Сердар Јанко Вукотић, бригадир, дивизијар,
ратни председник владе, министар војни, армијски генерал војске Краљевине СХС
Почетком ХХ вијека добари дио Балкана је и даље био под Турцима! Захваљујући Западу, који је мртву турску шаку држао под балканским вратом територије на којим је настала средњовјековна Србија су такође и даље биле окупиране од Турака. Србија, Бугарска и Грчка убацивале су на окупирану земљу учитеље, свештенике и четнике. Нарочито је проблематично било у Македонији (вардарској, пиринској и егејској). Србија и Црна Гора, двије србске краљевине су се спремале за ослобођење Старе Србије (Рашке области, Вардарске Македоније, Косова и Метохије)! Црна Гора је имала чак и химну која је о томе пјевала. Чувена пјесма краља Николе Петровића – Онамо, намо… У нововјековној Краљевини Србији био је огроман занос за ослобођењем Косова, за то се живјело и умирало. Србски народ у Турској је веома тешко живио, све горе и горе. Свакодневна понижавања, мучења и убијања су била саставни дио живота. Црна Гора је настала на косовској легенди, Лазаревом завјету и миту о Обилићу! Црногорци су били србски Спартанци. Најбољи од најбољих! Живјело се тешко, часно, скромно и слободно. Циљ постојања Црне Горе је био ослобођење и уједињење србства. Сваки Црногорац је смисао обитавања на овом свијету видио у томе да је ту, да ослободи Косово. Црна Гора била је више него спремна!
Сердар Јанко Вукотић у Љубани (код Скадра). Лево од сердар Јанка Вукотића је Јаша Томић.
Цар Јунака, краљ Никола Петровић повео је Душанове витезове у јуриш. Кренули су први, тамо гдје је најтврђе и неизвјесно. Онако како им доликује! Тог 8.октобра 1912. године јуриш Црногораца је ко и обично био незадржив. Почео је Балкански рат! Балкански савез Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке уз подршку Русије и Румуније против Турског Царства! Балкански савезници су имали огромну подршку Русије, али су Цeнтралне силе против њих. Једина предност је била у томе што је управо завршен Италијанско-турски рат 1911. око Либије и што су владари Бугарске, Грчке и Румуније били Нијемци. Договорено је да Црна Гора удари прва, па ако успије добро је, а ако не буде успијеха, Русија ће да заштити хајдучку државу. Тако је и било. Црногорци су једва дочекали да буду први и ризикују тамо гдје нико неће и не смије, јер то је једино Црне Горе вриједно. Кренули су србски Спартанци одлучно ка Старом Расу, Метохији и Скадру! Балкан се затресао!
И данас се чује стара пјесма на Дурмитору: ЈОШ СЕ СКАДРА МИ НИЈЕСМО ОДРЕКЛИ!
8. октобар 2012. год.
Игор Војиновић, члан СНВ Срби на окуп
Косовска Митровица
