“Србски народ заслепљен екуменистичко-глобалистичком пропагандом, дозволио је да га воде изроди и пробисвети који све издадоше, а нашу мајчицу Србију уништише и продадоше. Какве то вође данас воде овај народ, види се кроз песму Алексе Шантића.“ уредништво сајта
Црквени и државни врх на истом издајничком путу!
Алекса Шантић
НЕ ЧУВА СЕ ТАКО ОБРАЗ И ПОШТЕЊЕ
Не чува се тако образ и поштење!
Ко хоће да народ и води и брани,
Тај у души вјечно мушки понос храни, –
Он не пузи, он се уз Голготу пење.
Заставу ти своју бјеше народ предô,
И за тобом пође и у борбу стаде,
Ал’ ти ето, вођо, посрну и паде…
Гдје ти очи бјеху? Што нијеси гледô?
Зар ти што до јуче бјеше орô смјели,
Ти у ког је вјера заложена била,
Зар блатом да сада каљаш своја крила?
Пред тираном нашим да поклекнеш, је ли?
Он ти пружи части, он те у вис диже,
А до јуче, знаш ли, с њиме си се клао!
Гдје је људски понос? Он је ето пао –
Преваљени соко у прашини гмиже.
Може ли ти народ простити то дјело?
Јесу ли то пути душа свијетлијех?
Не, то је знај, вођо, један тешки гријех
И љага што каља јунаково чело.
Не чува се тако образ и поштење!
Ко хоће да народ и води и брани,
Тај у души вјечно мушки понос храни, –
Он не пузи, он се уз Голготу пење.
