Свети Јован Златоусти
О (не)доласку недељом у цркву.
„Како да не жалимо оне, који се ретко обраћају и мало прилазе ка светој цркви, тој општој матери свих? Какав посао можеш да наведеш, који би пречи био од тога? Какав збор може да буде кориснији од збора црквенога? Или шта ти пречи да то не чиниш? У седмици је седам дана, тих седам нама Бог није с нама разделио тако, да би себи задржао више, а нама дао мање; Он их није ни на двоје преполовио: није три узео и три дао него је теби оставио шест дана, а Себи је само један задржао. Па ти нећеш ни у тај дан да се уздржиш од земаљских послова, него као што чине светогрдници, тако и ти поступаш према томе дану, отимајући га и употребљавајући га на земаљске послове, а знаш да је то свети дан, који је одређен да се слуша духовна наука.
Па шта ја говорим о цијеломе дану?
Оно што је учинила удовица при дељењу милостиње (Марк. 12,42 и сл.), то учини и ти у погледу времена у дану. Она је положила двије лепте и заслужила је велику милост у Бога; употреби и ти два сата за Бога, и унећеш у кућу своју добит многобројних дана. Нећеш ли, тада пази, да не изгубиш трудове многих година ради тога, што нећеш ни за мали део дана да се уздржиш од земаљских послова! Ако ти долазиш овамо у години само један или два пута, то кажи, чему можемо да те научимо у погледу душе, тијела, бесмртија, крштења, опроштаја грехова, виших и нижих ствари, човечије природе, анђела, сплетака демонских, лукавства ђавола, морала, догмата, праве вере, нечастивих јереси? А све ово, и још много више, мора хришћанин да зна и на све то да одговара, кад га питају. Међу тим од свега тога ви не можете ни најмањи део да знате, кад долазите овамо тек један пут, и то уз пут, и кад је какав празник, а не што вам је душа побожно расположена“.
