Размишљао сам, да ли уопште било шта више писати или рећи о прогону који спроводе екумнистички свештеници предвођени Милијом Арсовићем на Косову и Метохији, када ето њиховом новог напада. Овог пута на новинара портала Новинар.ДЕ , док је снимао панораму Косовске Митровице са брда изнад узурпираног храма Светог Димитрија. Да, биће тих напада све више, јер су све силнији и силнији. Зашто? Подржавају их сви режими, а народ ко стока хрли у пропаст. Прошло је ево и три године од како су ти разбојници у мантијама организовали прву хајку на мене, са намјером да ме елиминишу или скрајну колико је могуће.
Било је то вече уочи Бањег дана 2011. Када је мене и моју породицу напало 15-так припадника КПС уз подршку и присуство припадника МУП Србије у цивилу. Захваљујући Господу Богу ту ноћ ме нису ухватили,те сам и данас жив. Планирали су да ме приведу у станицу КПС у сјверној Косовској Митровици,па ме онда предају шиптарском јавном тужиоцу у Вучитрну,који би ми у старту одредио притвор од мјесец дана,који би онда сходно ситуацији продужавао. Када би и какав и да ли би изашао из тог затвора,то је наградно питање. Пријавио ме је екуменистички поп Радета Дончић (који ме је иначе вјенчао 2009. год. у храму Светог Димтрија) за пријетњу њему и његовој породици,која је била написана на неком папиру који је пронађен у кутији за прилоге у узурпираној цркви Светог Димитрија. То фамозно писмо никада нисам ни видио,чак ни у истрази,али сви тврде да је и непотписано. Значи морао би бити мој рукопис и потпис, да би неко могао мене лично окривити, али не, то њима није битно. Неко је очигледно подметнуо то претеће писмо, како би имали разлог и начин да ме елиминишу. Милија Арсовић је организовао потом читаву акцију. Радета Дончић ме пријавио представницима МУП-а Србије и КПС, а неканоски владика Теодосије је захтевао од Управног округа да обрате пажњу на моје, по њему скоро терористичко дјеловање?! Могу ли ово да осмисле и ураде хришћани и то се још представљају као владике, протојереји и попови!? Узнемирили су ми породицу и измалтретирали, а ја сам због њих повриједио десну руку и лијеву ногу и морао сам два мјесеца бити у егзилу на лијечењу. Када се на крају утврдило да нема нити једног доказа против мене, једноставно се стало. Случај није затворен, али ја нисам ни окривљен, само осумњичен без иједног доказа и то пред ,,косовским институцијама,,! Ствари које су ми те особе у униформама отуђиле те вечери из куће у којој сам тада становао, ми нису враћене ни до данас, а прошле су 3 године.
Ишло се те 2011. у сјечу Бадњака,славио се Бадњи дан и Бадње вече,Божић, Србска нова година и Свети Сава, моја породица слави крсну славу Светог Јована, али не то нама није дозовољено. Хајка је била у највећем току. Рођаци, кумови и пријатељи су ме отворено и директно подржали, хвала свима, а народ се изненадио када се прочуло шта се дешава. Мислим да већина може замислити како ми је било, када сам тих вечери морао да изгравам хајдука, док је ето србска Митровица обиљежавала србске празнике. Тада су ми се широм отвориле очи, да тонемо све више у издају. Живот је текао даље. Много се шта од тада издешавало. Прошли су напади КПС, РОСУ, ЕУЛЕКС, КФОР и режима. Прођоше и фамозне барикаде… потписаше Бриселски споразум, расписаше локалне ,,косовске изборе,,! Народ их је на сјеверу КиМ, нарочито у Косовској Митровици масовно бојкотовао. Покренуте су нове режимски смицалице и подметачине. У међувремену Рашко-призренска епархија у егзилу се развила и ојачала са преко 40 нових катакомбних храмова и народ је све више прилазио преосвећеном владици Артемију. Прави Срби желе да остану Светосавци. ЕУ режим је након 3. новембра и пропасти шиптарских избора пријетио, режао и насртао. Стуштила се тмина и сила на Косовску Митровицу. Узурпатор Теодосије јавно позива Србе на ,,косовске изборе,, и активно учествује у њиховом спровођењу. Преосвећени владика Артемије је још раније позвао Србе да не излазе на издајничке изборе. Онда је дошао Митровдан 2013. а ја замислите кренуо преко Трга Шумадија и то са књигама у рукама.
