Проналазак авионске бомбе тешке једну тону у београдској општини Дорћол значајно је узнемирило грађане престонице, а посебно тврдња стручних служби војске и полиције да се заправо уопште не зна колико је и где се налазе неексплодиране бомбе које су завршавале у земљи и у Првом и Другом светском рату, а на крају и НАТО агресије 1999. године.
„Успомена“ II светског рата: Бомба тешка тону која је откривне у центру Београда
– Неко је сигурно 1941. знао и за ову бомбу пронађену на Дорћолу да је бачена и где се налази. Временом се, међутим, то заборавило и сада је само срећом избегнута трагедија. Готово је сигурно да неексплодираних бомби има још, али нико тада није водио евиденцију, ни 1941. нити после савезничког бомбардовања 1944. – каже Братислав Ранчић, начелник Управе за цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.
Војни аналитичар Александар Радић додаје да је то заиста тачно и да се никада неће сазнати права истина зато што током Првог и Другог светског рата није ни вођена евиденција испаљених, а неексплодираних бомби свих величина.
– Приликом гранатирања Београда од стране Аустро-угарске у Првом светском рату, као и током бомбардовања престонице 1941. од стране Немачке и 1945. од стране савезника, једино је тачно да је коришћен велики број бомби, али не и колико њих није експлодирало већ је „усисано“ пет или шест метара у земљу. Уостало, слична ситуација је и у другим земљама које су бомбардоване током Другог светског рата: мало-мало па се током градње неке зграде пронађе нека неексплодирана бомба – каже Радић.
Пројектил од 900 килограма
Званично, у Београду је, на Звездари, после НАТО бомбардовања заостала још само једна неексплодирана авио-бомба, тешка око 900 килограма са 420 килограма експлозива.
Стручњаци тврде да је још најмање 150 сумњивих локација на којима је могуће да се налазе неексплодирани НАТО пројектили.
Ако је веровати стручњацима, нешто боља ситуација је када је реч о бомбардовању из 1999. године, али само зато што је НАТО дао прецизне податке о количини употребљених бомби и локацијама.
Многе касетне бомбе нису експлодирале током агресије на СРЈ
Међутим, стручњаци тврде да ни коришћење софистициране технологије приликом бомбардовања не пружа могућност да се све неексплодиране направе лоцирају и униште.
Некадашњи командант РВ и ПВО и аутор књиге „Агресија НАТО“, генерал Спасоје Смиљанић каже да је процена да је ова алијанса у 78 дана на СРЈ испалила чак 415.000 пројектила различитих врсти, али да је Србија суочена са много озбиљнијом претњом.
– Од тог броја 15.000 су пројектили укупне тежине 22.000 тона – 50.000 граната са осиромашеним уранијумом и око 350.000 касетних потпројектила – бомби. Нека је свака од тих граната са осиромашеним уранијом експлодирала или пронађена, али разградња тог отрова је четири и по милијарде година, па онда схватате о каквој опасности је реч – каже овај генерал и додаје да ништа боља ситуација није ни када је реч о неексплодираним касетним бомбама, познатијим као „жуте убице“.
– Приликом сваке употребе касетних бомби намерно се 30 одсто тих „бомбица“ остави да не експлодира како би послужиле касније као нагазне или мине изненађења. Американци су заиста дали тачне локације где су нас њима гађали, највише на простору Косова, Београда и Ниша, али овде је проблем што је њихово уклањање веома скуп посао, а Америку не занима да плате потпуно деминирање – наглашава Смиљанић.
Радић додаје да је огроман проблем и то што уступљене НАТО мапе на терену мало значе, пошто су многе од тих бомби, што због метео, а што других непланираних околности, завршиле тамо где није планирано.
– Решење је чишћење терена што је јако скуп и спор посао. Србија има обучене деминерске тимове, али је посла превише, па се зато ангажују и стручњаци из окружења. Додуше, финансијери неретко за сваки тај посао распишу тендер па победи најјефтинија понуда – закључује Радић.
Рекорд из 2012.
У Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије кажу да је лане пронађено чак 10.500 неексплодираних средстава, што је скоро четири пута више од просечних 3.000 комада колико се нађе сваке године.
Најчешће су у питању ручне гранате, троблони или минобацачке гранате које су људи доносили са ратишта, па су их после безобзирно бацали свуда наоколо.
Али, опасност је и у Обреновцу где се налазило војно складиште Немачке, а затим и потопљени немачки борбени бродови на Дунаву код Прахова, те бројне неексплодиране подводне мине и артиљеријска муниција.
преузето :http://www.vesti-online.com 11. 12. 2013
