томе аутономним провинцијама и надзору локалним општинама (по принципу регионализације, која се припрема Србији?- примедба преводиоца).
————————————————
На горњој слици- аргентинске девојчице се играју с праћкама, у непосредној близини плантаже соје у Авија Тераи, у провинцији Чако, Аргентина 31 мај 2013. Целоукупни национални (аргентински) род соје и скоро сав род кукуруза и памука су генетички модификовани у последњих 17 година, од када је Монсато компанија, базирана у Сент Луису, обећала огромне приходе у роду, са мање коришћења пестицида, тако што би се користили само њихови патентима заштићени семе и хемикалије. Упркос обећању о смањењу пестицида, по евиденцији пољопривредног министарства агрохемијско запрашивање је у том периоду увећано десетоструко (са очигледним погубним последицама- које се граниче са планираним геноцидом- примедба ФБР преводиоца).
—————————————-
Мала Камила Верон, 2 године стара, рођена са вишеструким поремећајима унутрашњих органа и веома озбиљним инвалидитетом, стоји испред своје куће у Авија Тераи, Чако провинција, 31 март 2013, Аргентина). Лекари су рекли Камилиној мајци Силвији Ачавал, да је њена болест проузрокована деловањем (Монсатових) агрохемијских производа. Иако је тешко научно установити стопостотну везу између специфичне хемикалије и болести рака и деформитета од рођења, лекари наглашавају да су њихови налази у оквиру стандарда веома озбиљне владине истраге. “Они су ми рекли да је узрок болести контаминирана вода, јер је цела околина (животни простор) интензивно запрашивана отровним хемикалијама”- изјавила је госпођа Ачавал.
———————————————–
Активиста Оскар Алфредо Ди Вићенци на телефону унутар његовог личног штрајка глађу захтевајући да агрохемијско запрашивање буде забрањено најмање један километар од насељених места и индивидуалних кућа. Он штрајкује глађу на градском тргу Албертија, у провинцији Буенос Аирес, 16 април 2013, Аргентина. Нешто раније, ове године, Након овог личног чина, Вићенци је поносно стајао на плантажи машући са Судском одлуком којом се забрањује запрашивање у радијусу од једног километра од кућа у области његового града Албертија, где га је недавно тракториста засуо пестицидима.
———————————
На слици лево- девојчица Ерика са својом сестром близнакињом Макареном, која пати од хроничног обољења дисајних органа, се играју у свом дворишту у непосредној близини одбачених агрохемијских контејнера. Те исте контејнере локални становници често користе за воду, којом перу вц шоље, хране пилиће, па чак и перу своју одећу, у близини града Авија Тераи, Чако провинција, 31 март 2013, Аргентина.
—————————————————————————————
Феликс Сан Романо у шетњи на његовом поседу у Росону, Буенос Аирес провинцији, 16 април 2013 Аргентина. Сан Роман каже да када се пожалио “запрашивачима” да отровни облаци запрашују његов имање, “запрашивачи” су га пребили, оштетивши му кичму и избивши му зубе. “Ово је мали мирољубиви град, где се људи не свађају, а наше власти једноставно игноришу овакве ствари”, каже Сан Роман. “Све што тражим јесте да поштују постојећи закон, који забрањује запрашивање у близини кућа на даљини од километар и по. Нико то не поштује. Како ми обични људи можемо да утичемо на то?”—————————————————–
У знак протеста порука Председници Аргентине Кристини Фернандез и гувернеру провинције Кордоба, Хозе Мануелу де ла Сота.
Парола на шпанском језику “СТОП ПЉАЧКИ И ЗАГАЂЕЊУ КОРДОБЕ И АРГЕНТИНЕ” постављена је на огради простора на којем ће Монсанто да гради највећу лабораторију за производњу семена биљака, у Латинској Америци у граду Малвинас Аргентинас, у покрајини Кордоба, 25. септембар.
———————————————————–
Ученици стоје испред сеоске школе у Поко дел Тоба, у провинцији Сантијаго дел Естеро, Аргентина, 3 маја.Већина провинција је ограничила удаљеност на којој се сме вршити прскање усева у насељеним местима на најмање 50 метара до чак неколико километара. Али, The Associated Press је пронашао много случајева да се соја гаји непосредно неколико метара од кућа или школа, а хемикалије се мешају и пуне у трактор непосредно испред стамбених објеката.
——————————————————
Ерика и њена сестра близнакиња Макарена која пати од хроничних респираторних болести, стоје у њиховом дому у Авиа Тераи у провинцији Чако, Аргентина 31. март.
Мајка близнакиња Клаудија Сариски, чија кућа нема текућу воду, каже да не дозвољава да деца пију воду из одбачене амбалаже Монсанто, коју држи иза куће.
