Свети Никодим Светогорац: КАКО СЕ ТРЕБА БОРИТИ ПРОТИВ СВОЈЕ ЧУЛНЕ ВОЉЕ И ШТА ВАЉА ПРЕДУЗИМАТИ ДА НАМ ВРЛИНА ПОСТАНЕ НАВИКА


Sveti Nikodim Svetogorac

Сваки пут када се бориш да ли да се поведеш за својом чулном, страсном вољом или за вољом Божјом, поступи овако:

1) Чим осетиш да се у теби буди чулна и страсна воља, одмах јој се успротиви, не поводи се за њом ни најмање, угуши је и одбаци од себе.

2) Да би у томе успео, омрзни је одмах као непријатеља који хоће да ти погуби душу.

3) Али не заборављај при том да позовеш у помоћ Господа и умолиш да ти да снаге за то, јер без Њега не можеш ништа постићи.

То троје помоћи ће ти да победиш страсну жељу.

Али то је само одбијање непријатеља. Ако желиш да га потпуно уништиш, учини нешто што је сасвим супротно од онога на што те је наводила страсна жеља, и, ако је могуће, заповеди себи да то чиниш увек. Ово последње ће те најзад сасвим избавити од поновне појаве искушења те врсте.

Да објаснимо то примером. Представимо да те је ко чиме ожалостио, да си се онерасположио, раздражио и зажелео да му се осветиш. Пази добро и похитај да сазнаш да те то не води добру, зато заузми борбени став и брани се.

1) Сасеци све то још у корену и не дозволи вољи да стане на ту страну, тобож праву. То значи успротивити се.

2) Али нерасположење, раздраженост и жеља за осветом још увек су готови да нападну. Зато их омрзни као непријатеље из жеље да сачуваш себе, тако да можеш искрено рећи: Мрзим на лаж и гадим се на њу (Пс. 119,163) или:Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми (Пс. 139,22). То је велики удар за њих и они ће се одбити, али неће ишчезнути.

3) Затим завапи Господу: Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш (Пс. 70,1). И не престај вапити док не нестане ни трага од непријатељских напада и док не завлада мир у души.

4) Кад се тако умириш, учини ономе ко те је ожалостио нешто по чему ће увидети твоје добро расположење према њему. Реци му лепу реч, учини му пријатељску услугу и томе слично. То ће бити испуњење онога што заповеда свети цар Давид: Клони се зла, и учини добро (Пс. 34,14).

Кад се тако поступа, онда врлина човеку прелази у навику и служи за оклоп против рђавих склоности. А то је за непријатеља потпуни пораз и пропаст.

Све чини с чврстом унутрашњом одлучношћу да би се рђаве склоности заувек онемогућиле.

Труди се, исто тако, да и у другим случајевима произведеш и укорениш у себи одговарајућа осећања и расположења. То ће изагнати страст из срца и заменити је противном врлином, што је циљ духовног живота.

Изнећу ти опште упутство светих отаца за све случајеве.

У нашој души постоје три моћи: мисаона, осећајна и раздражљива. Пошто су те три моћи повређене, рађају се од њих три врсте грешних мисли и склоности. Од мисаоне проистичу зле мисли неверовања, незахвалности према Богу и роптања против Бога, заборављање Бога, незнање божанских истина, неразумности и грешне мисли сваке врсте. Од осећајне моћи проистичу зле склоности сластољубља, славољубља, среброљубља у свим њиховим многобројним облицима, што све опет представља врсту угађања себи. Од раздражљиве моћи проистичу помисли гнева, мржње, зависти, освете, злурадости, злобе и уопште зле мисли.

Све те мисли и склоности мораш побеђивати на већ показати начин, то јест, старајуђи се да им увек противставиш осећања и расположења која су им потпуно супротна:

неверовању – тврду веру у Бога, роптању – искрену благодарност Богу за све, заборављању Бога – непрестано сећање на Бога који је свуда и све одржава.

