Свети Никодим Светогорац: ПОГРЕШНО ЈЕ СМАТРАТИ ПРЕВЕЛИКУ ТУГУ ЗБОГ УЧИЊЕНОГ ГРЕХА ЗА ВРЛИНУ

Sveti Nikodim Svetogorac

Погрешно мисле они који сматрају превелику тугу, која код њих настаје по учињеном греху, за врлину. Не увиђају да та превелика туга бива због гордости и самоуверености и да баш она доказује да се много уздају у себе и своју снагу. Мислећи да су нешто велико, узели су на себе много у нади да ће сопственим снагама то савладати. Увидевши после пада да су слаби, чуде се као да су доживели нешто неочекивано, тугују и падају у малодушност, јер виде да су срушени идоли (а то су они сами) на које су полагали све наде. То се не догађа човеку који се узда једино у Бога и не очекује ништа добро од себе. Он и када падне у какав грех, премда осећа тегобу и жалости се, ипак не мучи се толико јер зна да је пад дошао због његове слабости, и то за њега није нешто неочекивано и ново.

 

Свети Никодим Светогорац из књиге ,,Невидљива борба“

Повезани чланци

Небеска Литургија, Свети Владика Николај охридски и жички

Небеска Литургија, Свети Владика Николај охридски и жички

НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА Хај, шта се оно чује из даљине:Дал су вјетри, дал су вихорови,Ил шуморе горе јаворове,Ил са земљом трава разговара,Ил пјевају на небеси звијезде? Нит су вјетри, нит су вихорови,Нит шуморе горе јаворове,Нит са земљом трава разговара,Нит пјевају на...

Оци и учитељи Цркве о позоришним представама и забавама

Оци и учитељи Цркве о позоришним представама и забавама

Морална процена неких видова разоноде ОЦИ И УЧИТЕЉИ ЦРКВЕ О ПОЗОРИШНИМ ПРЕДСТАВАМА И ЗАБАВАМА Хришћанин има свету обавезу да строго прати и осматра да ли му је све потпуно корисно, да ли све служи његовом морално-духовном узрастању и напредовању, да ли поседује неку...

КАДА СЕ КОЈИ ПСАЛАМ ЧИТА

КАДА СЕ КОЈИ ПСАЛАМ ЧИТА

Поуке светог Арсенија Кападокијског везано за прилике у којима треба читати поједине Псалме Приликом сађења стабала или лозе, да би донели плодове. Да би Господ просветлио оне који иду на сабор (на зборове). Да се зло одагна од људи, како не би неправедно мучили своје...