Као у поноћ, при изненадној великој буци са неба, ужасне громове, страшне муње и земљотресе, долази страх у све који чине зло и, размисливши о томе, почињу да се ударају у груди, лежећи на постељама, јер немају где да беже и где да се сакрију: тако ће и у онај час Христос забљеснути изненада, као најбржа муња и ужаснуће сву земљу; страшно ће затрубити труба са неба и пробудити упокојене; небеса и њихове силе ће се поколебати; и сва земља, као вода у мору, устрептаће од лица славе Његове, јер ће страшни огањ потећи од лица Његова, очишћујући земљу од свега, што ју је оскврнило.
Ад ће отворити врата своја. Смрт ће доћи у доконост, јер ће природа људска, чувши трубни глас, оживети.
Чудно дело, љубљена браћо, видети, како ће се у један час, кости људске природе, стварно, у неизмерном броју, слично мноштву риба које круже по мору, у једном трептају ока, устремити свака ка свом саставу.
Васкрснути ће завапити и рећи: „Слава Ономе, Који нас је сабрао и васкрснуо по човекољубљу Своме!“
Тада ће се праведници зарадовати; са славом у сусрет Бесмртном Женику ће бити вазнети на облацима, сви који Га љубе и који су се старали да испуне вољу Његову. У којој мери је сваки овде очистио срце своје, у тој мери ће тада видети славу Његову; и како Га је желео овде, тако ће се наситити љубављу Његовом!
У тај час, и првосаздани Адам, видевши страшно мноштво народа, удивиће се, што је само од њега и његове супруге, произашло толико мноштво народа; и удививши се, још боље прославити Бога Саздатеља за то, што су они, који су произашли од једне твари и једне природе, постали њихови наследници, како у Рају и Царству, тако и у Аду.
Слава Јединоме, Премудроме Богу!