“Док светски моћници заједно са шиптарским терористима наздрављају пропасти Србије, односно прослављају отимање КиМ уз помоћ издајничког Београдског режима, док неки трезвени и добри људи у Чешкој, Словачкој и Пољској протестују због тога, за то време Србски народ сломљен и понижен ћути и очајава. Само шест година раније 24.фебруара је одржано можда највеће сабрање Срба, велики свенародни протест поводом проглашења независности сатанистичке творевине државе Косова. Међутим та вера и нада која створена на том протесту, смишљено је уништена и од тада свака озбиљнија борба за Србију је потпуно контролисана од издајничког режима. Са надом да ћемо се као народ пробудити из смртног сна, подсећамо вас како је тада било са текстом који је настао непосредно после тог величанственог протеста.“
Уредништво сајта
Циљ овог народног протеста “Косово је Србија“ је био да покаже свету да је Србски народ одлучан, јединствен и чврст у намери да насилно отето Косово и Метохију, ослободи и поврати Србији. Да покаже свету да је Косово и Метохија Србија, да је срце Србије. Да покаже свету да смо достојни потомци оних истих Срба, који су у својој историји срушили више царевина и светских моћника, јер су желелли да нам узму слободу. Да покаже свету да Срби, уз Божију помоћ и слогу, могу да одбране своју слободу од било ког светског моћника, па била то и Америка. Међутим док са једне стране имамо Србију одлучну да брани и уз Божију помоћ одбрани Косово, с друге стране је Србија која отворено или прикривено, не само да то бојкотује, него се труди да то и спречи ширећи лажну слику о хулиганству и тежњи за рат.
Тога дана, Господ је Србима подарио предиван фебруарски дан, топао, сунчан, чак ни ветра није било. А Београд је доживео највећи скуп Срба у Србској историји. С пуно права могу да кажем да нас је било много више, него 5. октобра где сам био и сам (тада се говорило о око 650 000 људи). Међутим док смо кренули према скупштини, приметили смо две ствари које су наговештавале да се нешто лоше спрема. Прво је да се нигде није видела полиција и ако би њихово присуство требало да делује превентивно. Друга много страшнија ствар је била наша омладина (част правој србској светосавској омаладини), средњошколци и основци који су под утицајем разорених породица и сорошких школа, постали прави европејци. Њихов изглед који је био више него страшан, говорио је све. Мноштво пијаних, дрогираних дечака и девојчица, који нису ни знали шта раде и где се налазе, чекало је само малу варницу, па да направи хаос. Они су све време показивали мржњу и жељу за насиљем, које смо могли видети само на западу. Колико је њихово стање било болесно и забрињавајуће, говори и то да се нису устручавали ни да пишају у маси, а према старијим особама показавали су отворену агресивност.
Тада се зачула наша Химна „Боже правде“ и почео је један од највеличанственијих скупова Срба. Сви који су се обраћали били су пуни искрених емоција, показујући да има је заиста стало до свога народа, односно да им је Косово у срцу. За разлику од оних који су и поред глуме веома лоше и прозирне показали да им није стало до Србије и народа, због чега нису ни смели да се појаве. Или, како рече наш велики редитељ Емир Кустурица, сакрили се у мишије рупе, а неки у Румунију. После великих и искрених порука свих говорника, кренули смо на протесну шетњу до храма Светог Саве, да затражимо помоћ од онога који нам једини може помоћи, а то је Господ.
Позив нашег председника владе да у миру и достојанству кренемо у шетњу, прва Светосавска Србија то је тако и схватила, а она друга европејска то је доживела као тренутак да оствари своје мрачне намере. Док је Светосавска Србија почињала да се моли Господу за спас Србског народа од светских силеџија, за то време она друга Србија је са силама зла уништавала. Док је светосавска Србија са упаљеним свећама и сузама у очима вапила Господу за помоћ, за то време је она друга европејска Србија палила и уништавала зграде, тако приносећи жртву мамону. На крају је Архиепископ Амфилохије позвао Светосавску Србију на жртву достојну наших предака: „Умримо у слободи или умримо за слободу“. Тада је Светосавска Србија то оберучке прихватила, јер је свесна да једино тако можемо опстати. За то време она друга европејска Србија је добила поруку од светских силеџија, да ако спречи буђење и борбу Светосавске Србије, помогне уништење Србије претварањем у безличну европејску масу (која не зна које, шта је…), бити награђена кошчицама са стола светских моћника, који праве пир и наздрављају уништење Србије.
То вече ништа, ама баш ништа није било спонтано. Као што се Светосавска Србија спремала и одржала у миру и достојанству протест и показала јединствено и одлучност у борби за Косово и Метохију, тако је и она друга Србија организовала приношење жртве мамону. Светске силе зла, преко својих мишева (нису чак достојни ни слуге да им буду), су успели нашу сорошевску омладину да усмере на насиље и вандализам. Та деца дрогирана и пијана која нису знали ни где се налазе, била су покренута од одређених група спремљених за вандализам, све са циљем да се компромитује протест. Да се одлучна и јединствена порука свету, да се нећемо одрећи Косова и Метохије ни по коју цену, стави у други план, а да у први план се избаци насиље назадне и такозвано екстремне Србије. Да потврди и оправда теорију светских моћника, да Србију по сваку цену треба преваспитати у безличну послушну масу (какав је данас савремени човек на западу) која зна само да слуша. Ако неко и сумња да вандализам није био добро организован и претходно припремљен, нека се запита зашто полиција није одговорила како треба. И ако се знало да долази огроман број људи и да постоји могућност нереда, полиција није обезбеђивала угрожена места, пре свега амбасаде неколико земаља. Затим, када је и дошло до нереда полиција је реаговала са кашњењем, при том не употребљавајући довољан број људи. Свако ко трезвено размишља може видети да је полиција свесно или несвесно, својим чињењем и нечињењем, највише допринела за вандализам и нереде. Све ово потврђује и реакција нашег председника државе који се није удостојио да подржи скуп (побегао је у Румунију), али је зато једва дочекао да осуди вандализам и нереде,читајући текст који је највероватније био написан и пре протеста. Упамтите да би светски моћници могли да нам узму наше срце Косово и Метохију, требало је да нам одсеку руке, да не можемо да се бранимо, а то је урадио „наш“ председник, који је од најјаче војне силе на Балкану, нашу војску претворио у такорећи ловачко друштво.
Међутим и поред тога што имамо моћног, али не непобедивог непријатеља у виду Америке и вазалске Европе, што су се њихови мишеви у Србији веома осилили, постоји велики разлог за оптимизам. Тога дана у Београду на протесту у истом аутобусу су заједно дошли и присталице разних непомирљивих странака (Радикала и СПО, као и многих других). Заборављене су глупе поделе и ујединили се као Светосавска Србија, која уз Божију помоћ може да ослободи Косово и Метохију, да срце врати у тело. Не заборавите да је ове протесте покренула Србска омладина и ако су покушали да је униште сорошким школовањем, наша будућност, која је свесна да тело без срца не може да живи. Светосавска омладина је покренула борбу за Косово уз поруку: „Косово је срце Србије!“.
Сви који сматрају да су Срби и Србког рода треба да се прикључе борби за јединствену и слободну Србију, да живимо као људи а не пашчад, да будемо достојни својих предака и да оставимо светлу будућност нашој деци. Косово и Метохија, Србија, будућност нашег народа немају цену!
С вером у Бога, за Крст Часни и слободу златну!
Лета Господњег 22.02.2008.
Горан Живковић
новине “Глас Подриња“
