Свети Владика Николај Охридски и Жички
Опште познати и опште употребљавани поздрав код српског народа јесте: Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Када је турски председник владе долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда, од Београда до Кајмакчалана.
Међутим, искусили смо, у више прилика, да се тај класични српски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. Y више прилика, при доласку на неку црквену свечаност, ми смо поздрављали школску децу са Помози Бог!, на шта су деца ћутала (јер нису умела да одговоре), или пак одговарала са Добар дан! и Здраво! И тако доживљујемо једну аномалију да оно што је код нас добро, странци цене и држе, а ми сами заборављамо и одбацујемо.
Ово непријатно искуство побуђује нас да распишемо свештенству Жичке епархије следеће:
1. Нека се свештеници сами што чешће у сусрету с људима служе са овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину, како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе овим добрим поздравом.
3. Нека свештеници, вероучитељи, приме ово к срцу и науче ђаке да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
4. Тамо, где световна лица предају веронауку, нека надлежни пароси упознаду их са овим нашим расписом, и подејствују да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.