Али њене кокоши то пију, а она нема ни другу воду за прање породичне одеће.———————————————-
Мајка близнакиња Клаудија Сариски, чија кућа нема текућу воду, каже да не дозвољава да деца пију воду из одбачене амбалаже Монсанто, коју држи иза куће.
Али њене кокоши то пију, а она нема ни другу воду за прање породичне одеће.———————————————-
Празни контејнери пестицида спремни за рециклажу се прикупљају унутар Складишта, Пољопривредног пословног удружења у Гвалегвачу у провинцији Ентре Риос, Аргентина 23. септембар. Нико не поштује наређење Министра здравља да се искоришћена амбалажа пробуши да би се спречило њено поновно коришћење. Удружење каже да ће се контејенри рециклирати у пластичне цеви.—————————————–
Др Андрес Караско, молекуларни биолог са Универзитета у Буенос Ајресу, у паузи интервјуа у Буенос Ајресу, 8. јули.
Караско је установио да се убризгавањем врло малих доза ГЛИФОСАТ-а (хербицид за корове) у ембрион жабе и пилића може изазвати промена количине ретинолске киселине, која изазива урођене мане на кичми ембриона жаба и пилића. Ову промену лекари све чешће примећују и пријављују да је уочена у областима у којима су пољопривредне хемикалије свепристуне.———————————————
Караско је установио да се убризгавањем врло малих доза ГЛИФОСАТ-а (хербицид за корове) у ембрион жабе и пилића може изазвати промена количине ретинолске киселине, која изазива урођене мане на кичми ембриона жаба и пилића. Ову промену лекари све чешће примећују и пријављују да је уочена у областима у којима су пољопривредне хемикалије свепристуне.———————————————
Силвија Алварез ослоњена на њену кућу од црвених цигала, док прати погледом својег синчића Езекиља Морено, који је рођен са “воденом главом” хидроцефалусом, у месту Ганцедо у провинцији Чако, Аргентина 1. април. Госпођа Алварез за два побачаја и за болест њеног сина оптужује прекомерну изложеност пољопривредним хемикалијама.
Извештај из провинције Чако показују да је 4 пута повећана појава урођених аномалија, у деценији од када се почело са коришћењем ГМ усева и са њима повезаних агрохемикалија.—————————————
Извештај из провинције Чако показују да је 4 пута повећана појава урођених аномалија, у деценији од када се почело са коришћењем ГМ усева и са њима повезаних агрохемикалија.—————————————
Становници се окупили да разговарају са доктором Дамијаном Верзеназијем, на главном тргу у месту Алвеар у провинцији Санта Фе, 9. марта, о здравственим проблемима које имају. Ово насеље се налази у центу узгоја соје у Аргентини, а анкетом од куће до куће, у којој је обухваћено 65. 00 становника утврђено је да је два до четири пута повећана стопа рака и хипотиреозе, као и хроничних болести дисајних органа у односу на друге делове Аргентине.——————————————-
Бивши радник на фарми Фабиан Томаси, 47 година, показује стање својег измршавелог тела, док стоји у својој кући у Басавилбасо у провинцији Ентре Риос, у Аргентини 29. марта. Посао Томасија је био да пуни заапрашиваче хемикалијама тако да непрекидно буду напуњени, а он тврди да никада није био обучен за рад са пестицидима. Сада је на самрти јер пати од полинеуропатије. “Припремао сам милионе литара отрова, без икакве заштите, без рукавица, без маске или посебне одеће, ништа нисам знао. Тек сам касније сазнао шта сам себи урадио када сам отишао код доктора” – рекао је.—————————————————–
Студенти возе мотор поред поља засејаних кукурузом на путу до школе у Позо дел Тоба, у провинцији Сантиаго дел Естеро, у Аргентини 3. маја.Америчка технологија је снажно покренула Аргентину, али потребне хемикалије нису остале ограничене само на пољима. Оне су рутински контаминирале куће, учионице, воду за пиће. Сада сви лекари и научници упозоравају да ће неконтролисано прскање бити узрок проблема са здрављем, који ће повећати посете болницама широм Јужне Америке.—————————————————–
Аика Кано (5), има длакаве младеже по целом телу које лекари не могу да објасне, седи на степеницама испред свог дома у Авиа Тераи, у провинцији Чако, Аргентина 1. април.Иако је скоро немогуће доказати лекари кажу да Аика има урођену ману која може бити повезана са агрохемикалијама. У Чаку деца имају четири пута веће шансе да се роде са језивим урођеним деформитетима који су последица биотехнологије која се драматично проширила у пољопривреди Аргентине.
————————————————-
Превод: Љиљана Јовановић, М Новаковић (коментари), СРБски ФБРепортер
