17. О ЉУБАВИ ПРЕМА БЛИЖЊИМА
Као што пећ без ватре не може бити топла, тако и човјек, који нема у себи Бога, не може имати љубави према ближњему.
Непријатељ Божији не може бити пријатељ људи.
У кругу, сви полупречници везују се у центру, и што су ближи овоме, тим су ближи један другоме; по мјери пак удаљења међу собом, удаљују се и од центра. Тако и људи, што су даљи од Бога, тиме су даљи и један од другога. (Ава Доротеј).
Воли Јединога Бога и завољећеш сву дјецу Божју.
Ко искрено љуби Бога, тај не може а да не воли и ближњега. (Филарет, архиеп. Черниговски).
Ако љубиш Бога, треба да љубиш и онога кога Бог љуби, стога што, ако волиш кога Он воли, волиш и Онога који воли онога кога ми волимо. (Св, Тихон Задонски).
Свети су били како богољубиви тако и човјекољубиви више од свију људи.
Ми смо дужни да имамо братско срце према нашима ближњима, стога што Бог има очинско срце према свима нама. (Прота П. Соколов).
Бог се свакако стара о теби, и то непрекидно, па и ти се непрестано брини о ближњему твоме.
Воли Бога у Њему самоме, и у свима онима који носе на себи слику Његову. (Филарет Черниговски).
Ако волимо Бога, неопходно је нужно љубити и слику Божију – човјека.
Уважавај слику Божју у свакоме човјеку.
Ако је ближњи твој и недостојан љубави твоје, по твоме мнијењу, достојан је Бог којега је човјек слуга и чију слику на себи носи; достојан је Христос, који је крв Своју за њега пролио. (Св. Тихон Задонски).
Ма ко био и ма какав био ближњи твој, за њега је Христос добровољно положио душу своју.
Због чега се отказујеш од љубави према ближњему, када је Христос за њега чак и живот свој положио?
Не вјерује у Христа ко Га не љуби; не љуби Њега, који не љуби ближњега свога.
Господ љуби све нас; и ми смо дужни љубити све.
И најништавнији човјек важнији је од свих осталих видљивих твари и створења.
Видећи грудву златоносне земље, незналица пролази покрај ње, док зналац обраћа пажњу, јер у њој види зрневље злата. Слично овоме, гледајући на човјека који је по спољашности својој никакав, рђава изгледа, необразован, груб, несређен, поро-ан, – непажљив човјек га презире, док пажљив човјек само га жали али не презире, стога што у овом човјеку рђава изгледа као у блату види и злато – суштину човјека, и особито његову душу. (Филарет, митр. Московски).
Не суди о човјеку по спољашности његовој, но познај унутрашње каквоће[1] његове.
Не по спољашној судби, него по дјелима и животу ми смо дужни судити о достојанству човјековом. (Прота Ј. Толмачев).
Под сиротињском хаљином често се скрива благородна душа. (Исти).
Понеки живи у сиротињској колибици, но душа његова, може бити је станиште Тројединога Бога. (Филарет Черниговски).
Неће те понизити ако укажеш љубав и поштовање твоме ближњем, па макар се он налазио на много нижем степену ума, звања, стања и морала од тебе, али ће те понизити ако му љубав и поштовање не укажеш.
Гледајући несрећнога не обраћајмо пажњу нинашта друго, већ само на његову несрећу. (Прота Ј. Толмачев).
Онај нам је свагда ближњи, који потребује нашу помоћ. (Исти).
Ко не помаже другоме зато што је дотични Јеврејин или Турчин, или Лутеранин, тај није Хришћанин. (Исти).
Представљајте свагда ближњега на своме мјесту, а себе на мјесту ближњега.
Учи се да у трпљењу подносиш туђе недостатке и слабости, ма какве оне биле, с тога што у самоме теби има много недостатака које други морају подносити. (Тома Кемпијски).
Не чини и не пожели другоме оно што самоме себи не желиш. Тешко ти је када ти се смију, не смиј се ни ти другоме. (Филарет Черниговски).
