16. јуна 2013. године у 22 часа и 40 минута после неколико недеља патње и мучних болова, који су постали још тежи у последњим сатима његовог живота, архимандрит Јустин (Пирву) је напустио овај пролазни живот и преселио се на небо, код светих мученика и исповедника, које је толико волео и с којима је толико жудео да се сједини.
Отац Јустин (Пирву) рођен је у селу Петру Воде 10. фебруара 1919. године, у манастир Дуреу је дошао 1936. године, као војни свештеник је служио на Источном фронту у Другом светском рату, затим је био политички затвореник од 1948. до 1964. године. 1966. године је поново примљен у манастир као сабрат манастира Секу у Њамецком срезу, 1975. године је прешао у манастир Бистрица. У јесен 1991. године је поставио камен-темељац за мушки манастир Петру Воде, а 1999. године је започео обнављање женског манастира Палтин.
Крајем марта 2013. године појавиле су се метастазе рака желуца, од којег је тајно боловао неколико година, што је изазвало компликације због којих се после мучних страдања архимандрит Јустин из овог свет преселио у други, бољи. Господ да му душу прости!
Савети старца Јустина (Пирву)
Воли сиромашне и састрадавај с њима како би се и теби Бог смиловао.
Немој разобличавати оне који су тужног срца да не будеш кажњен истим жезлом и да се не испостави да кад почнеш да тражиш некога да ти се смилује њега нема!
Имај на уму да носиш пропадљиво тело и чини добро свима без изузетка.
Највећа врлина је расуђивање.
Немој никога прекоревати због његовог сагрешења, већ сматрај да си одговоран за све, чак и за сагрешење ближњег.
Боље је да те презиру него да презиреш. Боље је да те вређају него да сам вређаш.
Немој живети с гордим човеком да твоја душа не буде лишена благодати Светог Духа и да тако не постане станиште лукавих страсти.
Онај ко избегава испразну славу овог света у својој души осећа славу будућег века.
Мрзи спокој и срећан живот како би сачувао непомућене мисли.
Клони се мноштва сусрета и брини се за своју душу да сачуваш душевни мир.
Избегавај мале грехове да не би пао у веће.
Корисније је васкрснути своју душу од страсти размишљајући о Божанском него васкрсавати мртве.
Многи су чинили дивна дела, васкрсавали су мртве, подвизавали су се како би извели заблуделе на пут спасења и чинили велика чуда. Многи су уз њихову помоћ доведени до познања Бога. Ипак, касније су они који су васкрсавали мртве падали у срамне страсти. И самим тим, својим греховним делима, која су постајала јавна, саблажњавали су многе. Заправо су сами били болесни, али су се уместо да се брину за своје душевно здравље, бацили на пучину овог света како би лечили и спасавали душе других, погубивши на тај начин и своју наду, и душу.
Онај коме је мрска обмана и расејеност ума у световним стварима, види у свом срцу Владику и свог Господа.
Да би Бог обратио пажњу на наше врлине оне треба да буду праћене телесним уздржањем и чистом савешћу.
Боље је живети с орловима него с похлепнима и незаситима.
Боље је живети с сакатим и одбаченим човеком него с гордим.
Боље је бити прогањан него гонити; боље је бити разапет него разапињати; боље је бити вређан него вређати; боље је бити оклеветан него клеветати.
Самооправдању нема места у животу хришћанина и нема га нигде у Христовом учењу.
Ако волиш кротост видећеш мир у својој души. А ако се удостојиш да стекнеш мир, радоваћеш се у сваком искушењу.
Бог трпи све наше немоћи, али не подноси онога ко све време ропће и кажњава га како би га поправио.
Уста и срце која у сваком искушењу благодаре Богу, добијају Његов благослов и Божанску благодат.
Божанској благодати претходи смиреномудреност, а Божијој казни – надменост.
Кад је твој живот по Богу, немој туговати због својих невоља и љутих страсти, јер ће ти их Бог одузети једног дивног дана. Немој се плашити ни смрти, зато што је Бог припремио будућа добра како би учинио да будеш изнад смрти.
Са руског Марина Тодић
преузето: http://www.pravoslavie.ru/srpska/62298.htm
