Богу хвала и ова власт је брзо открила своје право Јудино лице и издајничке намере. Људи трезвени то су знали и пре него што је један идајнички режим Тадићев, замењен издајничким режимом Николићевим. Међутим Србски народ је постао наиван, односно размишља туђом а не својом главом тако да лако наседа на лажи политичара, као што је било са изборним обећањима Николића и Вучића.
“Великаши грдне кукавице постадоше рода издајице“ Његош
Народ Србије је дозволио себи да поверује у лажи човека који се не држи ни заклетвe датe Богу. Подсетићемо вас на највеће погажене заклeтве Томислава Николића, односно његове издаје: почетком деведесетих на Романији у цркви у Кнежини дао је заклетву као четнички војвода, које се данас одриче; сваку пут када је постајао посланик давао је заклетву у цркви на верност Радикалној странци, и то је погазио; дао је заклетву у цркви своме куму Шешељу када му је крстио унуче, а када му је био најпотребнији он га издао; 2008.године на протесту поводом проглашења терористичке творевине у државу Косово, пред пола милона људи се заклео да ће за КиМ борити до краја свога живота; 2012.године у К.Митровици на изборном митингу се заклео да ће се борити да КиМ буде поново Србија, а сада је поставио границу имеђу централне Србије и њене покрајине КиМ.
Толико о издајницима Бога и рода, а шта је са нама и нашом борбом за Крст Часни и слободу златну? Док издајници у невиђеном јединству у злу, успешно одрађују поверени им посао од стране њихових газда светских зликоваца да Србију треба сатрти милом или силом, за то време због нејединства патриотских снага, отпор злу је слаб и за издајнике безопасан. Најбољи показатељ је последње дешавање на барикадама на Јарињу које су пропале јер није било народа. Уместо да сада када је дошло до отворене издаје, постављањем границе између централне Србије и КиМ, да се ујединимо и заједнички супроставимо издаји, отпор је слаб и скоро да га нема. Све те силне патриотске организације, нежелећи никога да увредимо, јер и себе сматрамо делом патриоске јавности, нама изгледају као овце које блејањем покушавају да отерају вукове који су упали у тор у намери да их покољу. Када и дође до неког окупљања и сједињења снага, убрзо се све то распрши после празних прича по разним протестима. Заиста је лепо што је на протесту 10.12.2012.г. било преко пет хиљада људи и што је било лепих и надахнутих говора, али размислите шта имамо од тога. Ми не сумњамо у искрене намере и храброст организатора и свих учесника тог дивног протеста, али то неће спречити власт у њиховим издајничким намерама, нити ће пробудити овај народ.
Боље да је на барикади на Јарињу било хиљаду људи, него у Београду на протесту пет хиљада. Од барикада власт је паника хватала, а протести и приче њих не узбуђују много.
Доста је говора, време је за дела. Да би борба за Србију била успешна потребно је:
– Сви којима је стало до Србије на Светосавским темељима који су ударили Свети Сава и наши свети претци, а на каквим Србија може једино остати и опстати, треба да стану под један Светосавски барјак. Нама не треба стотине патриотских организација, већ једна која ће окупити све часне Србе. Овако подељен патриоски блок, не представља никакву опасност за издајничку власт која може налоге светских зликоваца спокојно да спроводи у дело, на штету државних и националних интереса гигантских размена. Због Србије и њене будућности, молимо све патриотске организације да се састану и створе јединствен Светосавски фронт у борби за Србију. Заборавимо поделе, сујету и личне интересе, јер интерес Србије је изнад свега. Покажимо да нам је заиста стало до Србије, а не да би себе величали.
– Та борба треба да буде храбра, одлучна и конкретна као што су биле барикаде Срба на КиМ, док их није разбио Београдски режим. Треба да покажемо светским зликовцима и домаћим издајницима да нас могу уништити, али да нас не могу покорити. Упамтите Бог даје благодат херојима, а не малодушним, зато треба бити спреман на сваку жртву. Узор треба да нам буду србски војници – јунаци који су живели и борили се са Христовом љубављу, која је увек спремна да се жртвује за све оно што је узвишено, Божанско и национално, који су своје животе дали, знајући шта дају и зашто дају. Како радили, тако нам Бог помагао!
“Нека борба буде непрестана. Наде више нема ни у кога, до у Бога и у своје руке“.
Његош
Дана 02/15.12.2012. лета Господњег
С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац
при катакомбној цркви у Бадовинцима
