Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету (Гал. 6-14). Тако је апостол незнабожаца писао у својој посланици новокрштеним незнабожачким житељима града Галате, који су погрешно инсистирали на јудејском обрезању, тј. каже он, ви се сасвим узалуд хвалите обрезањем, које је данас непотребно и напуштено јер је имало привремено значење праслике, а ја се хвалим само крстом којим су мени и свима вернима дата од Бога сва блага, победа, благослов, спасење и живот вечни. У трећи недељни дан Великог поста на јутарњем Богослужењу Црква свечано износи из олтара престолни крст, како би му се верни побожно поклонили, уз дирљиве песме које описују тајну крста или доброчинства Господа славе Који је на њему добровољно Распет и умро, учињена људском роду – доброчинства која надвисују сваки ум анђелски и људски. Овај потресни обред савршава се са намером да се укрепе и утеше хришћани који се истински подвизавају у подвигу поста и молитве, јер подвижници бивају подвргнути тешким искушењима од стране злих и лукавих демона, који са нарочитом силом нападају оне што им се супротстављају. Као да сам Распети говори онима што посте: Ја Сам ради вас постио и молио се четрдесет дана и четрдесет ноћи, и победио вашег заједничког непријатеља који вас је оборио и погубио; подвизавајте се и ви храбро и трпељиво, побеђујте га и ви уз Моју помоћ – јер се тај род демонски побеђује само молитвом и постом (Мк. 9,29). Ја Сам због вас добровољно претрпео крст и смрт, крстом Сам разрушио ад и смрт, и васкрсао из мртвих положивши темељ општем васкрсењу људског рода. Дао Сам вам крст Мој као истинско оружије и непобедиву победу и савладавање невидљивих непријатеља. Благодарно се сећајте Мојих страдања и смрти које Сам са љубављу ради вас претрпео, и не заборављајте добра која је донео крст и силу његову која је разорила ад, даровала благослов и живот људском роду и отворила закључано небо. Ето због чега се на сред поста износи крст и због чега му се клањамо, или тачније, због чега се клањамо Ономе Који је Распет на њему. Са љубављу, страхом и благодарношћу треба стално да се сећамо добровољних страдања Христових за нас и да се усрдно распињемо Њему, то јест да распињемо своје погубне телесне страсти које нас чине непријатељима Богу и себи самима, а јадним слугама ђавола, који се труди да нас све гурне у адску пропаст. Нису ово празне речи: ђаво и ад, него стварно постојећа бића или делатне силе. Нико други него Сам Господ Бог и Човек победио их је и Он једини може да избави људе од њихове власти и њиховог мучења. Они који верују и који се искрено кају спасиће се од њих, а неверни ће погинути због неверовања и страсти. Како се наши интелектуалци, недобронамерни писци, и многи који уче и који се уче, односе према том светом и животворном оруђу нашег спасења – крсту? Они по незнању или из лакомислености неће да поштују крст и да му се клањају, и не сматрају га нужним за себе – дакле научили су се и из светлости хришћанске ступили су у непрозирну таму демонску: погордили су се сатанском гордошћу и заборавили Онога Који је, као Бог, смирио себе ради нас до смрти, и то смрти на крсту (Фил. 2,8), како би нам Сам дао образац смирења и трпљења и пример послушања Богу и земаљским властима. Без вере, смирења, трпљења и послушања нико неће угодити Богу и избећи страшни и праведни суд Његов – вечни огањ и ужасни тартар. Али недоучени и преучени људи уосталом и не верују у личног, праведног, свемогућег и беспочетног Бога, него верују у безлично начело и некакву еволуцију света и свих бића; верују бесмислицама јеретика Толстоја и њему сличних неверника, а не Богу истинитом, те стога живе и делују тако као да ником неће морати да дају одговор за своје речи и дела, обоготворујући сами себе, свој разум и своје страсти. Слободњацима слобода и безумницима безумље, јер претвори Бог мудрост овога света у лудост (1. Кор. 1,20), али истина Господња пребива вечно и ни једно словце или црта из Закона неће нестати док се не испуни свака реч Јеванђеља (Мт. 5,18). Онај који је Сама вечна Истина, не може да слаже. Очигледно, брзо ће доћи дан Другог доласка Христовог, јер је наступило у Светом Писму предсказано одступништво од вере, мада се још није показао човек греха, син погибли (антихрист) који се противи и узноси изнад свега што се назива Богом и светињом… Тајна безакоња већ делује, само се неће савршити све дотле, док не буде узет онај који сада задржава (Цар Самодржац) – а тада ће се појавити безаконик, кога ће Господ Исус убити дахом уста Својих, и уништиће Својом појавом онога чији ће дола-зак по дејству сатанином бити са сваком силом и знамењима и чудесима лажним, и са сваком неправдом и преваром оних који гину зато што нису примили љубав истине ради свога спасења. И ради тога – чујете ли? – послаће им Бог дејство заблуде, тако да ће поверовати лажи и биће осуђени сви који нису веровали истини (Јеванђељу и Цркви), него су заволели неправду: правда је сада ишчезла, свуда само неправда, и у штампи и у животу. Закључићу речима Апостола: ми увек треба да благодаримо Богу за вас, љубљена у Господу браћо, што вас Бог од почетка, кроз освећење Духа и веру истине, изабра за спасење и за достизање славе Господа нашег Исуса Христа. Сам пак Господ наш Исус Христос и Бог и Отац наш, који нам даде вечну утеху и благу наду у благодати, нека утеши ваша срца и утврди вас у свакој доброј речи и сваком добром делу. Амин.
