Похођење православних светиња представља излажење у сусрет благодати Божјој. Верницима који се за њега достојно припреме, оно доноси велику духовну радост и оставаља дубоке трагове у њиховим душама. Додир са старим здањима, са манастирима и црквама и свеколиким благом њима заоденутим, испуњује богожедну душу посебним и непоновљивим надахнућем.
Натпис изнад кивота са моштима Светог краља Милутина
Уз Божју помоћ, и у надању да нам се збуде такво искуство, кренусмо из Шапца у вечерњим сатима на Св. Апостола и Јеванђелиста Луку/Св. Петра Цетињског, 18/31. октобра 2014. године, на поклоничко путовање у Бугарску. Уз нашег духовника и старешину Катакомбе Светог краља Милутина у Бадовинцима ЕРП у егзилу, јрм. оца Симеона, на пут је кренуо 21 поклоник, чланови ПНХЗ Братство Светог краља Милутина и остали верници. Мали аутобус, недовољан да прими све заинтересоване за путовање, био је испуњен до последњег места.
Светом краљу у походе…
Од оснивања нашег братства, пре више од 5 година, посета месту почивања светих моштију благоверног Србског краља и пред Престолом Славе Господње усрдног молитвеника за нас и свеколики Србски род представљала је један од наших најважнијих задатака. За све то време наша мала заједница прошла је кроз многа, понекад и веома велика, искушења и имала многе препрека на путу до испуњавања тог задатка. Када је Богу било угодно и када нас је Он, по неизмерном милосрђу Свом, оснажио да сва искушења и препрека надвладамо, кренули смо на многожељено путовање. Од самог поласка, осећали смо да је Он управљао нашим путовањем не гледајући на наше слабости, већ изливајући на нас Свој благослов. Прелазак државне границе одиграо се за веома кратко време и без икаквих проблема, иако смо у дане пред полазак помало стрепели у вези тога. (Исто је било и у повратку.)
Улаз у Рилски манастир
Прва светиња коју смо походили био је Рилски манастир. Он плени својом лепотом: на једном од висова предивног планинског ланца, богато украшеног четинарским шумама, на надморској висини од 1150m, налази се велелепни манастирски комплекс, изузетне архитектонике и орнаментике, како главне цркве наткриљене моћним пиргом кесара Хреље који закопчава 24 метра високе зидине манастира, тако и манастирских конака, библиотеке, ризнице, музеја и осталих здања.
Конак Рилског манастира
У његовом средишту налази се црква посвећена Пресветој Богородици, у којој се чувају мошти једног од највећих светилника православног Балкана и православне васељене, Светог Јована Рилског. Лепота главне манастирске цркве уистину је изузетна; подигнута је средином 18. века, има пет купола, три олтара и две капеле са стране, а посебну драгоценост представља златом окован иконостас, на чијем раскошном дуборезу су четири уметника радила пет година.
Црква Пресвете Богородице
Такође, и фреске којима је осликана главна црква, међу којима се сликарском композицијом и молитвеном подстицајношћу издваја она са ликом Светог Јована Рилског, трепетом испуњавају душе поклоника. На дан нашег доласка, служена је Света Архијерејска Литургија (тога дана Бугарска Православна Црква, као новокалендарска, прославља Свете Козму и Дамјана), тако да у манастиру било доста верног народа и бројно монаштво и мирско свештенство.
Братство Светог краља Милутина у Рилском манастиру
У манастиру смо изузетно топло примљени, и током кратког боравка у њему могли смо у доброј мери да осетимо његову величину као културно-историјског и духовног средишта Бугарске и читавог православног Балкана. Ипак, са жаљењем смо закључили да, због издашног финансирања манастира од стране државе, он неупоредиво више представља културно-историјски споменик него живу светињу. О помањкању исповедништва довољно говори и податак да је велика већина од преко 300 келија манастирског конака празна.
Источни део конака Рилског манастира
По плану путовања, следио је његов централни део, одлазак у Софију на поклоњење часним моштима Светог краља Милутина, небеског молитвеника и заштитника нашег братства. Тај део пута протекао је у посебно пријатној атмосфери, коју су својим дивним гласовима изаткале наше сестре у Христу, које су од о. Симеона добиле благослов да током путовања певају побожне песме. По раније постигнутом договору, испред цркве Свете Недеље која се налази у строгом центру Софије, сачекали су нас наши драги пријатељи, благочестиви бугарски хришћани Владимир, Дмитар и Татјана. Сусрет са њима причинио нам је посебну радост. Свештеник који је тога дана служио у цркви срдачно нас је дочекао.
