Помаже Бог драга браћо и сестре. На нашу адресу су недавно дошла два писма. Једно је са питањем из наслова а друго са одговором. Оба писма преносимо у целости.
Питање брата Мирослава Павловића:
– Ви из ЕРП из егзила имате проблем да одговорите директно на питање:“ Да ли је нови календар у служби екуменизма, или не?“ Ако кажете да јесте, онда сте у проблему зашто узимасте подршку од њих и служисте литургију по новом календару у Грчкој, а ако кажете да није, испљуваће вас народ, јер народ зна да нови календар је у служби екуменизма. Најбоље је да кажете НЕ ЗНАМО, као што су рекли првосвештеници кад их је Господ Исус Христос питао:“Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи?“ –
На његово питање је уследио и одговор који је дао протосинђел Максим, настојатељ манастира катакомбе код Куле:
Пре свега, помаже Бог!
Мера православности је често повезана са мером пристојности и васпитања, ако ово применимо на ову Ваш упадицу (јер не знам како друкчије окарактерисати ово Ваше писамце), тешко да ћете бити у ситуацији да пишете о православљу, брате Мирославе. Шта је Господ упитао првосвештенике, видим знате, зато претпостављам да знате шта су и на који начин првосвештеници питали Господа. Питали су га са истим настројењем са којим је и ово Ваше питање постављено, недобронамерно, кушачки, навијачки. Ове Ваше речи имају исти призвук као и њихове, крајњи ехо оваквих Ваших и њихових питања завршава се истим смислом: распни га, распни. Моје лично мишљење је да на овакве провокације, а не питања, не треба одговарати, но зарад братског поштовања према оцу Иринеју и наде да ћете исправно схватити тематику, ипак, одговарам на ово несувисло питање, иако, није баш јасно коме је постављено, пошто се односи на множину нас, ко год ми били, клирици или лаици. Питање је тенденциозно, са шићарџијском рачуницом, да ћете нас ухватити у речи и имати разлога да нас по Вашем закону осудите, иако је очигледно да сте нас већ осудили, али, као и фарисејима и првосвештеницима, тако и Вама мањка разлог, па покушавате да га пронађете, претпостављам, ако затреба и измислите.
Ми следимо предање нашег духовног деде, оца Јустина, који је 1926. (1923.је уведен нови календар) докторирао у Атини, наравно и те како саслуживао са новокалендарцима, па ипак био и остао „правило вјери“ Српске цркве, осим, очигледно за Вас православце „ревносније“ од оца Јустина. Мера љубави према Богу мери се мером страдања у прогона које хришћанин трпи у овом свету, ако ко жели побожно да живи у Христу Исусу, биће гоњен. Ако премеримо овом мером оца Јустина, као и владику Артемија, резултат је очигледан. Међутим, ако премеримо овом мером страдања Ваше цењене духовнике, који Вас инструишу и усмеравају у погрешном смеру, а који су се кукавички улогорили у своје мала царства, манастире, и под изговором чувања зидина (нека се сете пророчанства светог Анатолија Оптинског), а заправо материјалног иметка и комфора, немају храбрости да исуку своје духовне мачеве и изађу на фронт борбе са истинском јересју, званом екуменизам, онда је боље да ћуте и они и Ви. А ако они, пак, неће, барем Ви престаните бити испоставе њиховог уображеног кукавичлука, који не жели да спозна самог себе, него тражи трун у оку владике Артемија, како би им тај трун послужио за изговор њиховом кукавичлуку. Нови календар је велико зло, али је екуменизам веће и нови календар, скупа са богослужбеним реформама, јер је и он својеврсна богослужбена реформа, је само део те сатанске грађевине зване екуменизам. Да појасним, ако Цркву упоредимо са кућом, док екуменисти руше темеље Цркве (екуменистичким гажењем догмата) дотле се ви паштите око спасавања прозора Цркве (календара, који није догмат већ канонска одредба, а канони извиру из догмата, не обрнуто, зато ако чувате воду у кофи, а не марите за извор са ког сте захватили, остаћете свакако без воде). Уместо да схватите да док чувате прозоре, оде цела кућа, те Вам ни прозори без куће неће требати, Ви се упорно држите прозора. Ето, то је наш одговор. Ако сачувамо и одбранимо темеље куће, свету веру православну, нови календар, као један вид спољашњег екуменског приближавања богоотпалом Западу, ће се лако вратити на стари. Међутим, Ваше површно схватање Вас доводи у положај да мислите да учествујете у некаквој ревносној борби за веру, а заправо не препознајете бојно поље и место где се води одлучујућа битка за веру, а то је супростављање екуменизму, и његовим носицоима патријарху Иринеју и осталима. Ако се са тим злом изборимо, ако то зло сасечемо, онда ће његови изданци: нови календар и богослужбене реформе (које ван екуменизма немају смисла) саме се сасушити и пропасти.
Ето, паметноме доста, покарај мудрога и биће још мудрији, желим да верујем да ће тако и са Вама бити. Ми не одобравамо нови календар, али ни не одбијамо браћу антиекуменисте из новокалендарских Помесних цркава, јер их ни отац Јустин није одбијао од себе, нити сматрао јеретицима, како Ви то погрешно чините, ми такво предање нисмо примили. Довека остајемо, уз Божју помоћ, верни целокупном светом Предању Цркве, а самим им и држању старог календара, ако и цела Српска црква прими нови календар, ми немамо намеру да се саображавамо тој новотарији.
Од Бога Вам желим мудрост и спасење, јер су у овом времену неодвојиви, пазите каквим путем ходите и какве људе узимате за вође, јер слепац слепога ако води, оба ће у јаму упасти. Нисмо на фудбалском терену, већ у Цркви Христовој, зато се треба држати предања апостола, које каже, ко жели да се свађа ми таквог обичаја немамо нити Цркве Божје. Чувајте ову апостолску меру, те са више поштовања и смерности упућујте оваква питања, јер озбиљна питања траже озбиљан приступ. Треба ревновати за веру, а не глумити богослове у навијачком маниру, знамо куда иду епископи-фудбалери и њихови навијачи.
Срдачно, протос.Максим
П.С Када сте већ разаслали Ваше питање на гомилу ових адреса, очекујем да исто учините са мојим одговором.
