Ми се спасавамо само кроз све свете тајне и све свете врлине; спасавамо се само са свима Светима. Сваки Светитељ је имао по неку врлину као своју, као свој рецепт спасења, али се спасавао и са осталима.
Јер, није могао бити милостив ако није човекољубив; није могао одржати то милостивотворно расположење, ако се није молио Богу.
Човек се спасава саборно у Цркви, са Господом Христом као центром, са Пресветом Богородицом, са свима небеским Анђелима и Арханђелима, са свима Светима.
То је Црква.
Све заједно са свима, све саборно.
Ми не знамо како се спасавамо. Ми се молимо, или чинимо милостињу, али шта ми знамо колико то доприносинашем спасењу, то ум човеков не може да обухвати и смести.
Шта ми знамо: колико данас Свети Антоније молитвама својим држи васељену. Јер сви се Светитељи моле, они се стално моле Богу за нас.
Ко зна колико Светитеља својим молитвама спасавају нас.
Човек је бескрајно биће, допуњује се само бескрајним, Божанским, Богочовечанским.
Господе, о Господе, дај ми да себе осећам Тобом; да себе мислим Тобом; да себе водим Тобом; да себе живим Тобом; да себе васкрсавам Тобом.
