А Р Т Е М И Ј Е
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКОПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКОМЕТОХИЈСКЕ
У ЕГЗИЛУ
Свему свештенству, монаштву и свој деци духовној
Сверадосни хришћански поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„Уселио се јеси у пећину, Христе Боже,
јасле су Те примиле, а пастири и мудраци
Ти се поклонили. Јер тада се испуни
пророчка проповед, и анђелске
силе се дивљаху, кличући и говорећи:
Слава снисхођењу Твоме, једини Човекољубче“.
Божићна стихира
Кратка стихира, браћо и сестре, а дубоки смисао. У мало речи смештена је сва тајна неба и земље, Бога и човека, историје и вечности. Јавила се небеска светлост, родило се Сунце Правде и обасјало сву историју рода људскога од Адама до последњег човека на земљи. Све тајне су откривене, сва мистерија човека објашњена. Јавио се Богомладенац Христос, родио се Емануил „с нама Бог“ и човеку је свануо дан. Он је тек тада у Витлејемском Богодетенцету упознао правога Бога и правога човека. И схватио смисао свога постојања и битисања у овоме свету. Схватио је да је човек створен за живот вечни, живот са Богом и у Богу. Ту тајну су до Господа Христа слутили и нејасно назирали само поједини умови светих Пророка који беху просветљени и испуњени Духом Божијим, те говораху и прорицаху о тим будућим догађајима. Што су они слутили и назирали, нама се у потпуности открило у витлејемској ноћи, када је чудесна светлост обасјала пастире у пољу, и када су им Анђели Божији јавили: „да им се данас родио Спас“ (Лк. 2, 11).
[youtube_sc url=“http://www.youtube.com/watch?v=X3tgsO0bdUc“]
Тајна Божића је велика и надумна тајна. Многи су се бавили њоме и писали о њој. Многи су постављали питање: Шта је Божић и зашто се празнује. На то питање су многи одговарали, сваки са своје тачке гледишта, сходно своме поимању и образовању. Али то је питање на које је колико лако толико и тешко одговорити. Тај одговор може бити дат у једној реченици, или о њему написана читава докторска дисертација. Наш одговор неће бити ни једно ни друго, него нешто у средини, прилагођен данашњем светом празнику и духовној радости која нас испуњава. Дакле, Божић је данас и за мене и за сваког православног хришћанина оно што је вековима био за сваког ко се називао и ко се назива тим узвишеним именом – извор духовне радости, смисао земаљског живота, у коме смо само путници ка својој небеској отаџбини, Царству Христовоме, где нас Он чека да би нам даровао живот вечни. Само Рођење Сина Божијега Господа Исуса Христа на земљи као Богомладенца, за човека и за човечанство, за земљу и за васељену представља једино „Ново под Сунцем“, – најважнији догађај од стварања света.
Божић је, уствари, оно што је Господ сам за себе рекао да је – ПОЧЕТАК. Почетак свега доброга, напреднога и спасоноснога у човеку и за човека, у човечанству и за човечанство. Господ Христос је својим рођењем на земљи започео најграндиозније дело, најсудбоноснију револуцију која је икада изведена у историји рода људскога, револуцију и бунт човека против свакога греха најпре у себи па онда и око себе, против свакога зла, против свакога ђавола. А свесна борба против те троглаве аждаје и јесте борба за спасење човека. Отуда је празник рођења Христовог – Божић, најрадоснији хришћански празник који је најдубље уткан у живот сваке људске душе, сваке породице, сваког хришћанског народа. То је празник који је у нашем народу највише украшен и окићен народним обичајима који се у детаљима разликују од места до места, но који у суштини увек симболизују и изражавају саму суштину догађаја који се празнује. А то је да Новорођени Витлејемски Богомладенац представља за свакога човека Хлеб Живота, Светлост Истине, животворну топлоту, вечну младост и непомутиву радост. Зато се Божић радосно прослављао у нашем народу и у ропству и у слободи, и у богатству и у сиротињи, и у краљевским дворовима и у народним збеговима. Ту радост коју доноси „Божић Бата“ највише осећају и најпуније доживљавају деца, јер осећају да је њима најближи Онај који се те ноћи уочи Божића родио, а који је касније толико љубави показао и пројавио управо према деци, поставивши их чак за пример одраслима. „Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско“. (Мт 18, 3)
Божић нам враћа људско достојанство. Он нас срођује и орођује са Богом, Творцем нашим и Оцем небеским. Рођење Христово враћа нас к самима себи; у Њему схватамо и спознајемо да смо створени по образу и по подобију Божијем, да је лик Божији утиснут и урамљен како у душу тако и у тело човека. Због свега тога, Божић је празник радости духовне која испуњава срца наша и зрачи кроз лица наша, особито кроз лица наше невине и анђелски чисте дечице. То је празнк исконске светлости која је засијала пастирима у оној витлејемској ноћи и пронела се кроз векове до нас данашњих хришћана, окупљених попут древних хришћана по нашим катакомбама, око наших храмова и манастира, око наших огњишта и наложених бадњака, који смо се и ове године сабрали да у духовној радости поново дочекамо и прославимо долазак Бога на земљу.
