СТРАДАЊЕ МАНАСТИРА ПРЕОБРАЖЕЊЕ У ОВЧАРУ

31.08.2013. | Борба за веру

Туга друга

Манастир Преображење у овчарско-кабларској клисури доживео је у својој крстоносној историји два рушења. Мимоишла га је чаша окупатора и завојевача, али га је снашла туга друга. У оба случаја порушили су га Срби сами. Прво рушење извела је како је говорио Свети Владика Николај “лењирска мудрост”. О том злочину, препоручујем вашој пажњи текст из часописа “ХОРИЗОНТ”. Види овде: http://www.casopishorizont.com/preobrazenje_manastir.html

После једног века манастир Преображење који је био луча апостолска, духовно лечилиште и велика школа јеванђељске и светоотачке науке је доживео свој нови пад. Овога пута светињу је порушило екуменистичко безумље и острашћено безакоње.

preobrazenje
На манастирску славу лета Господњега 2013. у овај свети манастир је стигао човек на чијој глави, невероватно али истинито, стоји митра епископа Српске православне цркве. Господин Јован Младеновић је, са својим послушницима, порушио вековни богослужбени поредак у овој предивној светосавској светињи. Када је тридесетих година прошлог века Свети Владика Николај, благословио да се на једном овчарском пропланку сазида Ново Преображење, рекао је да ће та светиња живети од молитве. И заиста, преко седам деценија ова светиња је, живела од молитве, дишући духом светосавским, сабирајући многе жедне душе на извор воде живе. Братство којим деценијама настојава архимандрит Венјамин је, након светогрђа које је учинио острашћени г. Јован Младеновић, напустио јеромонах Димитрије . Да подсетимо, против безакоња поменутог Јована је први устао јереј Небојша Стевић у селу Тулеж 2006. – где се г. Јован верном народу обратио умилним речима: “Марш напоље.” Данас је отац Небојша свештеник Епархије РПКМ у егзилу.
Отишао је, дакле, отац Димитрије, преображењски подвижник, да спашава душу своју, бежећи од вукова у јагњећој кожи следујући учење богоносних отаца нашијех: „Бежите, дакле, од њих, браћо и од сваког општења са њима. Такви су лажни апотоли, лукави посленици прерушени у апстоле Христове, што није чудо, јер се и сам Сатана прерушава у анђела светлости. Није онда дакле, никакво чудо што се његове слуге претварају као слуге праведности, чији ће крај бити по делима њиховим… Но како вам је светим апостолима одређено, стојте држећи предања која сте примили, како писана тако и неписана!“ (Св. Марко Ефески)

„Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника ко ји су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, неголи да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не би сте заједно сањима наследили пакао.“ (СВ. Герман Нови)

Отац Димитрије је отишао из оскрнављене светиње која је искаљана јеретичким духом вероотпадништва да спашава душу своју. Кажу, отишао је под омофор владике Артемија. Нека му Господ подари снаге да спашава своју душу и душе светосавске деце, која ће прилазити његовом источнику вере живе.

Да их не распуде вуци у јагњећој кожи. Оцу Димитрију у част, изнедрио сам стих:

ТУГА ДРУГА

На почетку двадестога века
Када се градила српска пруга
Збила се тешка несрећа нека
Збила се грдна и велика туга.

Преображење срушише силни
Лењирском памећу обузети
Срушив манастир древни дивни
Не мислив о казни и освети.

Господ безумљу показа Свој прст
Министру што скова план ум узе
А душу ономе што сруши крст
Док низ рушевине лише сузе.

Свети Николај манастир гради
Говорећи испод старе липе
Овде саградите душа ради
Манастир светосавске молитве.

Седамдесет и повише љета
Светиња овчарска вером дише
Док не дође дружина уклета
Да је с Јованом сатре и урнише.

На преображењску славу свету
У две иљаде тринестом љету
У пећину разбојничку клету
Сурваше ову обитељ свету.

Ко пре једног века наста туга
Страшна туга болна туга друга
Злотвори заразом као куга
Срозаше светињу ову до руга.

У пепелу безакоња јеца
Сузе рони игуман Венјамин
Братија рањена болно клеца
Заустави их, о, Боже. Амин.

Из рушевине устаде монах
Са вером задојен отресе прах
Одагна од себе лажи и страх
Спаси душу Димитрије јунак.

Оде храбри монах Димитрије
Да ново гнездо срцем сад зида
Презре јерес и новотарије
Макар го и гладан не хтеде изда.

Грешни Милоје

Повезани чланци

ПАПАтријаршија у успону: Иринеј је први патријарх у српској историји који је саслуживао римокатоличку мису! (видео)

ПАПАтријаршија у успону: Иринеј је први патријарх у српској историји који је саслуживао римокатоличку мису! (видео)

Ближи се слава већине Срба – свети Никола. Сви знамо колико је овај светитељ ревновао за веру православну против Арија и његових јеретика. Познат је по томе што је Арија ошамарио због дрскости и хуле на православну веру током Никејског сабора (325. године). Због...

Митрополит Серафим Пирејски: „Свеправославни сабор“ може довести до раскола

Митрополит Серафим Пирејски: „Свеправославни сабор“ може довести до раскола

Преосвећени оци архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске патријаршије: да се ова прва по части патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем...

„Философијa симулације“ и црквени илузионисти – Архимандрит Максим

„Философијa симулације“ и црквени илузионисти – Архимандрит Максим

Савремена епоха је надахнута и заквашена тзв. „Философијом симулације“, чија је суштинска потка појам звани „релативизам“ и она убира своје антихришћанске плодове у виду својих присталица, чак и у редовима високог клира Српске православне цркве. Сходно овој...