незнању – дубоко созерцање свих спасоносних хришћанских истина, неразумности – јасно разликовање добра од зла, хулним помислима – хваљење и слављење Бога, сластољубљу – пост и уздржавање сваке врсте, славољубљу – смерност и жељу да будеш незнан, среброљубљу – задовољство малим и љубав према сиромаштву, гневу – кроткост, мржњи – љубав, зависти – радовање туђем добру, освети – праштање, злурадости – сажаљење, злоби – незлобивост. Сабраћу све то са св. Максимом у неколико речи: „Украси своју мисаону моћ непрестаним сећањем на Бога, молитвом и познавањем божанских истина; осећајну моћ – одречењем себе и ослобођењем од сваког угађања себи, а раздражљивост љубављу, и буди уверен – светлост се твога ума никада неће помрачити и поменуте зле мисли неће у теби имати места“. Ако будеш јутром, вечером и у току читавог дана будио у себи небројена благодарна осећања и расположења, невидљиви непријатељи ти се неће приближити, јер ћеш личити на војсковођу који непрестано врши смотру своје војске и постројава је у бојни ред, а на њега није саветно нападати. И то непријатељи знају.

Само тим путем – супротстављањем врлина страстима – можеш искоренити страсти из себе и заузети сигуран став. Јер док корење страсти остаје у човеку, оно ће увек пуштати изданке и гушити и онемогућавати врлине.

Ту се човек стално излаже опасности да поново падне у раније грехове и упропасти све што је постигао.

Зато се бори на показани начин све док не уништиш и не истребиш страсну навику против које устајеш, јер као што је ова навика ојачала честим понављањем, тако је за њено слабљење и уништење потребно непрекидно практиковати врлину која јој је противна, која се с њом бори и побеђује је. Ако се та врлина буде упорно практиковала, страсна навика слаби и гине, а врлина и навика да се чини добро све се више укорењује. Није потребно да ти кажем и то да је за постизање добре навике неопходно чинити више добрих дела него што је за рђаву навику потребно чинити злих, зато што се рђаве навике брже укорењују, пошто имају за помоћника грех који живи у нама. То је угађање себи. Зато ма како да ти се напор учини тешким, ти га, знајући слабост своје добре и јачину своје страсне воље, не прекидај него приморавај себе на тај напор. Нека је твој рад у почетку и несавршен, али он ће одржавати твоју храброст у борби и пробијати пут победи.

Бори се јуначки не само са јаким него и са малим и слабијим нападима страсти. Јер мали напади крче пут великим, особито када пређу у навику. Искуство је више пута потврдило да када се ко не стара да избаци из срца мале страсне жеље, пошто је већ победио велике, тај ће се изложити изненадном и неочекиваном и тако снажном нападу непријатеља да неће одолети, него ће пасти још дубље него раније.

Напомињем ти још да мораш сасецати и одбацивати од себе сваку привезаност за ма шта (ма то било и дозвољено али не и неопходно), чим само приметиш да то слаби одлучност твоје воље, отклања твоју пажњу од тебе и квари поредак побожног живота који си устројио, као што су на пример: шетње, познанства, разговори, вечере, ручкови, спавање и слично. Много ћеш користи имати од тога, научићеш се да побеђујеш себе и у свему другом, постаћеш снажнији и искуснији у борби са искушењима, избећи ћеш многе и многе замке злог духа, који уме да их поставља на тим на изглед безопасним стазама, и, веруј, чинићеш оно што је угодно Богу.

Ако послушаш моје савете и храбро отпочнеш извршавати поменуте свете подвиге, буди уверен да ћеш за кратко време постићи успех и постати истински, а не лажно и само по имену, духован. Но знај да је противљење самоме себи у овом случају неопходни закон, који искључује свако самонаслађивање, чак и у духовном смислу. Ако мешаш једно с другим, или чиниш само оно што ти је пријатно, макар то било и духовне природе, покварићеш читаву ствар. Трудићеш се али нећеш имати користи: донећеш само цвет без плода и ни у чему се духовном стварно ни сигурно нећеш усталити. Изгледаће да имаш нечег духовног али уствари тога неће бити. Јер све истински духовно долази благодаћу Светога Духа, а благодат се настањује само у онима који су разапели себе добровољним страдањима и лишавањима без икаквог жаљења себе и кроз то се сјединили са распетим за њих Господом Спаситељем нашим.

 

Свети Никодим Светогорац из књиге ,,Невидљива борба“