Писмо 11.
Слово о љубави је узвишено, па га није лако изразити нашим оскудним умом и још оскуднијим делањем. Ти си код себе приметила да имаш мало љубави, а ако погледаш боље, видећеш да уствари ниси имала ни представу о њој. Хтела би да знаш на који начин да стекнеш ту врлину. Господ је рекао: Ја Сам пут и истина и живот (Јн. 14,6). Тај пут је – чување заповести Господњих. Који Мене љуби, заповести Моје чува. А заповести Његове су све љубав и смирење. Ми треба да их испуњавамо у сваком случају, колико можемо, и да при томе никако не мислимо да смо нешто већ испунили; ма шта добро да учинимо, нисмо учинили својом снагом, него уз помоћ Божију, јер Он је рекао: без Мене не можете чинити ништа (Јн. 15,5), стога сви треба себе да сматрамо за непотребне слуге, према заповести Божијој: јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10). Ти би хтела да видиш како стичеш врлине, али то није могуће, јер бисмо тиме само давали подстицај своме самољубљу. Богу треба да препустимо да оцени наша добра дела, а сами треба да Га молимо: «даруј ми да уочим своја прегрешења», а не врлине, чак и када би их било. Пишеш да ти се догађа да видиш страдалника или убогога, а не будеш у могућности да му пружиш помоћ, па се после испостави да си могла то да учиниш, али ниси. То ти управо и служи за покајање и смирење, како би се убудуће више пазила, а такође привлачи ти помоћ Божију. Пишеш о крсном знамењу, како данас у свету није уобичајено да се неко прекрсти. На пример, хтела би да се прекрстиш приликом поласка воза, али се плашиш подсмеха; на овакву ситуацију сама дајеш одговор речима: ко се постиди Мене и Мојих речи њега ће се Син Човечији постидети када дође у слави својој (Лк. 9,26) и тако даље… Постоји још много тога у хришћанском учењу, што се односи на одвраћање од света и његових обичаја: јер не можете служити двојици господара – свету и Богу, и који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје (Јак. 4,4). «Свету», то значи обичајима света, који нису у складу са религиозним обичајима. Ђаво се посебно противи осењивању крсним знамењем. Свети Јефрем Сиријац пише: «Тај покварењак стављаће свој печат не на било који телесни уд, него, да би олакшао ствар, на десну руку човекову; а такође и на чело човеково ставиће безбожни жиг, да човек не би имао могућности да десном руком ставља на себе знамење крста Христа Спаситеља нашег, и да тако не би могао да на своме челу изображава без сумње страшно и свето име Господње, и славни и страшни крст Спаситељев. Јер овај нечастиви зна да ће крст Господњи, ако буде на коме изображен, разорити сву силу његову. Зато ће полагати печат на десну руку човекову, јер она запечаћује крстом све наше удове; на сличан начин и чело на своме врху носи Спаситељево знамење, као што свећњак на себи носи извор светлости». Како то ђаво ставља печат на чело и на десну руку? Не другачије но тако што своја лукавства постепено уводи као обичаје света, па се још и вешто скрива са својим делима, убеђујући људе како ђаво не постоји.
Питаш како да се држиш у том случају? По моме мишљењу не треба да повлађујеш свету, јер си се и у много чему другом удаљила од њега, нити треба да се бојиш подсмеха.
Остаје још само питање о четрдесетодневној молитви са бројним мољењима и поклонима, после којих ћеш тобоже добити тражено. Ја на то не могу ништа да ти кажем, јер нигде у отачким правилима и поукама нисам био у прилици да чујем за такву молитву, а не усуђујем се да сам од себе нешто измишљам. Ако они који су ти указали на ово средство имају сведочанство Светог Писма или светоотачке поуке о њему, онда можеш да га прихватиш, а без тога оно није безбедно. Господ је заповедио: иштите, и даће вам се (Мт. 7,7), али није саопштио број молитава које треба произнети за сваку ствар, него нам даје само оно што је корисно, а што није – то и не даје.
Молим за Н. Н., тебе и вашу децу благослов Божији, остајући онај који вам жели здравље и спасење, ваш молитвеник пред Богом, многогрешни јеромонах Макарије.
6. новембар 1859. године
predanje-ms.blogspot.com
