Тројеручица је, према предању, исцелила десну руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима, жестоко борио против иконобораца, међутим, био је оклеветан и затим неправедно и сурово кажњен.
Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом Њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности Богу и Матери Његовој за учињено чудо и милост придодао овој икони трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
По свом чудесном исцељењу, свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври Светог Саве Освећеног, а света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега.
Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у лавру.
Тако Тројеручица, пуних пет векова касније, доспева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељницом и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Од тада до данас то је најпоштованија икона у Српској Цркви и народу, коме је Она путеводитељка и заштитница.
На празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, који је и храмовна слава манастира у Мушветама на Златибору, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу г. Артемије, служио је у истоименом манастиру Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање хорепископа Николаја и шеснаест свештеномонаха и свештенођакона епархије. По сунчаном времену и у живописном златиборском амбијенту окупило се око 500 душа са разних страна Србије, српских земаља и расејања. Многи од њих су се и причестили на Светој Литургији.
После Свете Литургије Владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита. Славски колач и жито су припремили овогодишњи домаћини славе – Душан Јелисавчић из Ужица, Слободан Ћитић из Ужица и Вера Остојић из Чајетине заједно са настојатељем катакомбе протосинђелом Ксенофотом и његовом братијом а за идућу годину пријавили су се Љиљана Стојковић из Голубца и Стефан Станић из Ужица.
Уследила је додела захавалница ктитору обитељи Босиљки Зукановић из Београда и другим добротворима манастира а затим и трпеза љубави за све присутне.
Након трпезе љубави одржана је духовна академија поводом другог Сабора младости и родитељства. Академију је отворио Владика Артемије. Затим се бираним речима окупљеном народу обратио хорепископ Николај. Уследила је химна Светом Сави коју су оптпевали мали светосавци из слављеничке катакомбе. Они су и извели пригодан програм марљиво спреман предходних дана. Посебан акценат ставићемо на излагање сестре Горице Тркуље из Прокупља која је исцрпно говорила о светињи породице и претешком греху чедоморства. На академији је 56 мајки са троје или више деце добило признања и награде.
Мајке са троје деце добиле су на поклон грамату и књигу „Породица – домаћа Црква“ са посветом Владике Артемија.
Мајке са четворо деце добиле су сребрну грамату, књигу и посребрени орден Богородице Тројеручице.
Мајке са петоро и више деце добиле су златну грамату, књигу и позлаћени орден.
Мајке које су прошле године добиле златни орден али су и ове године добиле принову добиле су Библију са посветом Владике Артемија.
Награде је мајкама уручио председник СНВ Срби на окуп Драган Велић. Посебна захвалница припала је сестри Снежани Антонијевић из Београда за несебичан труд у организацији Сабора младости и родитељства. Захвалницу је сестри Снежани уручио сам Владика Артемије.
Богомајка Тројеручица са Богомладенцем Христом у крилу по други пут дочекује, благосиља и радује се најмлађим светосавцима на Златибору. Она је покровитељка Сабора младости и родитељства а његов домаћин је предстојатељ наше прогнане Епархије Епископ Артемије уз помоћ манастира Мушвете са оцем Ксенофонтом на челу.
Родитељство извире из Бога, Који је Отац и има Сина. Због тога је веома узвишено рађати децу и постати родитељ. Свети владика Николај је рекао да је мајка биће најсличније Богу, због своје састрадалне христолике љубави. Подразумева се да није лако рађати и подизати децу. Није лако васпитавати их у хришћанском духу и благочешћу у данашњем нехришћанском окружењу. Ипак, такав хришћански живот у породици са што више деце, доноси благослов Божји, пуноћу живота и смисла у овом пролазном веку а у оном који долази живот вечни. Велику награду у будућем веку ће добити савесни родитељи, који су добар хришћански пример дали својој деци. Заиста, ни један њихов родитељски труд, бол или суза неће остати ненаграђени и то многоструко. То је зато што је Бог њима поверио оно највредније што има – децу и они су у ствари њихови привремени старатељи, док је истински Родитељ на небу, како вели богомудри владика Николај. И како се као старатељи највредније Божије имовине буду показали, тако ће им и бити.
Једно дете је пуно благодати Божије, због своје чистоте и бестрашћа. Зато Бог воли да Му деца прилазе и редовно се причешћују Њиме, јер у тим сасудима Му је најугодније. У Мушветама смо зато имали сугубу (двоструку) благодат. Прво због великог црквеног празника, нарочито значајног за нас Србе а затим због великог броја окупљене деце. Ретко је овако нешто видети данас. Треба истаћи да је наша богоспасавана Епархија не само смогла снаге да у прогонству настави традицију доделе ордена многодетним мајкама, која је започета у Грачаници, него је ту манифестацију унапредила и уздигла на ниво, сада већ традиционалног, сабора младости и родитељства. Није претерано ако кажемо да се сила Божија и у овој нашој немоћи очигледно пројављује.
Муж је глава жени и породици али је зато жена стуб куће и породице. Муж је углавном херој у рату, али је зато многодетна мајка истински херој у миру.
