ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ МАСАКРА НАД СРБИМА у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац код Бања Луке
Масакр у Дракулићу је масовно погубљење српских цивила које су починиле усташе 7. фебруара1942. у околини Бање Луке, тачније у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. Сва ова насеља су се тада налазила у саставу Независне Државе Хрватске.
Спомен костурница Дракулић
Припадници Павелићеве гарде (Поглавников тјелесни сдруг) и VIII усташког батаљона убили су хладним оружјем око 2.300 Срба, већином стараца, жена и деце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник, др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва. У покољу је између осталог кориштен и србомлат.
Мирослав Филиповић је био Фрањевац из БиХ, учествовао је у бројним злочинима над Србима и извесно време командовао концентрационим логором Јасеновац. У време његовог командовања од само четири месеца у Јасеновцу побијено је 20.000–30.000 заточеника. Као екстремни хрватски националиста и фашиста, Мирослав Филиповић — Мајсторовић (како је био познат) је комбиновао своју религију са екстремном политичком идеологијом.
Врхунац дивљаштва је био покољ шездесеторо деце, које су затекли у школи. Фра Филиповић је одвојио католичку и муслиманску децу, а српској деци су секли главе. Учитељица, која је све то морала да гледа, полудела је. Осим фра Филиповића–Мајсторовића, у зверствима и клањима посебно су се истицала још три фратра: Брекало, Матковић и Бркљанић. Ови догађају су детаљно описани у књизи хрватског историчара Виктора Новака „Magnum Crimen“.
ДЕО ИЗ СВЕДОЧЕЊА:
У овим бањалучким селима дошло је до једног од највећих злочина геноцида над српским децом. Лазар Лукајић је 1955/56. био учитељ и директор основне школе у Шипрагама, где је после рата радила учитељица Добрила Мартиновић, која је преживела усташки покољ. Она је Лукајић дала драгоцено сведочење о овом догађају:
“У учионицу је изненада за време часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и деца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и деци … „Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Немачкој и на тај начин преживео рат. Фратар је нежно прихватио дете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом децом, учитељицом и усташама. У учионици је настала паника. Ужаснута деца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама:
„Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде а ви следите мој пут. Ја први примам сав грех на моју душу, а вас ћу исповедим и разрешити свих греха. „
Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску децу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску децу. У дворишту је, на утабаном снегу, укруг поставио усташе, па наредио деци да трче поред њих. Како које дете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва деца нису поклана. За „кољачко крштење“ усташама су за прво клање најчешће подметана деца. Учитељице су се избезумила од овог догађаја.
Мара Туњић је била и као сведок на суђењу фра Филиповићу, сведочећи о овом покољу.
Немачки официр из Бањалуке у свом извјештају од 23. фебруара 1942. пише:“У школи су остала празна сва места српске деце. „У сачуваном школском дневнику у Дракулићу код имена сваког српског детета, па и Радојке Гламочанин, записано је да је умрло 07/02. 1942. године. (Архив Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Босну и Херцеговину, према „Магнум кримен“ Виктора Новака)
Досадашња историја не памти такву звер у људском облику као што је био фратар Мирослав Филиповић из самостана Петрићевац код Бањалуке. У записнику дефиниторијалног конгреса Фрањевачке провинције Босне Сребрене у Сарајеву од 28. априла 1942. г. пише да је фра Мирослав Филиповић на двадесетак дана пре покоља отпутовао из Петрићевца у Загреб, где је именован за душебрижника „Друге Поглавникове батаљона“ у Бањалуци, која је 7. фебруара поклала Србе у околним селима. Фра Филиповић је предводио усташе у том покољу и сам клао рударе, сељаке и децу.Жртве усташког покоља у Дракулићу, Шарговицу, Мотикама и руднику Раковац 7. фебруара 1942.
мјесто покоља број жртава (сви српске националности)
Дракулић 1.363
Шарговац 257
Мотике 679
рудари из околних села (рудник Раковац) 16
укупно 2.315
Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића, у Дракулићу је убијено 294 деце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 50. Укупно 551 дете у ова три насеља.
О овом страшном злочину који су Хрвати учинили Србима пише Лазар Лукајић у књизи:
ФРАТРИ И УСТАШЕ КОЉУ – ЗЛОЧИНИ И СВЕДОЦИ –
ПОКОЉ СРБА У СЕЛИМА КОД БАЊЕ ЛУКЕ ДРАКУЛИЋУ, ШАРГОВЦУ И МОТИКАМА 7. ФЕБРУАРА И ПИСКАВИЦИ И ИВАЊСКОЈ 5. И 12. ФЕБРУАРА 1942. ГОДИНЕ
„Извештај Усташке надзорне службе из Бање Луке број 69/42 гласи:
„РАДИОГРАМ
одпремљен 11. вељаче 1942 г.
ЗАПОВЈЕДНИШТВУ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ
на руке госп. Еугена Кватерника
ЗАГРЕБ
У вези В.Т. од 9 овог извјештавам. Једна сатнија усташке бојне под заповједништвом надпоручника Јосипа Мишлова у пратњи жупника фра. Вјекослава Филиповића дана 7 вељаче у 4 сата ујутро запосјела рудник Раковац и поубијала крампом 37 радника гркоисточњака. Наставила са убијањем крампом и сјекиром гркоисточњака мушкараца, жена и дјеце у селима Мотике гдје је убијено око 750 Дракулић и Шарговац гдје је убијено око 1500 особа. Убијање је завршено истог дана око 14 сати. Од тада па све до данас усташе превозе храну стоку и покућство из кућа побијених у своја складишта. Обширан извјештај слиједи. Велики жупан пуковник Алеман.
Горњи извјештај точан. Обширни извјештај Великом жупану стожерника и
овог Повјереништва долазе куриром. УНС Бања Лука.“
(Печат и број Повјереништва)“
Ову књигу можете читати или преузети овде: Лазар Лукајић – ФРАТРИ И УСТАШЕ КОЉУ – злочинци и сведоци ПДФ
И РТРС снимила је – документарни филм „НИНА“ – Сведочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, аутор је Мира Лолић Мочевић и њега можете погледати на следећем линку сајта jadovno.com
РТРС – документарни филм „НИНА“
07.02.2012. за ФБР приредила Б. Диковић
