„Блажени вси бојашчисја Господа„
Псалам 127, ст. 1
Живот у Христу је друго име за исповедање хришћанске вере за сваког крштеног човека који своју веру не своди само на обредну форму. Он представља исход напора свеколиког човековог бића ка ходању путем спасења, који је по Речи Господњој тесан и тегобан (в. Мт 7, 13). Милошћу Божијом и по мери свога труда, сваки хришћанин постаје причасник Радости у Господу, сена добара која ће доћи (Јевр. 10, 1). У тој „борби непрестаној“ и човеков разум има своју улогу.
Колико год имали свест о недокучивости висина и дубина Христове науке захватима човековог разума, неким искушењима са којима се верујућа душа суочава могуће је одолети ангажовањем разума. И то без великих умних напрезања, уколико се човек потруди да стекне довољно знања о својој вери, духовно се напајајући из непомућених извора правоверја. У данашње време, препуно многоврсних саблазни, богобојажљива душа недовољно утврђена у вери лако може да се обрете у смутњи. Један упечатљив пример ситуације која смућује вернике представља догађај који се десио недавно, о којем су извештавали домаћи електронски и штампани медији. Реч је о венчању глумице Вјере Мујовић и, по наводима из текста објављеног у дневном листу „Блиц“ (његовој електронској верзији може се приступити преко интернет адресе http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/557513/Udala-se-Vjera-Mujovic), немачког протестанта Др Штефан Прајса. Венчање је обављено у Саборној цркви у Београду.
Учење Православне Цркве о браку и породици у појединим својим деловима досеже изузетне висине, у чијем осазнавању чак и највиша световна знања, као и надареност и префињеност у њиховом коришћењу као интелектуалног апарата није од великог значаја. Стога је разумљиво што код верника могу да се појаве недоумице око неких питања у вези учења о светој тајни брака, јер се освајање њених високих духовних кота постиже вером окрилаћеном световрлинским трудом, превасходно постом и молитвом, а не интелектуалном акробатиком. У мањој или већој мери то важи и за друге аспекте учења Цркве. Ипак, у погледу догађаја о којем је овде реч, исправан православни став може се установити невеликим напором разума. Наравно, уз претпоставку минимума познавања своје вере, а првенствено учења Цркве о браку и црквених канона. Тај минимум доступан је сваком православном хришћанину.
Један званични црквени нормативни акт чини се сасвим довољним за исправно расуђивање о догађају који је повод овом тексту. Његов назив гласи:
БРАЧНА ПРАВИЛА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (БП)
II ДОПУЊЕНО И ИСПРАВЉЕНО ИЗДАЊЕ
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА
Београд 1994.
У њему, поред осталог, пише и следеће:
㤠12
Неуклоњиве личне сметње за склапање брака јесу:
1) ненавршена шеснаеста година за мушко и четрнаеста за женско; Фуснота 3: Тачка 1 не примењује се (Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961.).
2) црквено сродство у правој линији, без обзира на степен сродства;
3) крвно сродство у побочној линији, до четвртог степена закључно;
4) двородно сродство до трећег степена закључно, као и сродство између два брата и две сестре; Фуснота 4: „На образложени предлог епархијског архијереја може, у изузетним случајевима, Свети архијерејски синод разрешити IV степен двородног сродства где су у питању брат и сестра с једне и брат и сестра с друге стране.“ (АСБр. 20/Зап. 15 из 1948. год.).
5) духовно сродство и сродство по усвојењу до другог степена закључно;
6) сродство из ванбрачног рођења у правој линији без обзира на степен сродства, а у побочној линији до трећег степена закључно;
7) постојећи брак;
8) ранија четири брака истога лица;
9) разлика вере;
10) коначно искључење из црквене заједнице;
11) свештенички чин;
12) монашки завет (мала и велика схима);
13) доживотна забрана ступања у брак на основу закона или правоснажне пресуде.
