О ГНЕВУ, РАЗДРАЖЉИВОСТИ, ЗЛОПАМЋЕЊУ – СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА

О ГНЕВУ, РАЗДРАЖЉИВОСТИ, ЗЛОПАМЋЕЊУ

Не дај да те зло побиједи, него побиједи зло добрим.
Римљ. 12, 21

Пре се сложи да идеш на мач, него да се предаш гневу. Почетак гнева је самољубље. Гнев се претвара у злобу и злопамћење када се дуго задржава у срцу.
На све могуће начине гуши пориве самољубља, злобе и раздражљивости.
Знај да ако из тебе изађе огањ и опече друге, онда ће Бог од твоје руке да затражи душе оних које је спалио твој огањ. Ако ти ниси онај који баца у огањ, али се слажеш с онима који то чине и наслађујеш се тиме, онда ћеш на Суду да будеш убројан мећу саучеснике. Ко скрива у свом срцу злопамћење, тај је налик на онога који гаји змију у грудима својим. Злоба чини људе безумнима. Онај који у срцу носи злобу, тај се лишава права да чита молитву „Оче наш“.
Многи од злобних људи држе постове, али су спремни да некога живог прогутају. Тешко умиру они који имају у себи осећај злобе: душа таквога неће видети Бога.
Шта може да буде страшније од злобе? Јер се ђаво назива духом злобе. Злобан носи на себи адски печат. Злобни људи постају све мрачнији и суше се.
У Светом Јеванђељу је речено да онај који брата свога назове будалом, биће крив паклу огњеноме (Матеј. 5, 22), а шта рећи за оне који гаје злобу према својим ближњим? Срце испуњено гневом је налик на котао који ври; очи као искре постају црвене и светле се, жиле се напрежу, подижу се обрве и коса, зуби шкргућу; у гневу се сав човек мења, цео његов изглед постаје налик на демонски.
Тешко свету од злобе, али још је теже ономе који има злобу, јер „сваки који мрзи брата својега јесте човјекоубица“ (1 Јован. 3,15). А они који поседују узајамну љубав су названи вољеним ученицима Христовим.
Гнев је опасан као саветник: шта је предузето у гневу или злоби, то никада није благоразумно.
Ако осећаш у срцу убиствено зло према ближњем, муче те зле мисли о увредама које ти је он причинио – ево ти средства да се избавиш од унутрашње тескобе: замисли мноштво твојих грехова неизбројивих и како их код тебе трпи Владика живота твог, како ти Он свакодневно и безброј пута опрашта, ако Га ти молиш за то. А ти нећеш да опростиш ближњем неколико напада страсти.
Немој се смућивати и љутити када ти неко говори у лице неправду, или изражава неправедне претензије, или говори увредљиве речи, или смело изобличава неку твоју слабост, неправичност коју ти из самољубља не примећујеш код себе. Одстрани самољубље и гордост, размисли хладнокрвно о томе и брзо тражи опроштај због своје кривице и убудуће се труди да се исправиш. Чак скромно покажи осмех на лицу и промени злобу у мир. Огањ се не гаси огњем, већ љубављу, добродушношћу можеш да угушиш злобу раздраженог. Ако се тако не уразуми, онда покушај да употребиш друге мере да га излечиш, да не би њиме дефинитивно завладала злоба и гнев и да не би свака наша жртва постала небогоугодна.
Главно је да се срце учини чистим. Нечисто је оно од самољубља у коме живе и делују све страсти.
Сву пажњу и труд усмерите на гашење плаховитости, учите се да је сузбијате, да је гушите чим се појави. Чини се да је плаховитост ништа, али ту се ради о егоизму, о грешном човеку.
Немој се смућивати због неуспеха и непокорности срца које је сад тихо, а у следећем тренутку већ ври. Ломите себе и Господа молите да вас сломи… Молите се и сами сабирајте мисли које би послужиле као вода против овог огња.
Имајте сећање на Бога и сећање на смрт. Ове две помисли су основа свега доброг и прогнање свега лошег.
Дакле, бежите од гнева, раздражљивости и злопамћења као од смртоносног отрова који убија наша срца!

Повезани чланци

Небеска Литургија, Свети Владика Николај охридски и жички

Небеска Литургија, Свети Владика Николај охридски и жички

НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА Хај, шта се оно чује из даљине:Дал су вјетри, дал су вихорови,Ил шуморе горе јаворове,Ил са земљом трава разговара,Ил пјевају на небеси звијезде? Нит су вјетри, нит су вихорови,Нит шуморе горе јаворове,Нит са земљом трава разговара,Нит пјевају на...

Оци и учитељи Цркве о позоришним представама и забавама

Оци и учитељи Цркве о позоришним представама и забавама

Морална процена неких видова разоноде ОЦИ И УЧИТЕЉИ ЦРКВЕ О ПОЗОРИШНИМ ПРЕДСТАВАМА И ЗАБАВАМА Хришћанин има свету обавезу да строго прати и осматра да ли му је све потпуно корисно, да ли све служи његовом морално-духовном узрастању и напредовању, да ли поседује неку...

КАДА СЕ КОЈИ ПСАЛАМ ЧИТА

КАДА СЕ КОЈИ ПСАЛАМ ЧИТА

Поуке светог Арсенија Кападокијског везано за прилике у којима треба читати поједине Псалме Приликом сађења стабала или лозе, да би донели плодове. Да би Господ просветлио оне који иду на сабор (на зборове). Да се зло одагна од људи, како не би неправедно мучили своје...