Мало је данас народа у свету који имају тако велику, часну и епску прошлост, као што је то наш Србски народ. Уместо, да са поносом то истичемо, еурофанатици и национални издајници који данас управљају овом државом, терају нас да то заборавимо и да се својих светих предака одрекнемо. Када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата, у којем је Србски народ поднео највећу жртву, учинио највећи подвиг и извојево највећу победу, беспрекорне слуге светских моћника, властодршци из Београда не дозвољавају да се то достојно обележи, већ су то свели на локални ниво, једва приметан. О херојској борби Србског народа, која је задивила цео свет, данас политичка елита у Србији прича срамежљиво и у пола гласа, да то не дође до ушију и не увреди елиту ”културне” Европе, чију су преци починили до тада невиђене злочине над србском нејачи. Данас, да би зверства својих предака сакрили и да би своја оправдали, потомци оних који су покренули рат и учинили га тако крвавим, пишу измишљену историју у којој су Срби дежурни кривци за све. Намерно се данас прелази преко чињенице, да је Србија пре сто година водила рат против римокатоличке-протестанске, крвожедне Европе, јер је одбила да прихвати антихришћанске вредности које јој је наметала Европа. У августу 1914.г. покренут је рат чији је циљ био да се уништи Православни бедем на Балкану у виду Светосавске Србије, који није дозвољавао римокатоличкој злочиначкој организацији на челу са папом, да се успешно шири даље. Тај задатак у име Европе требало је да изврши Аустроугарска и Немачка, уз пасивно и на моменте отворено саботирање србског отпора од стране Велике Британије и Француске. Једини искрени савезник(као и у увек) је била царска Русија на челу са царем Николајем, која је и ушла у рат да би помогла својој сестри краљевини Србији. Да цар Николај није запретио сепаратним миром са Немачком, Велика Британија и Француска би немо посматрале уништење србске војске, која је чекала бродове за пребацивање у Грчку. Тек тог момента, оне који смо после рата величали као велике савезнике, су помогли србској војсци да се пребаци у Грчку и припреми за повратак у Србију.
Злочиначки поход Европе, који је извршен преко моћне Аустоугарске царевине,до детаља је планиран у годинама пре објаве рата, а вршен је по благослову папе у којем се, између осталог, каже да због опстанка њеног и њене династије уклони Србију из свог суседства:”…ако треба и силом… исто тако је потребно за римокатоличку цркву да (у борби против православља) одобри све што се може учинити да послужи своме циљу”. Због тога су злочини редовне аустроугарске војске у Србији, вршени по посебном упутству Врховне команде у Бечу – да се према становништву у Србији не сме имати никакве милости, а оно је гласило: ”Уништи све што је србско, убиј све што србски говори!” То упутство носи потпис генерала Хорштајна и оно је издато непосредно пред напад аустроугарских трупа на Србију.Римокатолички бискупи и свештеници у Хрватској, Босни, Херцеговини и у целој Аустроугарској позивали су народ да устане против Срба, да их пљачкају и убијају и да их све униште не штедећи ни децу, жене и старце, а крајњи циљ је био истребљење Православних Срба.Посебно су се у томе истакли Хрвати, чија је 22 домобранска дивизија добила назив вражија, због почињених злочина у Мачви и Јадру, чији су припадници били највећи хрватски синови Крлежа, Мачек, Тито… Шта је то значило, најбоље говоре следећи примери ужасних зверских злочина који су учињени у Мачви, а тако је било по целој Србији:У кући Милутиновића у Прњавору, спаљено је 4.(16) августа 1914. године 96 живих људи, жена и деце. Уједнојкући пронађено је 15 жена са ситном децом – сви исечени на комаде, а у другој – седам укућана грозно искасапљених заједно са псом.Један србски војник је забележио:”У селу Дубље код Шапца, у једној кући наишли смо на шесторо заклане деце. Под снажним утицајем тог грозног злочина неколико дана нисам могао ништа да једем… У другој кући није било никога. У трећој смо наишли на човека од око педесет година старости и питамо га какви су то људи били овде што су направили ове страшне злочине. ‘Не знам ко су, али говоре српски’(Хрвати) – одговори он. У следећој кући наишли смо на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих, а на петом остала глава да виси… Деца су била поређана на столовима. У селима смо наилазили на људе обешене изнад кућног прага, или повешане о стабла воћака, и то старци, жене и деца, или су пак поклани у кућама и двориштима…”. У Шапцу је ватром из топова срушена црква пуна народа, тако да од верника нико жив није остао.Антон Холцер, аустријски историчар и експерт за аустроугарску инвазију на Србију 1914, године, написао је: ”Над српским становништвом вршени су безбројни системски масакри. Војска је нападала села, заробљавала ненаоружане људе, жене и децу. Потом су их убијали пушчаним мецима, бајонетима или су их вешали. Жртве су затваране у амбаре и живи спаљивани. Жене су одвођене на борбене линије и тамо подвргаване масовним силовањима. Мештани читавих села узимани су као таоци, понижавани су и мучени. А све то су радили војници аустроугарске армије.” На југу Србије у свирепим злочинима су се истакли Бугари, који су вршили масовна убијања цивила, силовања, садистичка мучења посебно свештеника, при чему су скопског митрополита Вићентија живог спалили, а цркве су рушили и палили.