§ 13
Уклоњиве личне сметње за склапање брака јесу:
1) ненавршена осамнаеста година за мушко а шеснаеста за женско; Фуснота 5: Тачка 1 не примењује се (Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961. год.).
2) крвно сродство у побочној линији од петог до седмог степена закључно;
3) двородно сродство од четвртог до шестог степена закључно, осим случаја назначеног у § 12 т. 4;
4) трородно сродство до трећег степена закључно;
5) духовно сродство и сродство по усвојењу од трећег до седмог степена закључно;
6) ништаван брак, док није престао или није судски поништен;
7) ранија три брака истога лица;
8) разлика вероисповести;
9) прељуба између лица која желе ступити у брак, извршена за време док је прељубник живео не одвојено од свога брачног друга;
10) заједничко рађење о глави брачном другу једнога од лица која желе ступити у брак.
11) Старост преко 70 година за мушко и 60 за женско, као и разлика у годинама међу супружницима преко 15 година (Син. бр. 2410/Зап. 586 из 1937.)
….
§ 25
Разлика вероисповести (§ 13 т. 8) чини брачну сметњу, ако једно брачно лице припада верској заједници чије је крштење признато као пуноважно у православној Цркви, али та заједница није у саставу православне Цркве.„
Из горе наведених параграфа Брачних правила изван сваке сумње је да венчање о којем се овде ради представља чин безакоња, односно кршења црквеног поретка. Никаква велеученост и надпросечна проницљивост нису потребни да би се то закључило. Истицање ауторитета свештених лица (посебно више јерархије која се спрам оваквих саблазни поставља покровитељски или их, у најмању руку, прећуткује) као разлог за уздржавање од сопственог става као члана Цркве – Тела Христовог указује на одрицање од сопствене одговорности пред Главом Цркве. Ту одговорност сви имамо, по мери дарова Духа Светога, посебно дара разликовања духова (1 Кор. 12, 10). И зато немамо право да ћутимо, ако себе сматрамо истинским чадима Мајке Цркве. Јер, и свети и богоносни оци минулих векова уче нас да је чувар вере православне црквени народ (в. Посланица Источних Патријараха 1848. год.), дакле читав крштени народ, а не само свештеноначалије. Зато поручујемо свој браћи и сестрама у Христу да проговоре јасно и гласно својом православном савешћу када се догоди нешто попут овде поменутог венчања – венчања не пред Лицем Божијим, којим оно бива „венчање славом и чашћу“ (по речима молитве свештеника који савршава чин венчања), односно венчања лишеног венаца победе.
Наш црквени живот последњих година огрезао је у безакоњу, највише заслугом административног врха СПЦ. Архијереји, који су пред Господом најодговорнији стање вере у народу, укључивши и богослужбени поредак у најширем смислу, не само да нису на највишој духовној осматрачници на коју су Милошћу Божијом призвани, већ и свесно и систематски крше тај поредак, газећи каноне наше Свете Цркве. Зато посебно окрепљујуће делују речи које је поводом саблажњујућег венчања изговорио један истински светосавски свештеник, отац Небојша Стевић из Крагујевца, који свештенослужи под омофором владике рашко-призренског и кососвско-метохијског гг Артемија1.
[youtube_sc url=“https://www.youtube.com/watch?v=Jqo5DDG0XF0″]
Обратити пажњу на одговор о.Небојше Стевића, о венчању православних са иновернима. (1:30:21)
Ако нам треба ауторитет као покриће за сопствени став, отац Небојша га свакако има, јер је и лично био жртва безакоња у СПЦ.
Нека нам срца не буду испуњена малодушјем, а вилице зазидане када се се урушавају темељи вере и црквеног поретка. Јер, по речима св. Григорија Богослова, ћутањем се издаје Бог.
С љубављу у Господа,
Братство Светог краља Милутина
1) изговорено на трибини са темом „Исповедање православне вере“, одржаној 19. 05. 2015. год. у Шапцу, у организацији СНО „Срби на окуп“, МО за Мачву и ПНХЗ „Братство св. краља Милутина“
