Покајте се роде, драга браћо моја
сад је дошло време праведнога Ноја.
Он на земљи беше проповедник прави,
позиваше народ да грехе исправи.
Али грешни народ од греха не види,
нит се Бога боји, нит се греха стиди.
Погазише закон од зверова горе,
пливаше у греху ко риба у море.
Зидаху дворове обесни и сити
не верују Ноју да ће потоп бити.
Женише се грешни без икаквог брака,
јер им срце беше испуњено мрака.
Отвори се бездан, кренуше се воде,
страшна киша паде, све са земље оде.
Молише се Богу ко никад до тада,
али доцкан беше, мора да се страда.
Бујна вода покри највеће висине
и мораде свака душа да погине.
Само оста Ноје, пун светих врлина,
ко претеча даљњи Божијега Сина.
Овај страшни пример из старих векова
пун је опомена садашњих синова.
И данашњи народ сличан је онима,
залуд Света Црква једнако позива.
Сад многи не чује, грехом зауздани,
јер у срцу своме адског вука храни.
Покајте се браћо, и стари и млади,
сад се за спасење наша лађа гради.
Онда беше потоп, сад се огањ спрема,
покајмо се браћо, ништа боље нема.
Песму пева: Светосавска омладина Чачак
