„Ово је Апостолска вера, ово је вера Отаца, ово је Православна вера – потврда васељенске вере“
Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је закључила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.
Ова свечаност је први пут одржана 842. године у Константинопољу у присуству Блажене Царице Теодоре, од стране Његове Светости Патријарха Методија, у спомен на обарање последње ужасне јереси која је узнемиравала Цркву Христову, јерес иконоборства.
Али у овој свечаности, Света Црква обележава победу Светог Православља уопште, његову победу над свим злочестивим јересима, лажним учењима и расколима. Наш Господ Исус Христос, основао је Своју Цркву на земљи, да би сви који јој припадају били спасени, могли да избегну мреже ђаволске и уђу у Царство Божије, припремљено за њих.
Ђаво је напрегао све своје снаге да збаци и уништи Цркву Христову, и кроз ово да омете спасење човека. У почетку је подигао ужасне прогоне на Цркву, преко Јевреја и незнабожаца. Скоро три века је крв Хришћанских Мученика текла непрестано. Али ђаво није успео у својој замисли.
Крв Мученика, према мудром изразу Хришћанског апологете Тертулијана, постала је семе Хришћанства. Хришћанство је тријумфовало над својим гонитељима. Кротки јагањци Христовог стада, претворили су вучији бес својих гонитеља у јагњећу кротост.
Али ђаво се није смирио након пораза, који је претрпео од Мученика. Када је Црква Христова тријумфовала у свету, подигао је нове, чак још опасније прогоне против ње: из унутрашњости Цркве, као што је Свети Апостол Павле прорекао у својeм разговору са Ефеским свештеницима, људи су почели да говоре изопачене ствари. Павле је такве људе назвао тешким вуковима (Дела 20:29-30).
Ово су били такозвани јеретици, који су покушали да изопаче истинско учење Христово, по питањима вере и побожности, са циљем да ово учење постане неделотворно за људе. Када се ово догодило, Света Црква је, у лику својих најбољих служитеља, повела борбу, насупрот ових јеретика, са циљем да одбрани своје истинско, неискривљено учење.
Тада су почели да се одржавају први Помесни, а онда и Васељенски Сабори. Епископи су се окупљали из свих крајева земље и кроз Духа Светог, изнели су чисту и неискривљену Истину, следећи примеру Првог Апостолског Сабора у Јерусалиму (Дела 15:6-29). Они су такође одсекли јеретике из Цркве и анатемисали их.
Ово је било у складу са јасном заповешћу Господа нашег Исуса Христа који је рекао: “А ако ли не послуша ни Цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.“ (Матеј 18:17) И у складу са заповешћу Апостола Павла, тог великог Апостола народа, који је рекао: „Али ако и ми, или анђео с неба јави вам Јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!“ (Гал.1:8) А на другом месту, он говори: „Ако ко не љуби Исуса Христа да буде проклет, маран ата.“ (1. Кор. 16:22)
Тако наш покретни, величанствени и свечани Молебан Православља, почиње од Самог Господа нашег, Исуса Христа и од Његовог великог Апостола, прозваног од Њега, Апостолом народа, т.ј. целокупног незнабожачког света. Од деветог века Света Црква је установила да ова служба треба да се служи, прве недеље Светог и Великог Поста, и да се зове Недеља Православља.
Ова служба је браћо и сестре, посебно важна и значајна у злим временима које окушавамо, временима у којим се Православна вера колеба и љуља. Ово колебање и љуљање је заслуга управо оних особа које би требало да је снаже и подржавају у душама верних.
Они који би требало да буду стубови Светог Православља – најстарији јерарси – укључујући и поглаваре појединих Помесних Цркава – одвајају се од Истине Светог Православља. Ужасно је рећи да је чак и поглавар Константинопољске Цркве, која је позната као Васељенска Црква, човек који би требало да буде први јерарх целог Православља, напустио овај пут!
На свему овоме несумњиво лежи печат Одступништва, о којем је пророковао Свети Апостол Павле (2. Сол. 2:3),одступништва Хришћана од Христа.
Ми смо сада лицем у лице, са овим Одступништвом. Главна претња истинској Хришћанској вери, Православној вери, је такозвани Екуменистички покрет, вођен нечим што је познато као Светски Савет Цркава, тела које одбацује учење о јединству и непогрешивости Истините Цркве Христове и покушава да створи из свих тренутно постојећих и искривљених вера, нову, лажну цркву, која ће из нашег гледишта, бити несумњиво црква Антихриста, она лажна црква коју ће Антихрист, чији се долазак брзо припрема у свету, водити.
Из учења Речи Божије и Светих Отаца Цркве, знамо да ће Антихрист бити и религиозни, али и политички вођа целог човечанства; он ће стати на чело нове васељенске, лажне цркве; он ће такође бити поглавар једне нове светске владе и покушаће да потчини све људе својој апсолутној моћи.
Православна вера – то је вера Светих Апостола, то је вера директних ученика Светих Апостола, Светих Отаца.
Свети Оци и Учитељи Цркве и њихови законити наследници, установљени Духом Светим, протумачили су све то за нас у својим величанственим и надахнутим делима.
Браћо и сестре, морамо држати ову веру чврсто, ако желимо вечно спасење! Сада ћемо служити са вама, овај дубоко поучан и веома свечани Молебан, за све оне који су залутали, или отпали од истинске Православне вере; у другом делу Света Црква изриче страшне анатеме против свих лажних учитеља, јеретика и расколника који су ојачали у својој тврдоглавости и не желе да се поново сједине са Истинитом Црквом Христом, већ се уместо тога боре против Ње.
Онда ћемо одслужити Вечни Помен за све упокојене браниоце Светог Православља и „многаја љета“ за оне браниоце Светог Правсолавља и Цркве, који су још увек међу живима. Амин.
Одржано у Недељу Православља 1971. године.
Из дела „Hold fast in the faith“, Дела Архиепископа Аверкија
