Производ гвожђа и камена је ватра. Производ многоговорљивости и шале је лаж.
Лаж је ишчезнуће љубави. Кривоклетство је порицање Бога.
Ниједан паметан човек не би требало да мисли да је лаж мали грех, јер нема греха против кога би Пресвети Дух изрекао тако страшну пресуду као против лажи. Ако ће Бог погубити све који говоре лаж, као што Давид каже (Пс.5,7), шта тек заслужују они који лаж спајају са заклетвом.
Виђао сам људе који се хвале својом лажју, и који духовитошћу и шупљим фразама изазивају смех, те код слушалаца жалосно искорењују плач.
Када нас виде како у самом почетку покушавамо да слушање непристојних прича опасног предавача избегнемо као кужну болест, демони покушавају да нас обману помоћу две помисли: „Немој да вређаш приповедача“, шапћу нам, или: „Немој се приказивати побожнији од осталих“. Одскочи, не оклевај! Иначе ће те смешне мисли узнемиравати за време молитве. И немој само да избегаваш, него и побожно растурај такво рђаво друштванце, бацајући пред њих на средину помисао на смрт и Последњи суд. Боље ти је да се при томе попрскаш мало и славољубљем, само да будеш узрочник опште користи.
Лицемерство је мајка лажи, а често и њен непосредни повод. Неки тврде да лицемерство није ништа друго до вежбање у лажи и творац лажи, са којом је помешано кривоклетство, достојно најтеже казне.
Ономе који је стекао страх Господњи, лаж постаје туђа, јер за неподмитљивог судију има своју савест.
Као и у свим страстима, тако и у лажи видимо различиту штету: друкчији је суд ономе који лаже у страху од мука, а друкчији ономе који лаже без икакве стварне опасности. Један лаже ради увесељавања, други – ради сластољубља; један, да присутнима приреди весеље, а други, да ближњем сплете мрежу и нанесе зло.
Власти прогоне лаж под претњом тешких казни, али је много суза потпуно уништава.
Ко лаже, изговара се често околностима, и оно што је пропаст за душу сматра добрим делом. Лажљив човек се издаје за подражаваоца Рааве (уп. Ис.Нав.2,1 и д.), и говори да сопственом пропашћу друге спасава.
Лаж ћемо моћи употребити тек када се потпуно будемо очистили од ње, премда ни тада не без страха Божијег и не без крупног разлога.
Мало дете не зна за лаж. Не зна за њу ни душа која више у себи нема лукавства.
Онај који се развеселио вином, и против своје воље у свему говори истину. И онај који се опио умилењем, није у стању да слаже.
Дванаести ступањ: онај који се попео, стекао је корен врлина.