“Косово је наше памћење, наше огњиште, жижа нашег бића. А одузети једном народу памћење, значи – убити га и духовно уништити“ (књ.“Плач Старе Србије“)
Данас, када шачица властодржаца због похлепе којом су обузети а по налогу светских моћника води у пропаст ову државу и народ; када је највећи део тог истог народа хипнотисан медијима који су под контролом Великог брата, постао равнодушан и незаинтересован; када је онај део народа којем је стало до себе и свога рода, разједињен и подељен; у тој и таквој Србији где све мање наде има, а очајање и мрак покрива скоро цео народ и државу; ми се налазимо пред старим-новим избором, издаја или верност. Србија се налази пред избором: или ће без поговора прихватити антихришћанско смеће ЕУ, што значи издају Христа и Свете Небеске Србије на челу са Светим Савом, и доноси испуњење Лазареве клетве – проклетство и крај овог народа,или ће Србија да гради будућност на чврстом Косовском темељу који су ударили наши свети предци, што значи благослов Светог Саве и Свете Небеске Србије, служење Богу, благостање и вечан живот. Косово и Метохија је темељ Србске државе, то је срце овог народа, без којег нема ни Србије ни Србског народа. То добро знају и наши непријатељи, који су вековима покушавали да нам отму од Бога дато нам Косово,уз помоћ домаћих издајника. Тако данас, у име Србског народа, одлучују они који воде реал-политику Вука Бранковића, који не знају значење речи Крст Часни, Отаџбина, Завет, Част и Савест.Тама, очај, безнађе су прекрили Србију и Србски народ, јер смо изгубили духовни и национални компас који би нам показао једини прави пут на којем може опстати и остати народ и држава.То је пут у Царство Небеско, са којим се једино може сачувати царство земаљско, како нам је поручио Свети Николај Србски.“У ово време сумње и смутње потребне су нам две снаге, једна унутрашња, за одбрану душе, и једна спољашња, за одбрану отаџбине. Пример за обе снаге имамо у Косовском кнезу. Он је душу своју венчао за небо, а живот свој жртвовао за Отаџбину. Живот за Отаџбину не може се жртвовати док се претходно душа не венча за небо, за једну вредност вишу од сваке земаљске.“ Срби, будимо достојни наших Светих предака, и исто као што су то чинили Свети Немањићи, Свети великомученик кнез Лазар, Свети Православни витезови Вожд Карађорђе и Ђенерал Дража и други Свети и часни Срби, да на нама буде благослов Свете Небеске Србија, а не клетва, храбро и одлучно с вером у Свемогућег Господа рецимо, оно што је крвљу и сузама дубоко урезано у души сваког правог Србина:
–НЕ издаји Србије и Србског народа;
–НЕ проклетим изродима; који све издадоше и продадоше;
–НЕ потомцима Вука Бранковића, издајничкомрежиму у Београду;
–НЕ убицама и злочинцима, Тачију и шиптарским терористима;
–НЕ изопаченој и злој ЕУ и САД, који нас терају да се одрекнемо Бога и себе(својих корена);
–НЕ владарима из сенке, светским моћницима и њиховом господару сатани;
–НЕ издаји Свете Србске земље КиМ, која нам је од Бога дата;
–НЕ сатанској творевини држави Косово, која се прави од крви Србских мученика и на Србској земљи;
–НЕ шиптарским изборима;
Са тим великим и непоколебљивим НЕ, поручићемо свима да хоћемо слободу достојну човека, слободу у Господу Исусу Христу,и да нас ништа није поколебало у борби коју Срби воде кроз целу своју историју, борби за Крст Часни и слободу златну, чију је суштинуСвети Николај Србски изразио овим речима:“За Крст као зависност од Бога, за Слободу као независност од људи.Борећи се за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот. А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће.“ Завршићемо поруком нашег владике Артемија, која верни Србски народ на КиМ и свуда где живи учвршћује у борби:“Још увек нас покривају тамни облаци, али само они који воле тмину одбијају да виде светлост која је испред, светлост до које ћемо стићи само ако се наш корак не поколеба!“
Дана 14/27.10.2013. лета Господњег
С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац.
