Да, да, било је за очекивати да ће западни центри моћи на стогодишњицу Великог рата и Сарајевског атентата свим силама покушати да изокрену истину, облате Гаврила и окриве Србе. Годинама се тако нешто и најављивало и ево почело је. Разни новинарски текстови, квазирасправе, лажни историчари, сумњиви предлози и фикс идеје већ наносе штету!
Многи имају чак и добре намјере, као Емир Кустурица и Жељко Пржуљ, али изгледа не схватају да тако чине “медвјеђу услугу” Гаврилу Принципу и да би то била србска “Пирова побједа”! Без икаве намјере да се уопште и помисли омаловажити великан попут Кустурице или квалитетан текстописац попут Пржуља, али морамо мало боље размислити о посљедицама и о дубини проблема, који је вјештачки направљен.
Све је углавном веома једноставно. Било је више неуспјешних атентата на Хабзбурге у то вријеме, чак и на самог Франца Фердинанда, јер су држали многе народе у робству и чинили класични геноцид над поробљеним народима. Хабзбуршка монархија је била “Тамница народа” и нико од поробљених се ту није могао пријатно осјећати, осим Хрвата, а они су баш специфичан случај. Србски народ је био почетком ХХ вијека под највећим притиском Хабзбурга и планирали су нас једноставно уништити. Зато што смо били сметња њиховом ширењу на исток, као и реметилачки фактор стабилности поробљених Словена у Аустроугарској. Срби су се борили у Херецеговачкој буни и босанским устанцима, као и у Србско–турским ратовима (1875-1878.) за опстанак, ослобођење и присаједињење Босне краљевини Србији, а Херцеговине краљевини Црној Гори. Што би било најразумније и најпоштеније.
Но, нажалост Велике силе су другачије одлучиле, прво Сан Стефанским миром, а онда и на Берлинском Конгресу. С тим што су одлуке у Берлину биле куд и камо горе по србство. Умјесто да Босна и Херецеговина као србске земље добију најширу аутономију (Сан Стефан) Аустро-Угарска је добила право да их окупира, а да и даље номинално буду под влашћу турског Султана (Берлин). Чак је Фрањо Јосиф прекршио одреднице Ота фон Бизмарака, па је аустроугарска војска ушла и у Рашку област, која је остала да раздваја Србију и Црну Гору, а да повезује Босну и Херцеговину са остатком Турске царевине. Хабзбуршка окупациона управа је вршила чист терор у Босни и Херецеговини, чак је забранила србски језик, а насељавала разне друге народе, нарочито римокатолике.Тако да је 1908. била спремна за Анексију, јер је тада био погодан спољно политички моменат (Младотурска побуна и договор са руском царском владом за реципрочно омогућавање независности Бугарске).
Анексиона управа у БиХ је била још гора од окупационе и кренуло се са институционалним уврштавањем БиХ. Што је изазвало гнијев и општи отпор код Срба све три вјероисповјести (православне, исламске и римокатоличке). Тада је и насатала “Млада Босна” по узору на “Младу Италију”, а Владимир Гаћиновић се угледао на Ђузепе Манцинија.
Додуше врло су симптоматични контакти младог Гаћиновића са Бољшевицима и присуство разних агената тајних удружења у Сарајеву, али то није имало велики утицај и пресудну улогу међу Младобосанцима.
Зна непријатељ шта је било, јесте и биће одлучујуће. То је Лазарев завјет, Косовска легенда и Мит о Обилићу! Зато се тај свети србски избор веће деценијама покушава обесмислити и елиминисати, јер Срби без Светог Кнеза Лазара и војводе Милоша Обилића су НИШТА. Срби Младе Босне били су прожети Лазаревом и Милошевом жртвом,а својим дјелима то су потврдили Богдан Жерајић и Гаврило Принцип. Сви римокатолички истраживачи и научници не могу се начудити чињеницом да је само један метак убио тиранина Франца Фрединанда и да се његов аутомобил покварио баш испред витеза Гаврила! Сваки хришћанин зна да се ту ради о Божјем промислу. Гаврила су претукли приликом хапшења, потом су га тукли и мучили свакодневно током истраге и суђења, а то мучење није престајало ни у току робијања све до саме смрти. Гаврило није поклекнуо, није попустио, мученички је пострадао. Ко год сматра да то није тако, нека се преиспита да ли би могао и смио исто да поступи.
Да, атентати на властодршце су били одлика тог времена и Млада Босна је тежила Југословенству као нечем још већем од србства (сматрали су то као круну србства), али зар све то треба поништавати са неким правдањем да Гаврило није био “велеиздајник”, да није он погодио Фердинанда и од њега направити неког обичног убицу, умјесто да остане оно што јесте ВИТЕШКИ АТЕНТАТОР, страдалник за народ и отечество!
Нема Гавро никакве кривице. Како рече велики Емир Кустурица – “Гаврило није убио Фердинанда у Бечу, него у Сарајеву”. Видовдан је огромна србска светиња, велики празник. Оно што држи Србе међу опсталима. И немој да се заваравају блесави и злонамјерни да се неће родити нови Обилић, неки нови ПРИНЦИП ГАВРИЛО! Ко хоће да живи нека мре. Ко хоће да мре, живјеће вјечно! Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашећи господу!
13.2.2014.год. Н.П. “Отаџбина”, Косовска Митровица
Игор Војиновић
преузето:http://facebookreporter.org/
