“О кукавно Србство, шта ће турска вјера међу вама…“ -Његош
Сребреница место које пре овог последњег рата деведесетих било непознато и широј јавности једино интересатно због Губер бање, постало је преко ноћи светско чудо. У њој је истина избрисана, а лаж је преузела место истине, односно у њој је у потпуности дошла до изражаја изрека фашисте Гебелса:“Хиљаду пута поновљена лаж, постаје истина“. То је град који живи не у стварности, већ на миту о лажном геноциду, место лажног ходочашћа, где су жртве једног народа избрисане, а жртве другог народа смишљено увеличане неколико пута, где су муслимански злочинци проглашени херојима, а часни Србски генерали и војници проглашени злочинцима и затворени у хашку и другим тамницама. То је место које одсликава са једне стране лицемерну и силеџијску политику светских моћника, а са друге издајничку и неспособну политику власти у Бања Луци и Београду, чиме се одређује даља судбина Србског народа у БиХ. Вештачка творевина држава БиХ је буре барута које може сваког момента да експлодира у нови крвави рат, ако то буду хтели светски моћници, а Сребреница ће бити иницијална каписла. Сребреница је град без наде за Србе, јер подељени страначки, под сталним притиском и претњама од стране муслимана и без праве подршке власти у Бања Луци и Београду принуђени су да се селе. У току месеца Августа у Сребреници су испред зграда и кућа где живе Србске породице остављени леци у коме муслимани или како се себе називају бошњаци позивају на протеривање Срба из овога града. Наравно и то је прошло без одговарајуће реакције не само власти у Бања Луци, него и шире јавности, ваљда да се не наруше братски односи пред изборе. А муслимани јединствени и подржаних од свих, се досељавају и полако и сигурно преузимају власт у општинским органима управе и ако су бар за сада у мањини.
Муслиманске вође Зукорлић и Церић отворено прете и показују невиђену мржњу према свему што је Србско. Не крију свој циљ да протерају Србе или их претворе у послушну рају.
У тој и таквој Сребреници постоји нешто што се не може избрисати, нити претворити у лаж, нити сакрити или срушити, а што показује веру, снагу и величину народа Србског. На најлепшем делу овог чудног градића, на брду, из чије се порте Сребреница види као на длану, уздиже се прекрасна бела лепотица Православни храм, посвећен Покрову Пресвете Богородице. Тај храм представља трн у оку оних који су се одрекли Бога и рода, потурицама Србским, јер их подсећа ко су данас, а шта су били некад. Та прекрасна бела светлост са брда, у виду храма, просто их заслепљује и наноси им бол у душама, тако да би били најсрећнији када би је угасили, односно срушили. Покушали су да ту светлост сакрију својим новим “богомољама“ џамијама, да минаретом престигну величину храма, али све им је узалуд. Просто је невероватно какво је то чудо што тај храм није срушен за време рата, када је Сребреница била окупирана муслиманима на челу са злогласним зликовцем и крвником Србског народа Насером Орићем, а под заштитом светских моћника. Јесте да је храм оскрнављен, држали су у њему стоку, али и поред толике мржње и безумља нису га срушили. Не зато што ниси хтели, већ што нису смели, јер је он под заштитом оне којој је посвећен Пресвете Богородице, наше највеће заштитнице и помоћнице.
Храм Покрова Пресвете Богородице је једини прави украс Сребренице
Прошле године баш на Покров Пресвете Богородице, збило се нешто што наговештава шта ће се догодити са Србима у Сребреници, ако због Србског нејединства муслимани на изборима у октобру преузму власт, постаће турска раја. У препуном храму служена је Света Литургија, од стране свештеника пароха Сребреничког и јеромонаха из манастира Сасе. После Свете Литургије са трокраким обилажењем храма и ломљења Крсног колача, настало је опште народно весеље. Кум, односно домаћин славе се потрудио да обезбеди трпезу за све присутне људе. А затим се заорила и Србска песма, што народна, што родољубава. Потребно је овом напаћеном народу, који је оптерећен борбом за голи опстанак да се мало опусти уз музику и весеље. Међутим и то смета Србским душманима, па покушаше да то спрече. Усред весеље бануше у порту полицајци њих тројица, остали су били сакривени мало даље, чекајући знак да као вуци јурну на голоруки народ. Тада је полицајац муслиман, пун гордости и мржње, без имало поштовања светиње у коју је ступио, тражио певача који је певао народну србску љубавну песму “Туркиња се млада, пред џамијом клела да је Србина волела…“. И ако му је свештеник, одлучно и храбро говорио да је он овде домаћин и да њему треба да се обрати, полицајац је не обазирући се на његове речи дошао до певача са намером да га приведе. Због одлучности свештеника да не дозволи привођење, све се завршило на узимању података и претње да ће бити поднета пријава и да не смеју певати оно што не одговара “агама“. Мораће Срби убудуће пре неког весеља да питају “аге“ шта могу певати
А шта би са осталим Србима. Полицајци Срби уместо да смире колегу муслимана, нису проговорили ни речи, као да су постали јаничари. Народ уместо да реагује, да брани своју част, ћутао је као заливен. Дошао опет турски пандур међу рају, да их понижава и исмева, да покаже ко је ко. О кукавно Србство, па зар после толико жртава, где нема куће у околини да је муслимани нису зацрнили црним барјаком, да постанеш поново турска раја. Да буде још већа срамота, тога дана је славила и општинска управа Сребренице и ту су били присутни и њени челници србске националности, политичари оптерећи личним интересима. Шта би сад рекао храбри Горан Зекић, чије се гроб налази у порти, који мученички погибе за част и слободу свога народа Србског на самом почетку рата. Да ли дојучерашњи његови земљаци имају части и образа или постадоше обична турска раја. Након тога догађаја Србски политичари су се својски потрудили да се догађај заташка, ваљда због братства и јединства због којег су Срби у прошлом веку доживели три геноцида
Пре неколико година у Сребреничком храму Пресвете Богородице, догодила су се два велика чуда. У току Свете Литургије потекло је миро из престоне иконе Покров Пресвете Богородице и појавио се лик Господа на плочици на зиду у Олтару. То су чуда којима наша заштитница Пресвета Богородица упозорава народ Србски да се врати Богу и роду или следе велика понижавања и страдања. А понижавања, као што се може видети и на основу овог догађа, су већ увелико почела.
Чујте Срби шта вам је поручио велики пророк Православља Свети Николај Србски, који је пре 70 година видео ово што нам се данас догађа и зато је завапио из злогласног логора Дахау:
“Ако ви Срби не желетите да опет будете бачени у још мрачнију и грознију пропаст, онда знајте да је једини услов за то, да се вратимо Христу.“
Дана 10/23.09.2012. лета Господњег
С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац
при катакомбној цркви у Бадовинцима
