“Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њему.“(117-24)
Где је Истина – ту је Црква.
И гле чуда Господњег, камен се претвори у цвет, запустело имање у прекрасну катакомбну цркву, а због греха помрачена Мачва, заблиста зрацима незалазног сунца. Највећи задужбинар у историји СПЦ и велики борац против папске јереси, Свети краљ Милутин, добио је достојан храм (ово је први храм у СПЦ који посвећен Светом краљу Милутину), који је подигнут у Бадовинцима у катакомби посвећеној њему. Прошле године на Свету Тројицу у Бадовинце су дошли два монаха и тако је владика Артемије, по вољи Божијој, а на позив верног народа, овде посејао семе на плодној њиви које је почело да клија на Преображење исте године, када су почеле службе Богу под старим војничким шатором. У међувремену, семе је почело да даје вишеструки плод, који је довео до подизање ове прекрасне задужбине која ће представљати Православни светионик за овај крај Србије (Мачва, Семберија, Јадар, Поцерина и Срем). Шта ће овај храм представљати за верно Христово стадо, најбоље говоре речи нашег владике Артемија које је изговорио тога дана: “Да ово буде бастион, једна кула светиља, једна караула за одбрану праве Православне вере, вере коју су нам Свети Апостоли проповедали, Свети Оци утврдили и Свети Сава наш насадио роду нашем. Да ова црква буде чувар свих нас овде сабраних и целог рода нашега, свих оних који не пристају данас на нову унију са екуменизмом и пононо са папизмом и осталим заблудама и јересима које се у новије време намножише у данашњем свету.“
“Благосиљамо вас из дома Господњега“(117,26)
“Ходите децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.“(Пс.33-11)
Изградњу ове Мачванске лепотице, помогао је велики број браће и сестара својим молитвама, прилозима или непосредним радом на изградњи, при чему треба истаћи највеће приложнике и то: о.Стефан-Радован Јевтић (Аустралија) који је дао своје имање, Синиша Росић (Бадовинци), Јован Видаковић (Немачка), Дара Батарило (Швајцарска), Лука Дакић (Канада); као и тројица мајстора који су у овај храм приложили свој велики труд, знање и вештину и захваљујући којима овај храм изгледа овако: Драгиша Весић (Обреновац), Драгомир Лазић (Зворник) и Слободан Трифковић (Прњавор).
Благословен који иде у име Господње!
“Момци и девојке, старци и дјеца Нека хвале име Господње;
јер је само Његово име узвишено,
слава Његова на земљи и на небу.“
На дан када се прославља Свети краљ Милутин, кога слави и катакомба и богомољачко братство, извршено је освећење храма и служена је прва Света Литургија, коју је служио владика Артемије са више свештенослужитеља. Иако је био радни дан и лоше време, сабрао се велики број народа, да осети благодат који се шири из светиње подигнуте у славу и хвалу Господу, а у част и пошту Светог краља Милутина, и која одсликава веру овог народа и његову одлучност да остане на исповедничком путу Светих отаца.
Ми не бранимо веру од папе, него од јеретика.
Папа не може нама ништа,
али зато јеретици могу да направе хаос.
Након Свете Архијерејске Литургије, сабрање је настављено трпезом љубави и малим програмом који је започео исповедничком химном верног народа “Са Косова свиће рујна зора…“. Многи нису могли да сакрију сузе, дирнути оним што су чули у кратком програму који су извели наша деца, а који нас је подсетио на то шта је наша судбина, кога данас следимо и зашто смо сабрани овде, и то: Милица стиховима Алексе Шантића “Ми знамо нашу судбу“, Марко стиховима насталим у народу који говоре о нашем владики Артемију и Стефан речима владике из једне његове упечатљиве литургијске беседе. Затим нам је брат Богдан са својом песмом указао на сурову стварност, пред којом упорно затварамо очи и која поставља питање на које већина Срба не зна одговор, “Што ћутиш Србије када ти је Православна вера и слобода угрожена…“. Неустрашиви борац са КиМ, Игор Војиновић нам је изнео праву слику о стању на светој Србској земљи и издаји коју врши београдски режим.
“Где је моја вера, ако ја будем ћутао“Св.митр.Филип Московски
Богу драгом, а и мајци хвала, што нам је Артемија дала
Овај велики дан у Мачви још једном је показао нашу одлучност да останемо у Православној вери онаквој какву нам је Господ преко Светог Саве дао, и да путем спасења ходимо, да се боримо да не завлада свејерес преко сатанини послушника екумениста, али исто тако овај дан је потврдио да сву наду полажемо у Победитеља над паклом, Подаритеља вечног живота, коме приносимо молитву: “Помози ми Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој“(Пс.108.26).
Уместо закључка:
“О, свети краљу Милутине, светих Божијих цркава задужбинару и топли молитвениче наш пред Господом, прими са љубављу ове наше молитвене речи, и пренеси их пред престо Пресвете Тројице, да се смилује на нас, и опрости нам сва сагрешења вољна и невољна, и утврди нас у истини и правди, како би до краја живота поживели Богоугодно, и чистим срцем непрестано певали: Алилуја!“(Кондак 13)
Дана04/17.11.2013. лета Господњег
С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христи
Братство Светог краља Милутина