Негдје код споменика Шчербину сретнем познанике Његоша Булатовића и Ив Батаја. Ту станем и поразговарам са њима. Чујем около како народ говори да су на трг прво дошли полицајци у цивилу, па Цивилна заштита, онда редом директори фирми са радницима. Потом се из правца моста појавила колона на чијем челу је био Милија Арсовић ,једини од присутних свештеника био је у црној мантији,остали су били у свечаним одорама. Осили због великог присуства људи (школе су слале по 20 ученика) и обезбеђења стрељао је погледом около пун себе. Таман сам мислио да прођем даље, јер ми је било одвратно да присуствујем овом фарисејству, када ме је француски академик Ив Батај упитао ,,Шта ће они сад?,, Одговорих моментално – ,,Изгледа ће да опогане споменик,,! То је очигледно чуо Арсовић, па се љутито пробио кроз обезбеђење и унио ми се у лице са пријетњом, да ће он касније самнон попричати. Одговорио сам му, да ми немамо шта да причамо и уколико има баш нешто да ми каже, да то учини одмах. Он је наставио са ријечима да ће се касније самном обрачунати! Питао сам га, да ли он то мени пријети и упитао Ив Батаја и људе около да ли су чули како дотични опет пријети. Неки људи су се умијешали и стали између нас, говорећи мени да се смирим. Што је било невјероватно. Сталожено сам казао да то не говоре мени, који мирно стојим, него ономе који се понаша ко кабадахија и пријети ми. Арсовић се удаљио говорећи да ће он накнадно да поразговара са мном. Након тога сам се љут и увријеђен удаљио са трга. Размишљао сам да пријавим пријетњу КПС-у, али срећом нисам, јер бих очигледно прошао као поменути новинар Максимовић, кога су привели на информативни разговор када је кренуо да пријави напад Арсовића на њега, јер је Арсовић у међувремену њега пријавио. Новинари су видјели шта се десило на тргу, па се информација о пријетњама Арсовића упућеним мени појавила на интернет порталима. Ја сам како сам раније био планирао у поподневним часовима са породицом отпутовао у централну Србију. Шта се десило у међувремену? Милија Арсовић одлази у пратњи свог ордонанса извјесног Милана Јакића (кога иначе и не познајем) у станицу регионалног КПС у сјеверној КМ и пријављују ме за низ измишљених пријетњи (Да сам пријетио обојици за Митровдан на Тргу Шумадија,да сам пријетио том Јакићу негдје и некад у Звечану, гдје сам као и напао Теодосија, па сам чак између осталог по њима и нападао владику Артемија. Страшно и покварено.
Пријава је прихваћена и мој прогон аутоматски настављен. Милија Арсовић је очигледно хтио да ову измишљену пријетњу повеже са предходном измишљеном пријетном (иако ништа није доказано,а поступак истраге обустављен) и све уклопи у опште стање притиска и лудила између неколико кругова ,,косовских избора,, у току жестоких мјера режима. КПС је без икакве потребе и тенденциозно дошао ујутру 12.новембра 2013. у школу гдје радим да ме приведе на иформативни разговор. Због здравствених разлога тада нисам био у Косовској Митровици,па ме нису нашли. Хитно сам ангажовао адвоката, који је мајсторски професионално одрадио посао. У пратњи замјеника мог адвоката појавио сам се у станици КПС на сјеверу КМ ујутру 14.новебра 2013. ради давања изјаве.
Током саслушања у ,,Косовској полицији,, њихови припадници друге вјере и нације су били коректни, а од адвоката сазнајем да од момента пријаве ни њихов поступак рада није био испоштован. Значи, након пријаве требали су ме писаним путем обавијестити да дођем ради узимања изјаве, уколико се не одазовем онда ме је о информативном разговору требала обавијестити њихова патрола, а тек онда би слиједило привођење на информативни разговор. Но, све је то прескочено, јер Арсовић захтијевао моје хитно привођење и то у најкритичнијим моментима и највећој напетости око поменуттих избора, када се све ломило. Хтио је да ме повежу и са измишљеним насиљем око бојкота избора, па да добијем једно 2 мјесеца притвора, а све то да се одигра тетрално ради заплашивања и других. Зато су и дошли да ме хапсе у школу пред свима.
Хтјели су да ме ухапсе у школи пред ученицима и колегама и да ме везаног одатле одведу кроз град до станице, као каквог криминалца. Ученици су негодовали, а колеге се чудиле овом покушају Арсовића и КПС-а! Након саслушања у регионалном КПС утврђено је да нема доказа против мене, а навео сам и Булатовића и Батаја ко свједоке. Случај је уведен у редовну истражну процедуру, а ја сам до даљњег на слободи. Његош Булатовић је дао изјаву у КПС и потврдио моју изјаву, јер је то истина. Француски академик Ив Батај је такође пристао да изјавом потврди слијед догађаја.
Свако неупућен се упита зашто ово све раде, које су ми најмере и разлози. Једном једноставном реченицом сам то објаснио ,,Косовској полицији,, – Милија Арсовић је за неканонског владику Теодосија, а ја сам за владику Артемија. Но, није крај прогону, не, хајка још траје и питање је времена када ће се десити нова намјештаљка и ко ће је од нас преживјети. Изгледа су несоји толико осили да се и не питају, да ли ми обични и нормални људи имамо родбину, кумове и пријатеље. Не виде да ово што раде мени, уствари је и малтретирање и моје породице, а широј фамилији и друговима веома смета.
ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ СИНЕ БОЖЈИ ,ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГ.
Професор историје Игор Војиновић 17.јануар 2014.год. Косовска Митровица