Та вечно присутна духовна радост испуњава и нас, браћо и сестре, који већ четири године Божић дочекујемо у прогонству удаљени од наших велелепних светиња и задужбина наших праотаца, расејани широм земље Србије по малим и убогим катакомбама, али свој пут, пут Богочовека не напуштамо. И Он је, још као младенац, био гоњен од злог цара Ирода, а касније, од народних старешина фарисеја и садукеја, који нису престајали да га гоне док Га нису извели на Голготу и на Крсту разапели. То Његово страдање и жртва дају и нама снаге да останемо непоколебиво на Његовом путу борећи се за истину и очување чисте и не искварене вере православне. Ту снагу посебно добијамо данас на велики празник Божића када нас је поводио „Исток с висине“.
За дарове Божића које нам витлејемски Богомоладенац данас доноси са неба, од Оца светлости, треба се припремити како би смо их могли примити на духовну корист и спасење. Кроз шестонедељни пост Света Црква нас припрема појачаним постом и молитвом, светим Тајнама покајања и исповести, а посебно Светим Причешћем, да бисмо тако очишћени и препорођени душом и телом дочекали најдражега Госта, најављено Сунце Правде. Унапред се радујемо том сусрету, јер нама долази у походе Богомладенац Христос као „Отроча младо“, очекујући да Га примимо у своја срца и своје душе и да Му у нама буде светлије и топлије него у хладној витејемској пећини. Зато, упитајмо сами себе, браћо и сестре, јесмо ли му припремили достојан дочек? Да неће поново морати да тражи неку овчарску пећину где ће главу склонити? Света Црква нас подсећа шта још треба да урадимо за тај свечани дочек. Она свакодневно износи пред нас једно чаробно огледало у коме се огледа наш духовни живот. То огледало су Светитељи Божији који нам служе за пример, као узори за подражавање. Колико смо слични њима, колико смо икону Божију обновили у себи? Од тога зависи и наша вечност.
Имајући вазда те светле примере пред очима душе своје, да се и ми трудимо свим силама својим да испунимо себе оним светим врлинама којима су они испунили и украсили душу своју: вером, љубављу, молитвом, постом, смирењем, трпљењем… и на тај начин осигурамо себи живот вечни и Царство Небеско. Од нас се пре свега тражи одлучна и чврста вера, вера која „и горе премешта“, вера која немогуће чини могућим, јер је речено: „све је могуће ономе који верује“ (Мк 9, 23). Могуће је, јер је Емануил са нама, Христос је са нама, Богочовек је са нама, Победитељ смрти је са нама. Он нам даје све што је потребно за борбу. Сва победоносна оружја. Ништа нам не фали, ништа нам не недостаје. Остаје нам само да ми уложимо наш труд и подвиг, јер ништа се не дешава само од себе.
Прослављајући данас Рођенога на земљи Спаситеља света, треба да знамо да Господ увек пребива у Цркви Својој и са Црквом Својом, дарујући нам све што је потребно за наше вечно спасење. То нас испуњује радошћу духовном и надом која нас никада не напушта. У тој и таквој духовној радости, још једном вас све поздрављамо сверадосним и древним поздравом
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА ВАМ НОВА 2014. ГОДИНА!
Ваш молитвеник пред
Богомладенцем Христом
+Епископ АРТЕМИЈЕ
О БОЖИЋУ 2013. год.