Да таквој антихришћанској Европи, Православна Србија смета, показао је и II светски рат, где се све поновило само на још бруталнији и свирепији начин, са још већим жртвама србског народа. Носиоц тог злочиначкох похода Европе на Србију који је вршен по благослову папе, овог пута је била Немачка, а сви остали учесници су били исти, осим Аустоугарске која као таква више није постојала. Нови отворени поход заблуделе Европе на Србију је почео деведесетих година прошлог века, ратним распадом СФРЈ, преко отворене агресије 1999.г., окупације КиМ, затим и целе Србије, а носиоц тога је злочиначка организација НАТО, и наравно све је то урађено по благослову ватиканског крвника папе. Свако ко није заслепљен евроунијатским антихришћанским заблудама, може да види да је злочиначки поход на Србију који је започео 1914.г. никада није престајао, а данас је ушао у завршну фазу. Захваљујући издајничкој власти у Београду, Европа успешно завршава оно што је започела пре сто година и чији је крајњи циљ да Србију избрише са политичке карте Европе. Србија је данас банана земља, која не зна своје границе, у којој се Устав не поштује, са којом се управља из Брисела, Вашингтона и Ватикана, а преко такозване политичке и духовне елите која се одрекла и Бога и рода.
Наши преци херојски бранећи своју отаџбину на Церу, Дрини, Мачковом камену, Гучеву, Колубари, Сувобору, Мојковцу, Кајмакчалану, показали су целом свету шта значи бити Србин Православац, да нема те силе која се не може уз Божију помоћ победити и да не желе да буду део Европе, већ само њен сусед. На жалост свих нас, уместо да том надчовечанском борбом и победом коју је извојевао србски сељак утврдимо Православни бедем који нас штити од зле Европе, тадашња политичка елита и интелигенција стигла из Европе, одбацила је тековине те борбе и прихвата да уђе у Европу. Нашу победу која је задивила цео свет и која је потамнела славу старе Спарте, тадашња власт је претворила у страшан пораз од кога се нисмо никада опоравили. Уместо слободе у својој земљи за коју се трећина Србског народа жртвовала, прихватили смо да будемо робови у ђавољој творевину под именом Југославија. Прихватили смо да живимо са онима који су Србију завили у црно, који су нам зверски убијали жене, децу, родитеље, и који нас мрзе због наше Православне вере, такозваним бечким слугама Хрватима и Словенцима, који су од крволочних губитника претворени у победнике и господаре Југославије, тамнице за Србе.
После сто година, као последица живота у таквој злогласној тамници, дошли смо на корак да изгубимо свој идентитет као народ. Од народа који је увек био спреман на жртву за Крст Часни и слободу златну, данашња већина Срба је спремна само на компромисе све до издаје Бога и рода, као што данас чине евроунијати и екуменисти. Какво је данас стање у нашем народу најбоље говоре речи Св.Јустина Ћелијског:”Где су Срби. Данас је много бивших Срба!”
И ако је ову некада славну и поносну земљу прекрила европска тама, безнађе и очајање, нада још увек попстоји и све зависи од нас, како нам је поручио велики пријатељ Срба др.А.Рајс: ”Судбина Вам је у властитим рукама, блистава будућност или поново ропство”. Ако желимо да будемо достојни својих славних предака који су бранећи своју веру, своју земљу, породице и огњишта срушили три царства, ако желимо добро себи, својој породици, покајмо се за своје грехе и заблуде, одбацимо од себе евроунијате и екуменисте, вратимо се у наручје Господа и свом снагом боримо се за Крст Часни и слободу златну.
*Европа – под овим појмом се не подразумева континент на којем живе и часни народи, него разне тајне и јавне злочиначке организације(Ватикан, Трећи рајх, ЕУ…) које су наметале антихришћанску политику и вредности, а са крајним циљем уништења Хришћанства и довођења антихриста. Томе у прилог говори и рат који бесни у Украјини, где Европа отворено подржава фашизам, односно покушај Кијева да сатре Православље не само у Новорусији, већ у целој Украјини.
Дана 11/24.08.2014.лета Господњег
Срби на окуп
месни одбор Шабац – Мачва
