Када се човек не уздржава, оптерећују га читаве наслаге. Али, ако се уздржава и једе само онолико колико му је потребно, организам то троши и ништа не одлаже у наслаге.
Разноврсност исхране истеже стомак и повећава апетит, али може да изазове и горушицу. Ако на трпези има само једно јело и није превише укусно, можда га нећемо ни појести, али ако је укусно и отвара прождрљивост, можда ћемо појести мало превише. Али ако се на трпези нађе риба, супа, пржени кромпир, сир, јаја, салата, воће и слаткиши, човек би да поједе све, па и још да затражи. Све то отвара апетит, јер се једно слаже преко другог. И видиш, човек без видљивог разлога не „вари“ овога, не подноси онога, а сироти стомак подноси и трпељиво вари све што у њега убацимо. Јесмо ли га икада питали да ли све то вари и подноси? Стомак, значи, који нема разума, превазилази нас у врлини и бори се да свари све. А ако се једна врста хране не слаже са другом, посвађају се када уђу у стомак и шта ће он јадан тада? Онда настаје осећај тежине у стомаку.
-А како човек, старче, да прекине са навиком да много једе?
-Треба мало да прикочи. Немој да једеш нешто што ти се допада, како не би превише отворио прохтев за јелом, јер се „штала“ полако шири. Стомак онда, као зли „порезник“, како каже авва Макарије[1], стално тражи све више и више. После обеда си сит и задовољан, али после тога би да спаваш, не можеш ништа да радиш. Али, ако једеш једну врсту хране, то ти помаже да пресечеш прохтев за јелом.
-Ако постоји разноврсна храна, али у малим количинама, да ли и онда, старче, имамо исти проблем?
-Е, проблем је поново исти, само су мање… странке и не могу да формирају владу!… Када је разноврсност велика, то је као да су се сабрале многе… странке у стомаку, па једна странка нервира другу, каче се међусобно, почиње туча и опет… проблеми са варењем…
Осећај ситости од једне врсте хране већи је од осећаја ситости коју пружају најбиранија јела. Када сам као дете одлазио и шуму и имао само један ђеврек за јело, о, нисам желео ништа више! Ни најбоља храна није могла да замени духовно задовољство које сам осећао. То ми је била највећа радост. Међутим, многи људи никада нису осетили како изгледа када је стомак сит, али лаган. Људи у почетку, када једу нешто укусно, осећају задовољство, али се потом рађа прождрљивост, једу много и, нарочито ако су старијих година, осећају тежину и тако не осете истовремено и ситост и лакоћу у стомаку.
