Писмо италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију

Писмо италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију, за време другог светског рата

“Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему одступим од строгог војничког протокола. Зато журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао.
Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, предходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и њених 120 ученика. Ниједно дете није било старије од 12 године. Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило. Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И там кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечије кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.
Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!
На вечну срамоту наше, римске цркве – и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо се спасли, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истог дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило сесамо око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јече је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети, њих је у неку руку и стид што су преживели! Атаквих села, као што су пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше лултуре пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да сенама припише да подржавамо безумље!“

“Усташе су за ревност у злу, добро знану свима, похвале добили из пакла и Рима!“-Св.Николај Србски

Преузето из књиге“Сине мој не пристај“- Грешни Милоје и Драго Жарковић

 

Повезани чланци

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела – Марија Почуча

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела – Марија Почуча

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала је потресну, истиниту причу, казивање своје мајке Марије Почуча, Вујканове која је са 75 својих комшија Дивосељана бачена у Јарчју јаму на сјеверном дијелу Велебита 06.08.1941. године у вријеме покоља српског народа у...

Како су усташе клале и убијале Србе на Ђурђевдан!

Како су усташе клале и убијале Србе на Ђурђевдан!

Масакр у Благају, кад је зверски усмрћено око 520 Срба, био је увод за касније злочине усташа на Кордуну, који су често чињени отворено, брутално и масовно Један од највећих масовних покоља српског становништва у НДХ, које су извршиле усташе, догодио се од 6. до 8....

Не заборавимо “савезничко” бомбардовање Београда на Васкрс 1944.

Не заборавимо “савезничко” бомбардовање Београда на Васкрс 1944.

''Они које сматрамо да су нам данас пријатељи САД, ЕУ и Ватикан, никада нам нису мислили добро. Као што данас све чине да униште Србију и Србски народ, то су чинили и у Другом светском рату!''уредништво сајта БЕОГРАД – Навршава се 69 година од највећег савезничког...