Дана 3-ег Октобра, 2013-e године, тачно мјесец дана пред почетак нелегалних шиптарских избора на Косову и Метохији, које организује сепаратистичка влада у Приштини, званична СПЦ позвала је српски народ у нашој покрајини да на те и такве нелегалне и безаконите изборе изађе и да свој глас, што је у директној супротности уставу Републике Србије и српским националним интересима. Као што се може видјети и прочитати из званичног саопштења, позив нашем народу на Космету да изађе на шиптарске изборе је јасан и недвосмислен: “Избори су увек били питање личне и слободне одлуке сваког грађанина. Оно што је најважније у овом тренутку јесте да предстојећи локални избори на Косову и Метохији не смеју да буду у служби разједињавања и подела међу српским народом, већ прилика да покажемо толико нам потребно јединство и солидарност. То пре свега значи да на предстојећим изборима треба изабрати оне који су најбољи, који уживају поверење народа, и који ће најодговорније радити поверени им посао, а не руководити се уским партијским и личним интересима.“ (1).
Ово жалосно саопштење није никакво изненађење за оне који бар мало прате дешавања у нашој помјесној цркви у протеклих неколико година. Званична СПЦ је рекла своје у Фебруару 2010-е године када је на безаконит начин, кукавички и мучки, уз помоћ шиптарске полиције и шиптарских несрба, качећи каноне мачку о реп, са Свете Српске Земље протјерала законитог, Богом благословеног и честитог Епископа Артемија. Многе, назови родољубиве организације и многи лажни родољуби, а још лажнији хришћани и миротворци су тада ћутали као заливени, кукавички посматрали терор у Рашко-призренској Епархији, мирно али безобразно посматрали како се врши прогон једног четитог старца од 75 година и његове духовне дјеце а свој кукавичлук правдали, тобож, “хришћанском смиреношћу и мудрошћу”. Говорили како мудар човјек чека да се поток прво разбистри па онда из њега пије воду, како чекају генерала да их поведе у битку. Е па господо драга, поток би бистар од самог почетка али вас “мудре и интелигентне” преведоше жедне преко њега. А док наш генерал, Епискп Артемије, тешку битку бије, ви стојите по страни и чекате. Многи, горе наведени, се до јуче чудише зашто ћути СПЦ о шиптарским изборима а данас се вјероватно чуде зашто СПЦ издаде онакво жалосно саопштење. Да Господ да, да се у свом чуђењу и чекању не нађу на погрешној страни када битка буде завршена. Шта рећи на све ово, сем јасно и гласно: НЕ ПАТРИЈАРШИЈИ!
Као православни Србин, који живи далеко од Косова и Метохије али који Косово и Метохију носи у свом срцу и кога све ране мога рода боле, немам право косметским Србима да кажем, паметујем или на било који начин савјетујем да ли да изађу на шиптарске изборе или не. Али као слободан човјек имам право да изенсем своје мишљење и да јасно и гласно кажем: НЕ ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
Хвала Господу Богу нашему што у српском народу данас постоји човјек због кога ме није срамота што сам Србин. Хвала Господу Богу што у српском народу постоји честити и благи Епсикоп Артемије. Хвала Владико што постојиш јер ми је мука од ових лажни пастира, душебрижника и миротвораца. Надам се да ће појединци и организације у Србији које себе представљају и сматрају за родољубе а који већ годинама ћуте поводом издаје у СПЦ, коначно смоћи снаге и рећи ДОСТА издаји Православља!!!
Желим да завршим ово моје писаније тако што ћу по ко зна који пут у протеклих неколико година пружити подршку и рећи: ДА ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ!
Душко Јанковић