Браћа твоја трпе те онаквога какав си; трпи и ти њих ма какви они били.
Што ниси рад себи, не чини другоме; а што си рад од других, то најприје сам учини другоме.
Тешко ти је када нико неће да саучествује у недаћи и жалости твојој; потруди се да и ти сам узмеш саучешћа у туђој не-вољи. (Филарет Черниговски).
Желиш да те воле људи? Воли и ти њих. Хоћеш ли да и теби сви без изузетка чине добро? Чини и ти добро свима и свакоме без изузетка. Теби би свакако било мило када би се сви теби обраћали с кротошћу и смјерношћу? Буди и сам кротак и смјеран пред свима. (Филарет Московски).
Ако хоћемо да стекнемо повјерења, онда се владајмо добро; и ако хоћемо да нас љубе и воле, волимо и ми. (Св. Исидор Пелусиот).
Најбоље средство за принудити људе да говоре добро о нама јесте – чинити им добро.
Као што магнет привлачи гвожђе, тако паша искрена љубав привлачи нам љубав ближњих. (Јаков, архиеп. Нижгородски).
И ономе који није према теби расположен, учини му, по могућности, добро. (Филарет Московски).
Треба бити правичан према свима, па чак и према онима који нису такви према нама.
Будимо строги према себи, а попустљиви чак и према онима који умију да праштају само себи самима. (Плиније Млађи).
Праву љубав има само онај који и пријатеља воли у Богу, и непријатеља воли ради Бога. (Св. Григорије Двојеслов).
Немогуће је да нас сви воле, али је нама могуће да све волимо.
Можеш вољети све, не престајући да мрзиш пороке. (Филарет, митроп. Московски).
Воли грешнике, но мрзи дјела њихова. (Св. Исак Сирин).
Умјесно је мрзити у злима злога (тј. ђавола), али треба вољети створење Божије. (Блажени Августин).
Учи се да подражаваш св. оцу Исаку, који је говорио за себе: Никада нисам у своју колибицу уносио мисли непријатељске према брату који ме је увриједио; такође сам се старао да и брат (човјек уопште) не унесе у дом свој рђаву помисао против мене.
Употреби свеколико старање да никоме не учиниш зло и да имаш чисто срце према свима људима. (Ава Пимеи).
Не чини никоме зла и ни о коме не мисли зло у срцу своме. (Ава Мојсеј).
Ако не желиш да те зло постигне, не пожели да учиниш зло. За посљедњим неизоставно сљедује прво. Јер, „што човјек посије оно ће и пожњети“ (Галат. 6, 7). (Св. Тихон Задонски).
Ко мисли и намјерава да учини зло другоме, тај већ почиње да доживљава зло прије него га учини.
Не тражи себи користи онамо гдје можеш шкодити ближњему.
Не може човјек шкодити другоме, а да себи самоме не нашкоди.
Ко никоме не чини ништа рђаво, тај се нема чега бојати.
Ко причињава штету, или наноси увреду другоме, тај нема мудрости.
Злоба сама себи шкоди. (Св. Златоуст).
Као што црв, подгризајући дрво, повређује га, тако и злоба, налазећи се у срцу човјечијему, подгриза га и једе га. (Ава Исаија).
Ко човјека ожалости, тога ће и Бог ожалостити.
Немојмо неправдама нашим да навлачимо на себе гњев правде Божије. (Филарет Черниговски).
Не треба ради нас самих да гајимо мржњу према ближњима.
Ко не воли брата свога (тј. свакога човјека), тај не може ни Бога вољети; али тога и Бог не воли.
Не мрзите никога од људи и Бог ће вас вољети. (Св. Епифаније Кипарски).
Није довољно чувати се од зла, ако не чиниш и добро. Мало је то ако никоме не шкодимо, потребно је старати се да буд-мо од користи многима. (Блажени Августин).
