[youtube_sc url=“https://youtu.be/HRFAkBCc2KQ“]
Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божјом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима. Када је Милутин ступио на престо, одмах се заветовао Богу саградити онолико цркава колико година буде краљевао. 42 године краљевао је и 42 цркве сазидао. При неким црквама, као у Солуну и Цариграду, зидао је и болнице за сиромашне људе, где би сиромаси добијали све бесплатно. Осим тога он је особито волео да своје огромно богатство расточава на сиротињу. Често пута овај моћни и богати краљ ноћу се преоблачио у одело бедника, и са двојицом тројицом слугу својих ходио је по народу, распитивао о недаћама људи, и обилато помагао бедне људе. Усред свога великог богатства он је живео сасвим скромно и патријархално, мада се није такав показивао пред странцима. На скроман живот он је навикао био још у кући оца свога, краља Уроша. Прича се, како је цар Михаил Палеолог послао своју ћерку Ану са једним изасланством на двор краља Уроша, нудећи ћерку своју Милутину, само да би тако придобио српског краља за унију с Римом. А краљ Урош видећи безумну раскош византијску на принцези и њеним пратиоцима рече: „шта је то и на што то? Ми нисмо навикли на такав живот.“ И показа руком на једну српску принцезу с преслицом у руци: „ево, рече, у каквом оделу ми узимамо снахе своје!“
У четвртак, 30. октобра/12. новембра 2015. године катакомбни манастир посвећен Светом краљу Милутину у Бадовинцима и ПНХЗ Братство Светог краља Милутина из Шапца (које је при катакомби у Бадовинцима), прославили су своју крсну славу. Светом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Господин Артемије, уз саслужење старорашког и лозничког хорепископа Г. Николаја и неколико свештенослужитеља епархије у егзилу.
Након резања славских колача и благосиљања жита, епископ Артемије честитао је славу настојатељу ове свете обитељи јеромонаху Симеону и његовој братији као и Братству Светог краља Милутина. Заједно са манастиром домаћини славе ове године били су Мирослав Јефтић из Бадовинаца, а испред Братства Светог краља Милутина Владимир Благојевић из Шапца. За следећу годину, за ово богоугодно дело јавили су се: Ђорђо Симић из Бијељине, испред Братства Светог краља Милутина Ђорђе Петровић из Шапца, и Милан Чворовић из Београда.
Ова духовна свечаност била је прилика да се Епископ Артемије, у име Епархије рашко-призренске у егзилу, захвали ктиторима и добротворима ове светиње. Ктиторске захвалнице добили су: Стефан Јефтић (јеромонах који тренутно живи у Аустралији), Синиша и Каролина Росић из Бадовинаца, и Јовица Видаковић из Франфурта (Немачка). Захвалнице су уручене и добротворима манастира: Луки и Ранки Дакић из Торонта (Канада), Дарини Батарило из Цириха (Швајцарска), Богдану и Вишњи Мијушковић из Шапца, Браниславу Врачарићу из Бадовинаца, Драгомиру Лазићу из Шепка (Република Српска), Зорану Филиповићу из Шапца, Браниславу Којићу из Шапца, Зорану Живковићу из Предворице, Веси Узуновић из Лазаревца, Ђорђу и Љиљани Недељковић из Шапца, Славку и Петри Грујић из Нове Пазове, Томки Грујић из Вернау (Немачка), и Братиславу Којићу из Клења.
У наставку овог духовног сабрања домаћини ове славе припремили су трпезу љубави.
Нека би Господ дао молитвама Светог краља Милутина и свих светих, да се на многаја љета окупљамо и прослављамо овај предивни празник. Амин
