Српско удружење ЋИРИЛИЦА–Београд
у име више хиљада својих чланова и следбеника објављује
ПРОТЕСТ
поводом нецивилизованог понашања и гажења људских, грађанских и националних права, које се спроводе у Хрватској према српском народу, његовом језику и писму, као и свеукупној нематеријалној и материјалној баштини Срба.
Подсећамо да је наци-фашистичка Независна Држава Хрватска 1941. г. почела геноцид над Србима забраном ћирилице, да је од тада до 1945. г. побила око милион ненаоружаних и невиних Срба: деце, жена и стараца.
Такође указујемо на чињенице да је Хрватска држава од 1941-1945. и од 1991-1995. срушила више стотина базних објеката српске културе, да би после протерала више стотина хиљада Срба са њихове исконске територије, без материјалне одштете и права на повратак.
Стога удружење ЋИРИЛИЦА
ТРАЖИ
од свих политичких чинилаца Европе и света, а посебно Европске уније, чији је Република Хрватска пуноправни члан, да оштро реагују према виновницима затирања основних људских права и слобода. У супротном, разумећемо да је Европска унија престала да баштини европске вредности или да те вредности не важе за припаднике српског народа.
С тим у вези ово удружење
ОПОМИЊЕ
Републику Хрватску да мора дати Србима сва ускраћена права која већ 150 година уживају Хрвати у српској држави, јер је и феудална Аустријска царевина дозвољавала Србима јавно коришћење писма и језика, који управо по уласку у Европско унију Хрватска забрањује или толерише забрану.
Удружење ЋИРИЛИЦА посебно
НАПОМИЊЕ
да се мора осујетити намера Хрватске да остане при наци-фашистичком становишту као чланица Европске породице народа будући да крши и руши Повељу Савета Европе.
Удружење ЋИРИЛИЦА такође
ЗАХТЕВА
да државни органи Републике Србије код међународних институција предузму одговарајуће мере и подигну свој глас ради заштите људских и националних права српског народа, као и да се питање терора над српским писмом (као најстаријим европским писмом) стави на дневни ред Савета безбедности и Савета Европе.
У Београду, за Управни одбор удружења
6. септембра 2013. године Миодраг Којић, потпредседник
