Ако желиш да победиш злог духа што је могуће лакше и брже неопходно је да се бориш против свих својих страсти храбро и непрекидно а особито противу самољубља, угађања себи и жаљења себе, зато што оно служи за корен и извор свих страсти и што се оно не може укротити ничим до радосним примањем невоља, лишавања, неоснованих оптужби и угњетавања од стране људи. Ако се то испушта из вида и човек и даље жали себе, онда су напори безуспешни и победе несавршене и несигурне.
Зато борба мора бити непрекидна и мора се водити с великом душевном храброшћу. До храбрости се ипак може лако доћи ако се измоли од Бога. Изиђи, дакле, на бојно поље без колебања. Ако ти дође и уплаши те помисао да је зао дух јак а ти слаб, сети се да је Бог свемоћан и да те Он воли. Сети се да те помажу хорови анђела и молитве као што је написано за Амалика: Господ ће скривеном руком ратовати против Амалика (II Мој. 17,16). Колико је слабих жена и колико је недорасле деце подигла на борбу мисао о тако великој помоћи. И одржали су победу, победили су сву мудрост света, сва лукавства непријатеља – злог духа и сву злобу ада.
Зато се никако не смеш плашити када се почну ројити мисли да је борба коју подижу непријатељи против тебе страшна, да нема свршетка и да ће се протегнути до краја живота, да те неће мимоићи падања и да ће се она понављати много пута и на разне начине. Знај да се наши непријатељи са свима својим лукавствима налазе под руком нашег божанског Војсковође, Господа Исуса Христа, у чију част и славу ти и војујеш. Пошто те Он сам води у борбу, свакако да неће допустити да непријатељи учине над тобом насиље, ако ти сам од своје воље не пређеш на страну непријатеља, него ће се Сам борити за тебе и предаће непријатеље у твоје руке кад Му то буде угодно, као што је написано: Господ Бог твој иде усред окола твојега да те избави и да ти преда непријатеље твоје (V Мој. 23,14).
Ако Господ успори да ти да потпуну победу над непријатељима и одложи је до последњег дана твог живота, знај да и то чини само ради твог добра, само ти не уступај и не престај водити борбу свом снагом. Макар бивао и рањаван, не одбацуј оружје и не бежи с бојног поља. Имај само једну намеру – борити се и борити се свим одушевљењем и свом храброшћу, јер је то неопходно. Нема човека кога би мимоишла борба у животу. А ко не води борбу против страсти, тај ће неминовно бити предан смрти.
Корисно је да стално мислиш зашто је Богу угодно да нас остави у том борбеном положају. А ево зашто. Као што некада, водећи Израиљ у обећану земљу, Бог није наредио да се истребе сви народи, него је оставио пет туђих и непријатељски према Израиљу расположених племена, – прво зато да би видео да ли је чврста вера изабраног народа и да ли верно испуњава Његове заповести, а друго да би научио Свој народ да води борбу, (Суд. 1:1-4), – тако не истребљује Он одједном ни све наше страсти, него их оставља да живе у нама, да се боре с нама до саме смрти, да би испитао нашу љубав према Њему и нашу покорност Његовој вољи и да би нас научио духовној борби.
Будући стално окружени толиким и таквим непријатељима који нас страховито мрзе, не можемо очекивати мир и прекид непријатељства, него морамо у сваком тренутку бити спремни за борбу и чим је непријатељи најаве, одмах храбро улазити у њу.
Разуме се, боље би било да нисмо у почетку отварали своју душу и пуштали унутра страсти. Сада, када су оне прокрчиле пут не можемо више бити безбрижни него се морамо оружати против њих да би их изгнали из себе. Оне су бестидне и упорне и неће изићи ако их не истерамо силом.
Свети Никодим Светогорац из књиге ,,Невидљива борба“