Ако не чиниш зла ближњему – то ни-је довољно; не желећи зла, чини му добро, иначе ћеш бити сличан дрвету које само цвјета, али рода не доноси. (Ксенократ).
Не чините другоме оно што не би жељели да вам други чини: извршавање тога правила сачињава доброту. Чините другоме оно што ви желите да вам други чини, – то је доброчинство и врлина.
Вољети ближње и чинити им добро нужно је не само због тога што је то заповијест Божанског Законодавца Старога и Новога Завјета (Лев. 19, 18; Мат. 22, 37-39), него и стога што се у тој љубави и помагању ближњему у добру, садржи и наша сопствена срећа и добро.
Корист свакога појединца садржи се у користи ближњега, а корист ближњега у користи другога. (Св. Златоуст).
Кад љекар налије на своју руку зејтина[2] или каквог течног љекарства – да болнога помаже, он најприје сам осјети мирис његов; тако и онај који се моли за брата, или му какву услугу или добро учини, и сам се тиме најприје користи. (Старински Патерик).
Ко само себе воли, ко се само за себе брине и мисли да само њему буде добро, а други нека живе како знају, тај је најопаснији непријатељ наш.
Самољубље је – најопаснији непријатељ наш.
Егоизам – себичност први је беочуг[3] на дугачком ланцу свакојаких других порока.
Ако је љубав пламен, онда је самољубље – згорјевање[4].
Ко живи само за себе и тражи једино сопствене користи, тај не може бити срећан. Ми тек тада живимо истинским животом када живимо за друге.
Живи ради других, ако хоћеш да живиш ради себе. (Сенека).
Сам Бог је друштвен, јер је створио разумна створења којима би могао откривати и давати своја савршенства.
Ко мисли само о себи, када му се срећа осмјехује, он, када га несрећа снађе, нема другова.
Сваки је дужан све друге претпостављати себи. (Св. Василије Велики).
То је дужност свију, и благо свакоме ко живи за све и свакога.
Наше дружење нека припада добрим људима; наше уважавање – побожнима; наша најближа и прва брига – сродницима; наша љубав – свима; наша помоћ – оскуднима. (Прота Јован Толмачев).
Доиста добар човјек заборавља своје јаде у туђим јадима, и своје радости у туђим (себи сличних) радостима. (Лафатер).
Не говори о својој срећи с човјеком који је много несрећнији од тебе. (Плутарх).
Не одреци се да принесеш на жртву правичности и само своје спокојство и своје интересе, а понекад и благоволење многих моћних, само да спасиш једнога немоћнога.
Ко може помоћи утопљенику а не помогне му, тај га утопљује.
Неће спасти себе ко не потпомаже спасавању других.
Ако не можеш указати помоћ несрећноме, макар му изјави своје саучешће.
Саучешће човјеку у несрећи јесте за срце исто што и роса за биље.
Ава Агатон говорио је: „Када би ми било могуће да узмем себи тијело некога од прокажених (губавих), а ја да му дам моје тијело – то би за мене било наслада“. Таква је права, савршена љубав.
Права љубав свагда је расположена више учинити него колико чини, или чак колико може учинити.
Дуг љубави, дуг је таквога рода, да се непрекидно уплаћује, и на земљи никада се не исплаћује.
Онај много чини који много воли. (Тома Кемпијски).
Много чини, ко добро чини. Добро чини онај који општим интересима служи више него ли својој вољи. (Исти).
Љуби Бога више свега и свакога. Послије Бога љуби ближњега као самога себе. Ако желиш савршенства, онда ову посљедњу (тј. љубав према ближњима) претпостављај оној првој (тј. љубави према себи), и земаљска награда коју ћеш за то добити биће ти почетак и залога твога вјечнога блаженства на небу.
Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив (тј. не угађај себи и не попуштај својим страстима) и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповједник).
НАПОМЕНА:
- каквоће=квалитете
- зејтин=јестиво уље
- беочуг=карика, колут, алка
- згорјевање=изгарање, спаљивање рјеђе