Свештеник Кирил Попов са оцем Симеоном и србским поклоницима
[youtube_sc url=“http://youtu.be/5CCZVEDY6RQ“]
Беседа свештеника Кирила
У прелепом катедралном храму, који је током османске окупације више пута разаран и обнављан, наша радост досегла је врхунац. Свештеник је одржао пригодну беседу, из које је исијавало искрено гостопримство и братољубље, и у којој је наш домаћин, поред осталог, говорио и о значају који мошти србског светитеља које пребивају у софијском храму имају за верни народ престоног бугарског града и целе земље.
Игуман манастира Зограф, ерхимандрит Амвросије са братијом (други с лева)
Духовни доживљај додатно је увећан присуством у храму игумана светогорског манастира Зограф, са којим су наши поклоници касније срдачно причали, обрадовани његовим одлучним антиекуменистичким ставом у погледу актуелних збивања у православном свету. Поред дивно изрезбареног и украшеног ћивота у којем су положене светитељеве мошти, под началствовањем о. Симеона, служен је акатист Светом Краљу Милутину, током и после којег су сви присутни поклоници из наше групе осећали благодатну силу која их окружује, речима тешко описиву.
Јм. Симеон, игуман манастира катакомбе у Бадовинцима
У време нашег боравка, у храму је било 200-300 посетилаца, много више туриста него молитвено настројених верника, али им је ипак молитва Братства изузетно привукла пажњу. Пре акатиста, свештеник који нам је био домаћин поделио је свим поклоницима из Србије иконе Светог краља Милутина, мањег формата и пластификоване, са честицама платна којим су биле пресвучене мошти.
Кивот са моштима Светог краља Милутина
У храму су купљене 3 иконе Светог краља Милутина, за поклон катакомбама у Белој Паланки и Нишу и нашем Преосвећеном владики Артемију, са чијим смо благословом и кренули на поклоњење моштима Светог краља и осталим светињама. Посета цркви Свете Недеље завршена је сликањем испред ње, све са групном фотографијом на степеницама главног улаза у цркву.
Братсво Светог краља Милутина испред цркве Свете Недеље у Софији
Надаље, наши бугарски пријатељи повели су нас у обилазак осталих светиња Софије. Прво смо посетили катакомбну цркву Свете Петке, у којој се чувају честице моштију светитељке. Потом, цркве Светог Николе, такође катакомбне, па цркве Светог Георгија Победоносца из IV века, у којој се налазе честице моштију Светог Георгија.
Црква Светог Георгија Победоносца из IV века
О овој последњој светињи упечатљиво предавање је одржала сестра Татјана. У тој богомољи из ранохришћанског периода налазе се остаци крстионице у којој су обављана групна крштења погружавањем, а иза ње гроб новомученика Георгија, пострадалог од Турака.
Гроб Светог новомученика Георгија
Обилазак је настављен посетом руској цркви Светог Николаја Мирликијског, у којој су нам свештеници изнели честице моштију које се тамо чувају на поклоњење и целивање. Њиховом изузетном љубазношћу, одведени смо и до крипте у којој се налази гроб архиепископа Серафима Новог, великог борца против екуменизма.
Гроб Архиепископа Серафима Новог
Поред његовог гроба, верници остављају молитве исписане на листу папира, верујући да их тада Господ нарочитом милошћу Својом испуњава. Уследила је посета цркви Свете Софије, задужбини Светог краља Милутина, испод које се налазе катакомбе у којима су вршена богослужења у време прогона Цркве првих векова, а које се могу видети кроз застакљени под наоса.
Србски поклоници испред цркве Светог Александра Невског у Софији
Потом, цркви Светог Александра Невског (која је, до изградње Храма Светог Саве у Београду, представљала највећи православни храм на Балкану) и још једној старој цркви Свете Петке. Обилазак је завршен окупљањем испред Храма Свете Недеље, на месту на којем је и започет. Растанак са трома наших пријатеља и домаћина био је дирљив, а као знак захвалности и братске пажње предали смо им скромне дарове: освештано уље са гроба Светог Николаја Србског и са гроба Аве Јустина Ћелијског, књижицу житија Аве Јустина Ћелијског и Псалтир Пресвете Богородице. После тога, духовно испуњени и разноврсним утисцима обогаћени, запутили смо назад, у Србију.
Наставиће се…
Галерија фотографија:
