Након Свете Литургије Владика  Максим је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је свечар – отац Симеон принео у славу свога заштитника -Светог првомученика и архиђакона Стефана.

Уследила је архипастирска беседа Владике Максима о исповедништву Светог Стефана:

“Он је овим својим страдањем пропутио апостолски али и мученички пут ученика Христових. Показао је да се вера Христова  исповеда само чврстом вером и том смелошћу коју чврста и непоколебива вера у Христа дарује. Ту веру  поседују они који се у тој вери труде да је делима узрастају, коју такву тврду и неполобевиу веру у Богочовека Христа чувају и негују у души својој. Тиме је он започео ту апостолску мисију и ширење вере Христове, јер при том првом и страшном прогону тих првих хришћана у Јерусалиму од стране несрећних и заблуделих јевреја, мноштво светих апостола и ученика Христових, побегли су из Јерусалима, расули се широм читавог света и кренули у своју апостолску мисију и проповед. И они су попут светог Стефана имали ту исту смелост с којом су исповедали  веру у Христа Богочовека и проповедали широм васељене. И тиме нас свети првомученик Стефан учи да ако је вера апостолска проповедана том смелошћу, на исти начин та вера мора бити чувана. Дакле, са сваком смелошћу и ми који смо наследници те апостолске вере у Христа, да ту веру попут светих апостола, попут светог првомученика и архиђакона Стефана са сваком смелошћу, храброшћу проповедамо и чувамо а особито у оним моментима када је она угрожена, а ми управо живимо у таквом једном времену. У времену које за цркву није необично, јер црква је од почетка, од почетка свог развоја и настанка овде на земљи била гоњена. Прогонство је природни амбијент цркве у којој црква показује сву дубину и сво богатсво оних духовних дарова које Христос у њој излива на слуге своје“.

Трпезу љубави за све присутне приредио је јеромонах Симеон са својом у Христу братијом.