Очевима припадају ордења и медаље за испољену храброст у рату а многодетним мајкама заиста припадају ордења за храброст и породичну пожртвованост у миру. Они бране нацију у рату, док оне рађањем и подизањем нових нараштаја то чине у миру. Такође, нису сви војници у рату хероји и не добијају сви ордење, но само најхрабрији. Тако и у миру, нису све мајке хероји и не добијају све оне ордење, но само оне најхрабрије, са четворо и више деце. И ово ордење које су добиле херој мајке у Мушветама, само је мало уздарје за њихов велики подвиг у подизању будућих светосаваца. Ове мајке заслужују двоструку похвалу јер су своју љубав двоструко показале на делу. Прво због рађања много деце чиме дају највећи допринос нашој Цркви и отаџбини. А друго, што активно и на делу пружају видљиву подршку часној борби Епископа Артемија за очување вере Православне и ограђују се од оних који је кваре. Има ли тог подвижника који ће се данас појавити пред овим мајкама и показати већи подвиг од овог! Иако су ордења и признања уручени многодетним мајкама они свакако припадају и очевима. Мајке носе и рађају децу али њихово подизање и васпитавање је заједничко, док у многодетним породицама неретко очеви преузимају улогу и мајке због објективних околности.
За крај овог извештаја навешћемо речи Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу Г. Г. Артемија изговорене на отварању овогодишње академије. „Када сам пре три године први пут био на овом месту, ово је било место зарасло у трње, у коров, у шибље. А гле сада каква дивна ливада окићена најразноврснијим и најлепшим цвећем наше деце и омладине. То је смисао Вере Православне, то је заштита и благослов Свете Богородице, којој је овај манастир посвећен. Нека би дао Бог да овакво цвеће расте у нашем народу, да се множи, да би и наш народ трајао, како каже народна мудрост: „Док је сунца и док је месеца“.
Амин. Боже дај, Преосвећени Владико.
Протосинђел Евтимије
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.
Списак мајки по броју деце:
МАЈКЕ СА ТРОЈЕ ДЕЦЕ:
1.Соња Милошевић, Београд
2. Драгана Илић, Београд
3. Љуба Бероња, Кула
4. Јелена Канкараш, Врбас
5. Катарина Бобић, Кула
6. Снежана Станојев,Товаришево
7. Слађана Станојев, Товаришево
8. Зорица Марачанин, Ветерник
9. Снежана Сабо, Сомбор
10. Биљана Огњановић, Бачка Паланка
11. Ана Ђилас, Бачка Паланка
12. Ана Габоровић, Београд
13. Слађана Јованић Бероња, Ниш
14. Мирјана Богићевић, Дворани, Врњачка бања
15. Јелена Љушић , Крушевац
16. Јелена Благојевић, Шабац
17. Бојана Трофуновић, Горња Врањска
18. Биљана Маричић, Јошаничка бања
19. Јелена Костадиновић, Нови Сад
20. Зорица Мићић, Беч
21.Лела Николић, Вирово
22. Мира Токић, Београд
23. Лидија Вучић, Београд
24. Ана Лојаница, Сушица
25. Марија Станић, Ужице
26. Марија Ристић, Београд
27. Валентина Ижогин Тасић, Јагодина
28. Маја Каримановић, Београд
29. Божидарка Ристић, Беч
30. Мирјана Гајић, Богатић
31. Милка Гледић,Кљајићево
МАЈКЕ СА ЧЕТВОРО ДЕЦЕ:
1. Лидија Давидовић, Београд
2. Данијела Миливојевић, Бачка Топола
3. Маријана Бубуљ, Црвенка
4. Анђелија Кнежевић, Младеново
5. Марија Јовановић, Младеново
6. Лолета Вујасиновић, Топола
7. Данијела Милојковић, Ниш
8. Весна Касаловић, Зубин Поток
9. Наташа Вељковић, Сочаница
10. Радојка Радосављевић, Лелић
11. Данијела Урошевић, Крагујевац
12. Љубинка Матарић, Беч
13. Дубравка Глишовић, Чачак
14. Снежана Димитријевић, Јагодина
15.Соња Божовић, Зубин Поток
16. Милева Поповић, Тутин
МАЈКЕ СА ПЕТОРО И ВИШЕ ДЕЦЕ:
1. Дргана Огњановић, Бачка Паланка, 5 деце
2. Слађана Живковић, Шабац, 5 деце
3. Снежана Јевтић, Бадовинци, 5 деце
4. Драгана Милошевић, Косјерић, 5 деце
5. Наташа Дима, Бела Црква, 6 деце
6. Јадранка Матић, Нови Сад, 10 деце
МАЈКЕ СА ШЕСТОРО И ВИШЕ ДЕЦЕ РОЂЕНИХ НАКОН ДОБИЈАЊА ЗЛАТНОГ ОРДЕНА:
1. Весна Јездић, Лепосавић, 6 деце
2. Оливера Марковић, Ужице, 6 деце
3. Драгана Берлић, Ариље, 7 деце
Извор: http://www.eparhija-prizren.org/component/content/article/1392-praznik-bogorodice-trojerucice-i-sabor-mladosti-i-roditeljstva-na-zlatiboru.html
